Распадају ли се још неке државе у Европи?

(Фото: Deutsche Welle)

Мадрид- Језик, историја, расподела новца – много је разлога за сепаратистичке тежње у Европи. Иако су такве тежње постојале и раније чини се да су додатно подгрејане економском кризом. Није их зауставило ни чланство у ЕУ.

Кад се на некој међународној утакмици шпанске фудбалске репрезентације свира химна, на трибинама се не пева. У најбољем случају може се чути неки ла-ла-ла на мелодију химне. Разлог је што не постоји званични текст химне.

Шпанија је земља с више различитих народних група које имају сопствени језик. Иако је званични језик шпански, на регионалном нивоу он игра другоразредну улогу.

У Каталонији, једној од привредно најјачих региона Шпаније, бирачи су у недељу (26.11.2012.) били позвани на биралишта. Покрајински премијер Артур Мас, изнудио је превремене изборе како би ојачао своју позицију и потом започео борбу за одвајање од Шпаније. Али, прерачунао се. Његова странка ЦиУ освојила је само 50 од 135 мандата.

Остала је, истина, најјача странка, али је изгубила 12 мандата.

И леви и десни сепаратисти

Професор политологије на Минхенском универзитету и стручњак за регионалну интеграцију Бертолд Ритбергер ипак у резултатима избора не види гласање против отцепљења него сматра да је покрајинска влада кажњена због других погрешних потеза. „Избори показују да се заговарањем сепаратизма могу освојити гласови, али то не значи аутоматски да ће бирачи рећи да је то најважнија тема“, каже Ритбергер у разговору за ДW.

Наиме, лево оријентисани заговорници аутономије (ЕРЦ) повећали су број мандата у покрајинском парламенту. А премијер Мас је одмах поручио да остаје при ставу о одржавању референдума о независности Каталоније.

Свађа око новца

Аутономија Каталоније против воље централне владе у Мадриду била би новина у једној демократској земљи у послератној Европи. Наиме, досад су се распадале само недемократске државе. Од Чехословачке су 1993. мирним путем настале Чешка и Словачка. Након референдума о независности и проглашења независности појединих република бивше Југославије дошло је до рата. Вишенационална држава Југославија се распала. Косово је последње прогласило независност од Србије 2008. Његов међународно-правни статус ни до данас није потпуно јасно регулисан.

Иако има пуно разлога за сепаратистичке тенденције, те иако сопствени језик и културни идентитет играју важну улогу, готово увек за независношћу теже привредно јачи региони, попут Каталоније у Шпанији, Јужног Тирола у Италији или Фландрије у Белгији. Ти региони увек сматрају да у заједнички буџет више уплаћују него што из њега добијају те да субвенционишу економски слабије развијена подручја. Зато је и актуелна финансијска и привредна криза додатно подстакла сепаратистичке тежње. При том ниједан регион не жели да изађе из Европске уније.

Напротив, Каталонија, Јужни Тирол или Фландрија би као самосталне државе (п)остале чланице ЕУ-а.

Шкоти имају химну – с текстом

Нешто другачија је ситуација у Шкотској. Тамо су сепаратистичка настојања формално најдаље отишла: 2014. ће се одржати референдум о независности Шкотске од Уједињеног Краљевства.

У Шкотској су привредни интереси у другом плану. Шкотска није у склопу Британског краљевства изразити привредни мотор. „Код Шкота се уопште не зна да ли би сопствени буџет био довољан за подмиривање социјалних потреба властитог становништва“, каже Роланд Штурм, политолог са Факултета Ерланген-Нирнберг у разговору за ДW. Можда је то разлог што би према актуелним испитивањима јавног мњења само једна трећина Шкота гласала за независност. Али, у једној ствари су Шкоти у бољој позицији од Шпанаца и Каталонаца: они имају сопствену фудбалску репрезентацију, као и званичну химну која се свира и пева уочи међународних утакмица.

Распадају ли се још неке државе у Европи?