ДЕА
Руководилац Одељења за истрагу по изузетно важним пословима у вези са наркотрафикингом у Панами, инспектор Франклин Бристер Чејз, стар 39 година, отрован је 3.07 2006. Бристер, као и многи сарадници је у фрижидеру који се налазио у једној од службених просторија држао храну коју је донео од куће. Пошто је јео и попио воде из пластичне боце осетио је слабост, почео је да се жали да му недостаје ваздух, да му је вруће, осетио је вртоглавицу и било му је мука. После пола сата, још увек у свесном стању, замолио је да га одвезу у Националну болницу. После две недеље мучне агоније је умро. Панамски иследници су штампи саопштили да је, највероватније, Бристер отрован фосфороорганским пестицидом.
Бристер је био успешан оперативац који је са изванредним успехом завршио академију ДЕА (Drug Enforcement Administration – управа за борбу са наркотицима Министарства правде САД). Специјализовао се за колумбијске наркокартеле, спровео је неколико успешних операција на откривању канала за прање нарко-долара, учествовао је у разоткривању панамских помагача наркобоса Пабла Рајоа Монтана. Није никада примећен у везама које би га компромитовале. Бринуо је о својој каријери, био је примеран отац. Рекло би се да је убиство највећег експерта за борбу са наркомафијом требало да мобилише све полицијске структуре Панаме, да узнемири представништво DEA које се брине о најмање стотину оперативаца који раде за њу. Ништа од свега тога! Бристерова смрт је прихваћена као нешто свакодневно. Два дана после смрти његово тело је кремирано.
Истрага убиства је вођена уз кршење многих делова истражног поступка, а то је кварило базу доказа и у ствари мешало трагове. Као демонстрација равнодушности у вези са Бристеровом смрћу може да послужи слање на анализу у лабораторију штаба ФБР-а узорака његовог ткива коже, крви, желудачне течности и сл. На епруветама са узорцима погрешно су наведени подаци из личне карте умрлог, а део епрувета је био чак са биоматеријалом неког другог. Према мишљењу неких панамских новинара – резидентура DEA је намерно створила услове како би онемогућила доношење било каквог закључка експертизе.
По линији DEA истрагу је „пратио“ Џозеф Еванс, по линији ФБР – правни аташе Дејвид Ватли. Он је био тај који је истражном органу Панаме послао документ медицинске лабораторије ФБР о биоматеријалу Бристера: нису пронађени трагови фосфороорганског пестицида, пронађени су атропин, оксими и лидокаин“. Први лек је био доказ Бристеровог лечења у Националној болници, док је дидокаин дисонантни елемент, који уопште не треба да се нађе у његовом лечењу. Документ је послат факсом, без потребне овере из амбасаде САД. Оргинал токсиколошког закључка уопште није стигао панамским властима. Важно је да се зна да је доцније, у званичном писму новинама „Панама Америка“ ФБР потпуно негирао постојање таквог документа, јер, као, свако је могао да пошаље факс, те да тиме све збуни. Истовремено се тиме посредно подсећало да је сутрадан после Бристерове смрти некаква злочиначка организација растурала саопштење за штампу о „успешном извршењу „ операције „Factura Roja“ са претњама свим панамским службеницима који сарађују са ФБР и DEA.
Одмах после Бристерове смрти Американци, који су се издавали за сараднике ФБР, без показивања налога за хапшење су „ухапсили“ три Бристерова најближа сарадника из Одељења за истрагу изузетно важних преступа. Довезли су их у специјално опремљене собе најмодернијег хотела Панама-ситија и подвргли их испитивању уз коришћење полиграфа. Чињено је све како би их збунили: претње, батинање, уцене. У току истраге Панамцима је постало јасно да то нису сарадници ФБР-а. Једног од њих – Џона Ворнера, официра војно-поморских снага САД-а су и препознали. Када је Ђоконда Велис (једна од „осумњичених“) рекла Американцу да он није сарадник ФБР-а, већ војник поморских снага, Ворнер је одмах изашао из собе и више се није појавио. Ислеђење није ништа показало. Можда су Американци покушавали да створе утисак како су ипак у ствари реаговали на Бристерово убиство, јер је од тога умногоме зависио успешан рад DEA у Панами.
По материјалима тог догађаја мексички новинар Адела Кориат која је дуго радила у Панами написала је и 2011.године издала књигу „Трагом наркотрафикинга“. Као дописник новина „Panama Amerika“ она је писала о догађајима у вези са смрћу инспектора Бристера. Све је указивало да су за његово уклањање биле заинтересоване утицајне политичке снаге Панаме, које су финансирали наркобосови, као и амбасада САД, која је покушавала да искористи Бристера како би сакупила компромитујући материјал за неке особе из панамске елите на власти. Конкретно, Бристерово одељење се помоћу најновијег уређаја (операција „Матадор“) бавило прислушкивањем стотина мобилних телефона. Задатак је био врло конкретан: материјали морају бити толико убедљиви, да може да се обезбеди врбовање перспективних политичара који би радили у агентури за утицај. Мада се Панама последњих година системски „уграђивала“ у геостратешке пројекте САД, без обзира на то увек је потребно бринути се о будућности – наслеђивању и припреми поуздане замене за руководство Панаме, како би се оно и убудуће оријентисало према Вашингтону. По свему судећи, Бристер се није сложио да ради против своје владе, чиме је себи потписао смртну казну.
