Отворено писмо Славки Драшковић

Славка Драшковић (Фото: Новости)

Одговор на писмо бр: 06-00-5/2012-01

Поштована госпођо Драшковић,

Ваше прво писмено обраћање (22. новембар 2012. године), делегатима Скупштине дијаспоре и Срба у региону, не улива наду да ће ново формирана Канцеларија кренути “новим” путем који ће имати за циљ да се побољшају односи између матице и расејања. Барем не онако како сте најављивали у медијама, нити онако како је дефинисана улога Канцеларије у складу са Уредбом донета на седници Владе 2. августа 2012. године.

Оправдавајући укидање Министарства за дијаспору Ви нас, госпођо Драшковић, уверавате да “формирањем Канцеларије није умањена брига о дијаспори и Србима у региону”. Логично питање је зашто се у овим тешким данима за Србију државни органи толико труде да ”воде бригу” о њеним грађанима који живе ван своје матице?! Дијаспора је та која би требало данас да води бригу о матици с’обзиром да грађани Републике Србије (читај наша родбина и наши пријатељи) живе много лошије. Ако се томе дода притисак на Србију да призна независност Косова и Метохије, помоћ дијаспоре матици је од огромног значаја. Државни органи Републике Србије треба да нам олакшају напоре како би та помоћ била што ефикаснија. Али то се сигурно не чини тиме што се из буџета сиромашне Србије даје новац организацијама наше дијаспоре у западним земљама, или траже додатна средстава из разних фондова који су у Србији на располагању за финансирању пројекта. Вероватно се не слажете са оваквим размишљањем, јер је само Ваша организација добила најмање 30 000 ЕУР само од Министарства за дијаспору.

Пишете: “Канцеларија ће се старати да ради ефикасно и оперативно у циљу јачања сарадње са дијаспором и Србима у региону и стварања услова за оперативнији рад свих радних тела предвиђеном Законом о дијаспори и Србима у региону”.

Ако сте пратили досадашњи (не)рад Скупштине дијаспоре, а верујем да јесте, приметили би сте да многиделегате замерају државним институцијама недостатак транспарентности у своме раду, а та критика се највише односила на Министарство за дијаспору и бившег министра Срећковића. Ваше обраћање не наговештава промене, односно да ће Канцеларија информисати расејање, али и делегате у Скупштини дијаспоре који су, како пишете, чланови “највишег представничког тела дијаспоре и Срба у региону”.

Да сте Ви, госпођо Драшковић, имали конструктивне намере у измени досадашњег понашања државних органа Републике Србије према организованом делу дијаспоре, Ви би сте нам послали план рада и буџет Канцеларије за наредну годину. Сачекали би сте наше мишљење и предлоге, пре него што сте план рада и буџет презентовали Одбору за дијаспору у Скупштини Републике Србије. Овако су нама, “Члановима највишег представничког тела дијаспоре и Срба у региону” информације о томе биле доступне само путем медија.

А Ви, госпођо Драшковић, уместо да делегатима презентујете план рада и буџет, Ви од нас тражите да ми Вама проследимо “предлоге у вези плана рада Канцеларије у наредном период, као и предлоге кључних акција које верујете да су од важности за рад Канцеларије”. Читајући ваше писмо стиче се утисак да уопште немате план рада Канцеларије, а из Ваших изјава за медије испада супротно.

14. новембра, заједно са Вашим замеником Влајковићем, присуствовали сте четвртој седници Одбора за дијаспору и Србе у региону. Према извештају, објављеном на сајту Народне Скупштине, предлог буџета Канцеларије за 2013. годину износи 334.453,000 динара. У том извештају такође стоји да имате намеру да унапредите комуникацију са дијаспором путем интернета и посредством нових технологија. У тексту се и наводи: “Представници Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону истакли су да ће приоритети рада Канцеларије у предстојећем периоду бити пословно повезивање са дијаспором и развијање пројекта малих вредности, који представљају основу привредног развоја сваке земље”.

