сУДБА затвара круг...

(Фото: svevesti.com)

“Ђура ће вам опростити што вас је навукао“..парафраза “Балканског шпијуна“

Да бисте разумели да Ивица Дачић стварно верује у оно што говори када каже да “не издаје Србију“, треба да познајете не само српску историју, него и мало америчке, бар оне новије до које су је довели баш такви као Ивица Дачић, они који су веровали да јој чине “добро“ као свемоћни директор америчке федералне полиције Џеј Едгар Хувер, који је добрано кумовао паду америчке нације у клопку империје макар на унутрашњем плану злоупотребом апарата силе и издајом идеала твораца америчке републике.

Сличну издају твораца и идеала Србије (али не и Југославије и комуњаризма чије идеолошко дело и одело носи и наставља) чини управо ових дана и Ивица Дачић. Наравно не сам и наравно потпуно небитно да ли то чини свесно или несвесно. Да видимо у кратким цртама наравно – јер би за генезу овога зла требали читави томови књига ко су саучесници и организатори (они домаћи) овог нечасног посла.

И док се “српски“ “Елиот Нес“ мучи са “тешким одлукама“ о Косову и док “српски“ “Едгар Хувер“ дува од тешког варења, песме и пића по балканским крчмама, док “српски домаћин“ наздравља Бриселу “Томовачом“ а њихови жандари и багери ограђују остатке српског народа у логор (дизањем контролних капија званих еуфемистички “интегрисани прелази“) са бодљикавим жицама на северу Косова и Метохије, није се згорег подсетити да ови изданци српске несреће имају исти корен – коров настао у грађанском рату 1941-е а чија су два пола издаје српског народа подједнако онај део лажних српских националиста који је касније сарађивао са ондашњим немачким окупатором, као и онај цео комунистички који се одрекао свог српства и пре тог рата и ратовао после победе револуције више против српског народа и то и од 1944-е а до данас, него против окупатора и спољних непријатеља који су нам и дан данас исти.

Наравно било је ту часних људи који су веровали да бране земљу и народ али сви такви или су давно платили главом или су гурнути у страну. Остали су само данашњи “по-бедници“ без морала и интегритета који су временом и данас изгубили оно “по“ и постали чисти бедници без навода, они који пристају на сваку издају, сваку лаж и превару.

Данашњи изданци ова два пола српског понора – “напредњаци“ и СПС-ДС само су наставак некад стварних а данас лажних деоба које и данас живе у одрођеним Србима као што је Добрица Ћосић чија идеја и данас влада у виду отуђене УДБЕ која “затвара круг“ српске издаје мирењем лажних четника и правих партизана – оних увек верних коминтерни било да је у Москви као некад или Бриселу као данас. Мирењем – јер данас лажни четници и свеже офарбани у жуто партизани раде на истом послу – замајавања Срба и служења окупатору. Њихове разлике су данас ионако само козметичке природе – ко ће боље лагати и мазати народ и за колики проценат.

Наиме није било тешко свих ових година издаје наћи на интернету сведочења људи који су гледали како УДБА формира све данашње главне странке и треба ли рећи главне глумце овог понора издаје у који су увукли српски народ. Почевши од “демократске“ странке коју је основао ДБ и Вука и СПО, “радикала“ па до данашњих “напредњака“, све актере данашње српске трагедије створила је УДБА. Зато је контрола српске државе, ресурса и народа, логика нам говори, била лака за преузимање од стране робовласника са запада после петооктобарског пуча а и раније. Све што је требало да ураде је било да преузму ову хоботницу и само јој дају задатак да настави са истим послом.

Да ли су на власти Ђинђић и компанија, Тадић и компанија некад или Дачић и Тома и њихова компанија данас, а сутра Ђилас и његова компанија (треба запазити да је ту увек “компанија“), за њих и није много важно, све док се послови завршавају. Сви то они данас веома добро разумеју, поготово откад је један локални “капо“ платио главом када се дрзнуо да помисли да се он ту нешто пита.

И тако земљаски дани теку, несвесни Срби сами себи зидају логор, копају јаме у које ће да упадају и убудуће и раде у робовским фабрикама новог светског поретка за минималац. Раде за оне исте газде за које су им очеви радили у окупираној Србији, само што је сада плата нешто мало боља, а и нема жичане ограде….и неће је бити бар још неко време у централној Србији (ван Косова данас али сутра ван Војводине и “Санџака“ може бити и то веома лако) које и њима и себи и својим новим газдама купују задригли удбаши.

Ово је све јасно одавно оним малобројним којима глава служе да мисле. Нажалост огромном броју људи лако је продати свећу за рог. Чак и они добронамернији и наивнији мисле да ова власт ради само оно што “мора“ и тиме купује народу време. Као и увек утисак вара. Шибицари свих боја увек и једино мисле на себе. Познаћете их не по ономе што причају већ по томе што када иду улицом ретко гледају људе у очи, бар као најновији српски “домаћин“ (виђено у пракси). Они мало дрчнији као “Дачи-Хувер“ (није марка усисивача иако дотични личи на усисивач пун прљавштине, него име бившег свемоћног шефа америчке УДБЕ зване ФБИ) не либе се ни да трљају руке крвника, али ни то не раде због користи народа већ своје сопствене.

Треба им само пожелети да им овоземаљско лично “царство“ за које су продали српско небеско и земаљско у пакету не буде ни лако ни дуговечно (сем ако не доспеју иза решетака што је мало вероватно јер ко је у Србији у историји платио издају затвором?), а народу пожелети само да схвати да га плаше решетом и залуђују пропагандом. Јер не би Србија пропала да каже НЕ белосветским силеџијама и отера његове слуге. Она пропада управо ћутањем и пристајањем (макар и услед непотребног страха) на свој нестанак и издају свог народа.

На крају тај народ не треба да живи под утиском да су то неки свемоћни завереници. Не то су нечије комшије и пријатељи, они који су многе убедили у оно што су слагали и сами себе – да раде у корист народа и да се другачије не може. Пензионере да им од њих зависе пензије а који не схватају да у земљи уништених и обесправљених људи једног дана неће бити пензија ни задуживањем као сада, раднике да ће им довести стране “инвеститоре“ да отворе радна места не рекавши им да ће се оно мало које и добију посао под робовским условима једног дана убијати као радници у Кини, интелигенцију слагавши је да ће живети као “нормалан“ свет на западу не рекавши јој да тај “нормалан“ свет већ више и не зна да ли ће у будућности имати не само посао већ и где да живи и шта да једе. Лажући себе они су слагали све око себе.

Зато је време да им се потури огледало да виде да се од лажи не може дуго а камоли вечно живети а да љага коју остављају на свом путу није вредна ничега чиме их плаше и награђују па макар прво био живот а друго лаж од живота. Да ли у народу има толико свести да то уради пре него што га убију у појам остаје да се види. Неће бити никаква утеха ако пропадање заједно са њима буде заједничка коб а њих пропадање свеједно чека. На народу је да одлучи да ли ће им се у тој пропасти придружити.

сУДБА затвара круг...