И семе и племе!

(Фото: ivinsvet)

Данас је и званично, без икакве сумње, легализована ликвидација Срба. Не само да је дозвољено предузимати све неопходне мере како би се спровело етничко чишћење, протеривање, исељавање Срба са вековних територија, већ је пожељно и вршити ликвидације истих, на што бруталнији начин. Геноцид је прихватљив, чак и препоручен, само и искључиво ако се спроводи над Србима.

То је у најкраћем закључак који се намеће после најновије одлуке Хашког трибунала, а тиче се ослобађајуће пресуде за Рамуша Харадинаја. Сад само очекујем најновије отркиће ЦНН-а, ББЦ-а и осталих да је Жута кућа, у ствари, била локација на којој су одвратни Срби касапили недужне Шиптаре. Јер од њих се и то може очекивати, они о српским жртвама не воде рачуна.

Кажу да је спас у вери. Ја сам одувек причала да сам умерени верник и да немам проблем са Богом већ са добрим делом његове администрације на земљи. Неко ће рећи да је то алиби прича, да администрација не може и не сме да буде јача од моје вере, али…

Данас, кад сам чула да је оно што смо сви знали да ће се догодити и званично постала реалност, поново сам се сетила нечега што сам рекла једном приликом образлажући зашто не постим:

- За мене пост није само одрицање од хране. Ја то схватам озбиљније, одрицање од лоших, ружних мисли, уздржавање од греха. Не могу ја да постим ако ми у току дана кроз главу прођу лоше мисли. Уз то, кад сам схватила да бих у одређеној ситуацији, у одређеним условима била спремна да починим геноцид, сама идеја да постим је лицемерна.

Некада сам говорила:

- Сад иде она реченица која у себи садржи пет речи, а неке од њих су ПАС, МАТЕР и ШУГАВУ!

Данас, иако није хришћански, није у духу православне вере којој припадам, кроз главу ми пролази само једно:

- И СЕМЕ И ПЛЕМЕ!!!

И семе и племе!