Салафизам је оруђе у рукама Запада

Бранка Ал-Хамди

Надам се да ће Србија да избегне судбину војне крајине. За све време владавине Отоманског царства на Балкану, српски народ је чувао Европу кроз побуне и слабљење империје, а око Босне је створен и формални обруч за одбрану Европе. Само српски народ је бранио ту Крајину, без обзира колико Хрвати тврде да су тамо одувек живли.

А данас имамо нову ситуацију, па се надам да људи не читају ове древне документе и добију погрешне идеје. Наиме, Запад данас, у савезништву са Саудијском Арабијом, користи њен статус као муслимански Ватикан, као и петро-доларе за рушење режима, терористичке нападе, и освајање територије. Примитивну форму Ислама коју Вахабисти намећу су прихватили бројни Салафисти широм Блиског Истока, и тако постали војници новог светског поретка. Цела прича о тероризму против Запада бледи у поређењу са тиме колико су ти фанатици допринели западним походима. Од Ал-Каиде и Талибана у Авганистану — комплетном производу Западног плана и Саудијских пара — преко напада на руске територије у Чеченији, Дагестану и Ингушетији, преко Балкана, Либије, Сирије, итд — нова пешадија новог светског поретка није ни свесна коме служи. Фанатици не питају ко плаћа авионске карте, ко даје пасоше и визе, ко проналази смештај и плаћа кирију, ко осигурава локалну безбедност, ко наређује акције, и ко их снабдева оружјем и месечном платом.

Данас, фанатизам Салафиста прети Муслиманској Браћи у Египту, као и националистима на власти у Турској. И још се провлаче кроз брда Кавказа, сарађјући са криминалцима. А колико их има на Косову? Укратко — Срби би морали овај пут да препусте ту част да буду брана Европе и нека нова крајина.

Јер док је Србија грцала пола миленијума под Турском империјом, и слабила је кроз побуне и дневне нападе — Европа је прошла кроз златно доба. Развила је пловидбу, открила нови свет, покорила колоније, скупила нечувено богатсво, развила науку и културу.

Данас, Европа и САД свесно гурају фундаменталисте по свету за своје интересе. Да ли ће Србија опет једног дана да буде жртвована као брана Европе, када фундаментализам узме маха, и запрети Европи? Већ им и данас прети, али се Европа прави да то не види. Ваљда чека док се не остваре планови на Блиском Истоку, као битка за Иран? Европа се игра ватром. Може Европа да се брани, тј. Америка је крива. Али то није одбрана. Јер Америка је далеко, док је Европа на дохват руке осирмашеног становништва Блиског Истока, избеглица из ратова у којима је Европа учествовала.

Србија би морала овај пут да буде мудрија. Треба отворити пролазе свим мигрантима, и дати им сву могућу помоћ — правац Европа. Нема могућности договора са Европом, јер Европа и не види разлику између православних Срба и других народа Блиског Истока. Зато Србија не сме више икада ући у улогу браниоца Европе. Цена је превисока, а резултат је — исмејавање, ругање, понижења.

Тако, треба наћи заједнички језик са свим људима, без обзира на разлике у вери, раси, језицима, обичајима — и не пристати добровољно бранити Европу од тих непожељних. Ни идеолошки, ни политички, а да не говоримо војно.

Да ли би Европа пронашла инспирацију у храброј историји Србије описане у овом тексту? Европа се исмејава таквим идејама и идеалима. Јер још није никада суочена са губитком идентитета и болним животом. А док то не искуси, неће Европа разумети Србију, нити ће признати све заслуге за одбрану Европе. Док се Србија борила, они су уживали просперитет.

Нажалост, Европске елите су арогантне, и не виде никакве везе између свог узвишеног статуса, и бедних ратара Балкана. А народ је залуђен електронским играчкицама, и борбом за дневни оброк.

Зато је врло важно да Србија не искаче пред руду. Европи не треба помоћи. Они Србију не требају. Србија да се брине искључиво о својим проблемима.

Салафизам је оруђе у рукама Запада