И тако се новинарка Адела Кориат упутила у Вашингтон како би тамо пронашла информације које су јој недостајале за њену књигу. У САД-у је наишла на отпор власти који ју је запањио. Запретили су јој хапшењем и судском истрагом под образложењем да је покушала да сазна државну тајну. Кориат је била принуђена да одмах напусти Сједињене Државе. Али – није се предала, наставила је да сакупља материјал и открила много неподударности у вези са вођењем истраге, прећуткивањем чињеница и фалсификовањем околности Бристерове смрти. Она је обратила пажњу и на статистику DEA о проналажењу наркотика у Панами и другим земљама Јужне Америке. Цифре се нису подударале, стваран је утисак да су стотине тона кокаина, хероина, синтетских халуциногена испаравале. Али, ако су те стотине тона дроге постојале – где су се изгубиле? По којим тржиштима?
Који је назив бренда за њихово нестајање?
Стално су ницале нове верзије узрока уклањања Бристера. Међу одзивима на новинске чланке Аделе Кориат долазиле су ми до руку тврдње (уз позивање на изворе из полиције) да је Бристер убијен зато што је одбио да учествује у операцијама „унутрашње мафије“ DEA, преко које је кокаин кријумчарен из Колумбије у Панаму, а одатле у САД и Европу. Начин на који раде тајне службе САД које се баве наркотрафикингом је познат: сурови удари по конкуренцији и стварање безбедних канала за преношење халуциногена потрошачима. Све чешће се наркобизнис, у затвореним дискусијама о том проблему у руководећим круговима САД, посматра као стратешки извор за допуну државне благајне у условима неизбежне финансијско-економске пропасти…
Сарадници DEA и ФБР који су учествовали у „истрази“ Бристеровог убиства су хитно повучени из земље. Дејвид Ватли, сарадник ФБР-а је отпутовао у САД. По Панами се проширила вест да је он отпуштен, мада у вези с тим постоје озбиљне сумње. Џозеф Еванс је премештен у Мексико где је све до сада био координатор за операције свог одељења са мексичком полицијом. Проверени кадрови се не бацају! Сви доцнији руководиоци DEA у Панами су пратили стратешке налоге централног апарата.
Тако је Ланс Хеберле учествовао у сложеној операцији против боливијског генерала Ренеа Санабрије који је у својој земљи по линији војне контрашпијунаже пратио борбу са наркотрафикингом. Често су га називали „најбољи ђак DEA“. Међутим, он није издржао саблазан могућности да се брзо обогати. Санабрија се у чилеанском граду Арика срео са „наркодилерима“ из Колумбије. Са њима се договорио о сарадњи.
Као капару је добио коферче са 170 хиљада долара. Цео разговор су снимали и чилеански, и амерички оперативци. Прва партија кокаина је послата у САД „зеленим путем“ који је организовао лично Санабрија. Успех је донео надахнуће, и да би наставио започети бизнис Санабрија се упутио у Панаму. Међутим, тамо су га Хеберлеови сарадници ухапсили и одмах послали у САД. После врло брзог судског процеса, уз необориве доказе, бивши генерал је осуђен на 17 година затвора.
Наравно, Санабрија је тешко преварио владу Ево Моралеса за кога борба против наркотрафикинга представља питање принципа. Гајење биљака коке је хиљадугодишња народна традиција, али производња и трафикинг кокаина је злочин! У Боливији су похапшени најближи Санабријини сарадници, процес је у току. У председниковој околини се не сумња: у најскоријој будућности DEA ће Санабрију искористити како би компромитовала владу и осветила се за депортовање својих сарадника из Боливије.
Панама се увек помиње у извештајима о борби DEA са наркотрафикингом, што се делимично може објаснити њеним географским положајем и растом робног промета кроз Панамски канал. Отуда и морска специфика DEA у Панами. Зона слободне трговине, као и повлашћени услови за рад банака стварају повољне услове за прање нарко-долара. Задатак сакупљања финансијских резерви од наркокартела за DEA у Панами не може бити актуелнији него што је сада. Зато се операције регионалног карактера све чешће спроводе без довољне припреме, уз елементе импровизације и ризика за сараднике.
У мају ове године је на аеродрому Токумен у Панама-ситију задржан авион са два америчка пилота, два грађанина Хондураса и једним Колумбијцем. У авиону су пронађени кофери са милионима долара. Посада и путници су задржани, почела је истрага у којој су сарадници DEA морали да објашњавају одакле су се Американци нашли у авиону. Операција је пропала јер из разумљивих разлога нико се није јавио да је власник кофера. Таквих епизода у раду DEA је све више. У конгресу САД питања о карактеру рада DEA су све чешћа: да ли она помаже борбу са прањем новца или напротив – подстиче ову врсту злочинаштва.
По већ уобичајеној шеми DEA – да се своји кадрови уклањају од удара – Хеберле, шеф Агенције у Панами, послат је на ново радно место: политички саветник при команди 4.флоте САД, у чију зону дејства спадају Централна Америка, Карибски базен и Јужна Америка. Формално Хеберле треба да буде веза између Стејтдепартмента и команде флоте, да даје аналитичке препоруке у вези са овом или оном операцијом флоте у региону.
У пракси, рад Хаберлеа по линији DEA неће се прекидати. У блогосфери се стално појављују спорови због коришћења бродова 4.флоте за пребацивање наркотика из земаља Латинске Америке у луке на источној обали САД. Хаберлеово постављење је још једна тешка потврда чињенице да наркотрафикинг који прати држава (чак и уз заштиту војно-поморске флоте) стварно постоји, као и да његову координацију врши DEA.
ДЕА као координатор наркотрафинга у Јужној Америци
0 comments:
Post a Comment