(Фото: madeinmontenegro.com)
Међу утврђењима и тврђавама на подручју Црне Горе и Брда, Медунска тврђава, или Град Медун, представља посебно значајно место, утканo у историјске догађаје ових крајева, читавих двадесет пет векова свог постојања. Илирски каструм „Метеон“ прeтеча средњовековне Медунске тврђаве са настанком у петом одн. четвртом веку п.н.е. како је доказано за његове киклопске бедеме је један од најстаријих фортификациских објеката у овом делу Балкана. Како је данашње подручје Црне Горе, или ближе Брда, имало бурна историјска збивања у миленијмима од када је саграђена и трајала Медунска тврђава, у неколико цивилизација и у поседу неколико народа, овакав фортификациски објекат је имао често кључну улогу у бројним ратним сукобима, био је мета освајања, или је насупрот томе у сукобима, био централни одбрамбени објект.
Посебно је Медунски град значајан у историји и опстајању племена Куча и осталих Брдских племена Црне Горе и својом средишном територијалном позицијом, коју има у Кучима, дубоко је усађен у живот овог племена и подручја Брда. Поготово је значајан период од 1688. год. до 1860. год. за новију историју, када је Медунски град био слободан и у поседу племена Куча и када су у првих педесет година овог периода Кучи на тврђави имали своју посаду од тридесет племенских ратника са два топа плаћену од Млетака и уз неколико брдских племена са Губернадурством Брда били у савезу против Турака.
Турци у периоду до 1860-те год. и поред своје војне силе и превласти на балканским подручјима, Медунску тврђаву, нису могли држати у овом 172-годишњем раздобљу, мада је ова фортификација имала за њих стратешки значај, за област Брда, брдска племена и племе Кучи, који су предњачили у непризнавању турске власти, не плаћању намета и са Турцима врло често били у оружаним сукобима.
Медунска тврђава је са својим горњим и доњим делом тврђаве, јединствен фортификациони систем, који се развијао два и по миленијума од античке акрополе у горњем свом делу и античких бедема (киклопских зидова) у доњем делу тврђаве, преко фортификације, раног средњег века са свим одбрамбеним карактеристикама из тог доба: кулама, бедемима, тврђавским објектима и подграђем, до фортификациских објекта тврђаве у горњој и доњој зони, прилагођених за доба ват-реног оружја у касном средњем веку, па и турском добу.
Медунска тврђава је у свом постојању од V века, или IV века п.н.е. имала више фаза развоја и више трансформација, као фортификациски објекат:
- Саграђена је, као и л и р с к и к а с т р у м, пергамског типа са утврђеном Акрополом у горњој зони каструма и трговачком агором у ареалу периметралних, античких бедема у доњој зони каструма.
- На остатцима делимично срушеног античког каструма, пре седмог века н. е. највероватније у Јустинијановој, византиској, градитељској епохи, обновљена је фортификација, изградњом П р и м а р н е М е д у н с к е с р е д њ о в е к о в н е т в р ђ а в е у горњој зони тврђаве са Акрополом и првобитном малом црквом и дограђеним пе-риметралним бедемом око Подграђа Акрополе и две бедемске куле, објектом „курије“ и каписким блоком.
- Појава ватреног оружја и артиљерије и турска освајања су у XV веку услови, који су проузроковали трансформацију фортифика-ције у С е к у н д а р н у М е д у н с к у с р е д њ о в е к о в н у т в р ђ а в у са ојачањем кула и бедема, изградњом Бранич-куле на Акрополи, изградњом барбакана тврђаве у доњој зони и цвингера у обе зоне тврђаве. Овим је Секундарна Медунска средњовековна тврђава формирана као к а с т е л н а с т р а т е ш к о ј п о з и ц и ј и (по структури објеката са сакралним објекатом и „куријом“ и као р у д и- м е н т и р а н и з а м а к ) .
- У периодима после средњег века, код Медунске тврђаве је, структура објеката допуњавана посадним зградама у ареалима Горње и Доње тврђаве и са тврђавском инфраструктуром прилагођаваном по-требама поседника, који су је заузимали и поседовали и прилагођавана новим ратним условима, за артиљерију већих могућности домета и ра-зорног дејства, те је Медунска тврђава сем својстава средњовековне фортификације имала и типолошка својства а р т и љ е р и с к е т в р ђ а в е, те је у периоду до осамдесетих год. XIX века, колико је Медунска тврђава функционисала као активна фортификација, тако и ко-ришћена.
