(Фото: Двери)
Када чујемо да је нека јавна личност добила орден Легије части, треба да се присетимо неких чињеница.
Револуција 1791. године укида сва одликовања старог режима и Наполеон Бонапарта, 19. маја, на француски празник Светог Ива, 1802. године, предлаже ново војно и цивилно одликовање. Овај предлог изгласан је као закон Републике већ 29. маја, а 14. јула 1804. године Наполеон Бонапарта лично уручује прво војно одликовање француске Легије части. Већ 1805. године установљене су три војне школе за децу и потомке носилаца ордена.
Прва жена Витез Легије части у пост-револуционарној историји била је Марија Анжелик Душеман. Прва жена Официр Легије била је Роза Бонер, прва жена Командант Легије части била је Ана де Ноај, прва жена Високи официр Легије части била је француска књижевница Колет (Collette), а прва жена носилац Високог крста легије части, била је Женевјев де Гол -Антониоз 1998. године.
Од почетка, па до осамдесетих година прошлога века, високи орден француске Легије части добили су професор Веселин Чајкановић, Милан Кашанин, Павле Савић, Иво Андрић, др Војислав Стојановић (управник главне војне болнице), Слободан Витановић, Кирил Свинарски,Драган Недељковић, Радосав Јосимовић, Мира Алечковић, Крунослав Спасић, Јован Дејановић, Владан Радоман… Ово су све били или људи школовани у Француској или они који су писали тим језиком и доприносили култури велике земље, али и читавог света. Ордени су били давани или од самог генерала Де Гола, или од државника који су следили, све до Франсоа Митерана, који би одликованима, обично „поновио“ орден, како би обележио долазак „своје“ политичке епохе, условно речено, последњег великог француског државника. Ордени давани од почетка прошлог века, па све до осамдесетих година били су често највиши ступањ ордена крста (Петар Први Карађорђевић, краљ Александар, српске војводе, Милунка Савић…), или „официрски орден“ (Чајкановић, Кашанин, Андрић, Јосимовић, Витановић, Недељковић, Алечковић…), док би тек понеки био најнижи орден „витеза“.
Орден касније почиње да се додељује и привредницима, како се то данас каже „бизнисменима“, који у француској традицији (лаицизираној западно-хришћанској просветитељској слици света, али ипак наследници старогрчког духа), никада нису били у самом врху друштва, осим ако би сами били лингвистички, научно и морално писмени.
Тако, високи француски орден добија директор Франко-југословенске банке у Паризу Зечевић, као и неколицина заслужних пословних људи. Носилац француског ордена био је и пословни човек и творац хуманитарног фонда у Француској, Борис Вукобрат.
У једном маху, орденом су потом оликовани наши сликари који су такође имали животну и културну везу са Француском (Поповић, Ивањицки, Шобајић, Маринковић). Владимир Величковић већ је поседовао француски Орден Легије части.
Нека буде опроштено за имена која су овде испуштена. У архивима француске државе, све ово могуће је добити на увид.
У Србији, Мира Алечковић, у тренутку када су француски авиони кренули у бомбардовање СР Југославије, од два добијена Ордена у размаку од двадесет година, враћа из протеста француској држави последњи, из Митеранове ере, док онај из времена покрета отпора, задржава као успомену.
У периоду од 2000. до 2009. године, ово одликовање добијају готово сви политичари са простора бивше Југославије. 2001. добија га Јован Дивјак, Черешњеш Иван, 2007. Срђан Диздаревић, после 2000. Арно Даржан за обавештајне заслуге на простору распаднуте бивше Југославије, и многи други.
Од културних или политичких радника 2000. одликовање добија Борка Павићевић, Соња Лихт, 2004. карикатуриста Предраг Кораксић, галериста Борка Божовић, Биљана Здравковић из Југоконцерта,, Татјана Цветићанин, Даница Јововић Продановић, Иванка Зорић, Ирена Суботић, Чедомир Васић, Горан Паскаљевић, 2009. Веран матић и Ружица Ђинђић. У Француској 2009. одликовање добија Алан Финкелкраут, а у међувремену, овај орден је нова администрација Француске поделила готово свим „шоу-бизнис“ трудбеницима, тако да га ретко који певач, глумац или спортиста данас немају. Да подсетимо Легију части већ поседују Стивен Спилберг, Барбара Стрејсенд, Аманда Лир, Винтон Марсалис, Џони Холидеј, и многи други… Неки тврде да је требало да је добије и Мајкл Џексон. Треба рећи да су сви они углавном добијали најнижи чин, орден „витеза“.
Саркозијево доба донело је сасвим нове критеријуме. Последњи велики догађај било је одликовање митрополита Емануела председника скупштине свих православних свештеника Француске, 31. децембра 2008. године, које Саркози, због многобројних захтева православних Француза, није могао да избегне.
Најзад, један од највиших степена ордена француске Легије части дат је, а потом срамно одузет нашем пријатељу, француском мајору Пјеру Анри Бинелу, који је, видевши шта се спрема српским цивилима, као унук Солунца, открио српској војсци тачке бомбардовања и сипања напалма и уранијума на Србију.
Пјер Анри Бинел је данас рехабилитован, али му Легија части никада није враћена.
Он се помирио са тим и у међувремену је обишао све српске манастире на Косову и Метохији. У свима је, као Хришћанин, задивљено клечао.
„Тек сам овде осетио шта је духовност, која је изнад свих знамења“, рекао нам је после путовања на Косово.
„Бог види, али чека“, одговорио би мајору Бинелу руски писац Лав Толстој.
Шта треба знати о француској Легији части?
0 comments:
Post a Comment