Занимљиво је свакако да је народни посланик Миодраг Линта затражио да се “Одбору достави структура Скупштине дијаспоре, ко су њени делегате и на који начин су бирани, као и састав и структура Савета у региону”. Исте ове податке су пар делегата тражили и од претходног министарства, али узалуд, тако да чак ни ми не знамо колико нас има. Према Закону је 45, а изабрано је 49, док је бивше министарство навело 51 име у записнику са оснивачке Скупштине, који никада није ни усвојен. Зар ми, делегати, немамо исто право као чланови Одбора Народне Скупштине, да знамо колико нас има и да добијемо увид у записник о избору сваког делегата који, према бившем државном секретару Миодрагу Јакшићу, постоји.

На информативном порталу РТС-а, 15.новембра, читамо да је око 130 милиона динара (више од миллион евра) намењено за информисање дијаспоре?! У тексту стоји и да Канцеларија планира да оснује портал који ће се “звати Србијаонлајн, да ће бити интерактиван и да ће бити постављене камере у Кнез Михајловој улици, како би, на пример, неко са Новог Зеланда могао да разговара са својим рођаком или пријатељем у центру Београда”. Смешно, јер то могу нпр. путем  Скyпе-а, и код комшије ако немају компјутер, рецимо у неком месту на југу Србије.

У интервју који је обављен са Вама, 22. новембра, долазимо до сазнања да Ви сматрате да треба да се уведе електронско гласање за припаднике дијаспоре као и да ћете у сарадњи са Министарством за просвету појачати рад на питањима везаним за српски језик, за наше људе у дијаспори.

Госпођо Драшковић, када, и да ли, намеравате да бар нас делегате упознате са планом рада и буџетом за 2013. годину, да би смо ми о истом обавестили оне које представљамо? Према неким изворима, Ви сте ”наследили” око 700 000 ЕУР за рад Канцеларије до нове године. Шта планирате са тим износом? Или сматрате да делегати треба о томе да знају само онолико колико могу да ишчепркају гоогловањем на интернету, као што сазнајемо где је и шта је радио Председник Скупштине дијаспоре г-дин Славомир Гвозденовић, па нам није јасно шта он као ни председништво наше Скупштине, раде (или не раде) у ”наше” име.

Поводом заседања Скупштине дијаспоре сматрам да постоје проблеми који онемогућавају њено нормално функционисање. У прилогу овог писма, шаљем Вам резиме преписака делегата Скупштине, као и анализу (не)функционалности Скупштине које сам направио за претходно заседање али је свакако и данас актуелно. На седници Одбора у Народној Скупштини сте изјавили да ће Скупштина дијаспоре заседати до нове године, а у писму сте нам дали рок да се изјаснимо о датуму до 3. децембра а притом нам објашњавате да је рок месец дана за заказивање Скупштине.

Делим мишљење колеге Крецуља да је боље да се одложи заседање до пролећа, а да се до тада разјасне општи појмови везани за Скупштину дијаспоре и њене делегате. Дакле ко једелегат и ко је одлучио да та особа може да буде делегат? Наредна Скупштина би требала да траје више дана, онолико колико је потребно, а првих дана њеног рада би требало да буду разговори који би били темељ њеног функционисања.

Никола Јанић, председник Српског Савеза, закупио је неколико веб адреса везаних за дијаспору, а међу њима је и канцеларијадијаспоре.инфо са циљем да се на том порталу прати Ваш рад, или не рад. Српски Савез је са министром Срећковићем имао договор да ће у року од 6 месеци да испуни обечања која је дао током његове посете Штокхолму. То није учинио. Не само организација чији сам делегат у Скупштини, већ и многе друге организације у Европи, немају намеру да прихвате нове ”приче у празно” од државних органа Србије. То је и разлог и потреба за праћења будућих активности Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Податци везани за Вашу биографију, које сте Ви објавили на интернет страницама, нису завидни, поготово не по питању транспарентности Вашег рада у КСУ и искуство са дијаспором. То је и разлог више да свеукупна јавност убудуће буде константно и коректно информисана о свим активностима Канцеларије чији сте Ви директор.

Срђан Младеновић,
Делегат Српског Савеза у Скупштини дијаспоре и Срба у регион

Отворено писмо Славки Драшковић