Укупни резиме битака за Медунску твђраву, после средњовековног периода, даје и слику значаја ове тврђаве и слику карактеристика тврђаве, као фортификациског објекта. Од краја средњовековног периода за заузимање Медунске тврђаве, или за деблокаде тврђаве, вођено је укупно 13 битака и опсада Медунске тврђаве, почев од битке Стефана Црнојевића, тада млетачког војводе са деспотовим војводом Милошем Белмужевићем 1453. год, када није успео да заузме Медунску тврђаву и његовог наследника Ивана Црнојевића, који је опсађивао Тураке 1476. год у Медунској тврђави и неуспешно покушао да тврђаву заузме, па до ратовања Куча и Брђана са Турцима од четрдесетих го-дина XVI века, до осамдесетих година XIX века у којима је било 36 већих битака. Од тог броја је било 11 битака, или опсада за заузимање саме Медунске тврђаве, или за деблокаде ове тврђаве. Ако их наведемо хронолошким редом, онда је то:
I кад су Кучи заузели ноћним препадима Медунску тврђаву 1649. год. и
II 1688. год, затим
III године 1688. и
IV 1737. год, кад су Турци напали Куче у тврђави, али нису заузели и доживели су велике поразе,
V године 1774. год. у Похари кад су Кучи препустили тврђаву Турцима, али Турци нису задржали тврђаву и успоставили посаду,
VI у 1862. год. Црногорци и Кучи су опсађивали Турке у тврђави, али нису успели да је заузму и иза овог периода у току 1876. год вођене су 4 велике битке Црногораца и Куча са Турцима
VII-X у којима су Турци покушавали да деблокирају своју посаду у Медунској тврђави, а завршиле су се поразима Турака и
XI исте године су Црногорци и Кучи, опет препадом, ослободили тврђаву.
Ако се изузму 4 битке, које су вођене за тврђаву, али не непосредно на бедемима тврђаве и препади Куча, сви непосредни напади на тврђаву су за нападаче завршени неуспешно, што индицира, да је тврђава у фортификациском смислу била тешко освојива, или неосвојива и да су њени фортификатори, имали добар одбрамбени концепт, при трансформацијама тврђаве и позиционирању фортификациских објеката, иако је тврђава била са једноставном структуром објеката. Једино су Кучи успевали у три наврата, да је освоје ноћним препадима, одлично познајући конфигурацију гребена тврђаве.
Медунска тврђава је и у периоду после краја средњег века 4 пута из политичких, или тактичких разлога, препуштана без борбе Турцима, Прво 1456. год. војвода Милош Белмужевић препустио тврђаву Турцима, јер је остали део деспотовине према Медуну заузет од Турака, други пут 1651. год, када су Кучи и остали Брђани Турцима, морали после повлачења млетачке флоте из Боке да признају превласт, а затим су Кучи 1774. год. у Похари препустили Турцима Медунску тврђаву и повукли се на бољу одбрамбену позицију, код Убалских шанчева и четврти пут су тврђаву, по одлуци књаза, препустили Турцима 1860 год., кад је извршано разграничење Црне Горе са Турском, те је територија Куча са тврђавом остала у Турској држави.
Рушења Медунске тврђаве су се догађала више пута и то углавном од трусних удара, који су се збивали на црногорским и приморским подручјима, током постојања тврђаве. За то нема писаних траго-ва, који помињу Медунску тврђаву, али по оштећењима, која су инди-цирана у истом периоду, може се сматрати, да је било рушења од трусних удара на Медунској тврђави.
Трусни удар, који је срушио Дукљу из 518. год. је сигурно имао рушења и на Медунској тврђави. Други период, када је исто било оштећења на Медунској тврђави је 1563. год., када је дошло до великих рушења у Которском граду и тврђави. Такође, има индиција, да је земљотрес из 1667. год. (који је порушио доста објеката у Котору и Дубровнику), могао изазвати и знатна оштећења на Медунској тврђави. Осим рушења од земљотреса, познато је, да је тврђава имала и рушење од минирања 1876. год.
„Медунски град“ односно Медунска тврђава (или Meteon, или Medion, или Medun-kale) мада није спадала у велике фортификације, нити је била фортификација од државног значаја, имала је сложен развој, своје фортификациске структуре, са више развојних фаза и веома дугу, још од античких времена и веома значајну за Куче и Брда и необично бурну, историју свог постојања.
Књига „МЕДУНСКИ ГРАД“ историјско-кастелолошка студија (основ за предлог ревитализације и реституције Медунске тврђаве), аутора Предрага Р. Петровића, издата је у едицији – ПОСЕБНА ИЗДАЊА (монографије и студије) ЦРНОГОРСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЈЕТНОСТИ са обимом од 440 стр. и тиражу од 300 примерака у Подгорици у септембру 2012. год.
Медун - српска тврђава неосвојива 172 године
0 comments:
Post a Comment