Представљен зборник радова о поетици Бећковића

Матија Бећковић (Фото: Новости)

Београд – Најгоре песме се разликују и личе на своје ауторе. Оне најбоље све наликују на истог песника. Оног горе.

Ову своју необјављену, кратку песму под именом „Песме и песници“, академик Матија Бећковић прочитао је у уторак у Салону клуба САНУ, где је у оквиру Трибине библиотеке САНУ представљен Зборник радова о његовим песмама, поемама и поетици, у издању Института за књижевност и уметност, Учитељског факултета и „Дучићевих вечери поезије“.

Међу гостима који су испунили Салон до последњег места, били су и Никола Хајдин, председник САНУ, академици Добрица Ћосић, Љубомир Симовић…

У зборнику су, по речима дописног члана САНУ Мира Вуксановића, текстови који наводе и разјашњавају одломке Бећковићевих песама и поема; разјашњавају на стручан начин. Тамо се открива и његова поетика. И песник је у зборнику заступљен с малим, одраније познатим, аутопоетичким записима из својих књига.

„Матија Бећковић може од других да записује оно што је негде већ рекао. Када би се у један мах обрео међу свим људима који изговарају његове стихове и мисли, и сам би се нашао у чуду, како се то, којим путевима, разишло и на великом простору населило. И тамо где су књиге реткост. Видео би оно што се зна: немамо другог писца за чије књижевне вечери се плаћају улазнице и чије се речи толико често користе као савремене пословице. Матијина досетка на пословицу личи а није само то, јер је добила друкчији звук и знак. Осветљена је хумором нарочите врсте. Зачињена је иронијом која не уме да прашта, али која нити уме да вређа нити уме да буде испоџитна. Иста и кад је сатирична. Свима достижна по значењу, мало коме по смишљању. С њом је Бећковић постао мудрац међу својима, што је најтеже. Тако побеђује и оне који би му радо наудили, што је најлакше “ , рекао је Вуксановић.

Професор др Јован Делић, уредник зборника и руководилац пројекта у којем је зборник настао, нагласио је да је Бећковићевом отвореном и изузетно живом опусу тешко посветити поетички усмерено истраживање. Може се, по његовом мишљењу, говорити о парадоксу Бећковић.

„Не знам већега песника који има непосреднију и живљу комуникацију са публиком, а да његова поезија није довољно научно проучена ни протумачена “ , рекао је Делић.

Академик Светозар Кољевић запитао се да ли је икада неки наш песник тужнијим песмама изазивао већу веселост код толиких својих слушалаца и читалаца, и укратко описао радове аутора прилога у зборнику.

Рођендан

Причу о Зборнику улепшала је честитка коју је Бећковићу за „данашњи рођендан (како пише у црквеној књизи), а сутрашњи (како стоји у свим подацима о њему)“, у име присутних упутио Вуксановић. Слављеник се одужио прочитавши необјављену песму, посвећену Душку Радовићу, који је такође рођен 29. новембра.

Представљен зборник радова о поетици Бећковића