Живот по ММФ: Више рада, мања плате

(Фото: Новости)

Београд – Штедња, одрицање, више рада, краћи платни списак, помоћ на кашичицу, преполовљен „минус“ и кочница на кредите. Све ово од српског буџета очекује Међународни монетарни фонд. И све ово могло би се применити и на грађане Србије. Живот по рецепту ММФ-а за просечног становника значи дужи радни век. За пензионера, ако се превремено пензионисао, могао би да „утањи“ примања. Раднику доноси „флексибилнији“ уговор, а свим потрошачима, у једном тренутку, цене комуналних услуга ближе економском нивоу. Значи – веће.

С друге стране, и без ММФ-а и са ММФ-ом Србија ће већину реформи морати да спроведе. На то је тера „минус“ у буџету који подмирује кредитима. Већ крајем ове године јавни дуг ће „пробити“ и 60 одсто бруто домаћег производа и следеће године ћемо само на камате дати 90 милијарди динара. Примера ради, за социјалну заштиту је предвиђено свега десет милијарди динара више.

„Живот уз присуство ММФ-а је пре свега однос дужника и врло ригидног повериоца чији је основни задатак да дужника свим макроекономским мерама условљава да буде кредитно способан“ , објашњава економиста Драгован Милићевић. “ Њихове мере се своде на контролу буџетских расхода из којих се искључује развојна компонента државе, јачање конкурентности кроз депресијацију курса, контролу домаће потрошње и дерегулацију привреде.“

Предлог буџета за 2013. годину предвиђа 281 милијарду динара дотација ПИО фонду, што је више од четвртине, око 26 одсто, свих расхода. Тако да ММФ, с обзиром на лошу демографску ситуацију у Србији, препоручује стварање одрживог пензионог система на средњи рок. Такав би могао да буде или уз смањење пензија или уз дужи рад. Пошто је просечна пензија у Србији већ мала, ММФ-у је ближе друго решење. Да је реформа пензија неопходна, слаже се и добар део домаћих економиста.

„Мислим да је продужавање радног века оправдано, ма колико људима деловало неприхватљиво „, сматра професор Економског факултета Милојко Арсић.“ Све је дужи људски век, а све мање људи ради. Продужење радног века је нешто што се дешава и у много богатијим земљама. То се у Србији не може избећи. Људи морају то да прихвате као нужност.“

Са ММФ-ом се договара и кретање пензија и плата у јавном скетору. Током следеће године, буџет дозвољава укупан раст од око 4,5 одсто.

„Захтеви за штедњу у кратком року не би били оштрији него што планира Министарство финансија и привреде “ , додаје Арсић. “ Мислим пре свега на плате и пензије. То би било на нивоу који је Министарство планирало.“

Мања јавна потрошња доноси и мању приватну потрошњу. Истовремено, због равнотеже у буџету, држава мора да смањи и субвенције. И Министарство је то већ урадило предлогом буџета за 2013. годину. Укупне субвенције су мање за око седам милијарди динара.

„Уговор са ММФ-ом значи бити спреман за даља смањења и одрицања од потрошње, пре свега најширих слојева становништва “ , каже Драгован Милићевић. “ Поштовање правила доноси и пад реалних примања, прерасподелу бруто домаћег производа у корист кредитора, контролу буџета, смањење социјалних давања и подстицаја привреди. То је цена аранжмана коју све владе морају да прихвате. Улога ММФ приликом приватизације и реструктурирања привреде Србије почетком деведесетих година је посебан проблем.

Једна од незаобилазних реформи је и запосленост у јавном сектору. Вишкови се, осим у државној управи, јавним предузећима, виде и у образовању и здравству. Иначе, запослени ће буџет 2013. године коштати чак 266 милијарди динара.

„Детаљније анализе показује да има око 20.000 вишка запослених у јавном сектору „, каже Милојко Арсић. “ Толико би могло да изгуби посао, а да се притом не угрози доступност тих услуга и њихов квалитет. Од укупно 435.000 запослених у јавном сектору, 125.000 ради у образовању, 108.000 у задравственој заштити. У Војсци и полицији је око 80.000 људи. Уштеде треба спровести тамо где не постоји потреба за радом људи. Не линеарно смањивати број.“

Посао ће бити неизвестан и за добар део радника запослених у предузећима уз која годинама стоји одредница – у реструктурирању. ММФ дуго упозорава Србију да су то фирме на које се, кроз директне и инедиректне субвенције, троши пуно новца и да се њихова судбина мора одредити. Држава је то већ прихватила и најавила да ће нови рок за завршетак реструктурирања бити крај јуна 2014. У овим предузећима се око 60.000 људи води као запослено.

УЗ све уштеде, да би буџет опстао, неопходно је да се покрене приватни сектор. Јер он, преко пореза, пуни касу. А ММФ верује да ће се запошљавање у приватном сектору покренути, између осталог, и променом радног законодавства. Она би послодавцима омогућила да отпремнине обрачунавају само по годинама стажа проведеним код њих, али и да запошљавају на одређено и до три године. Следећа тема би била реформа колективног преговарања.

„Испоставља се да је промена радног законодавства, његова либерализација, у интересу самих радника, јер значи лакше запошљавање и отпуштање “ , каже Арсић. “ У крајњем случају доводи до веће стопе запослености. Привремено ће неки радници остати без посла, али ће наћи неки други.“

Газде у јавним предузећима

Добар део јавних предузећа послује са губитком. ММФ предлаже професионализацију њиховог управљања и у дужем року – приватизацију. Улазак стратешких партнера значи и пословање са профитом. За грађане би то значило веће цене њихових услуга. – Услуге јавних предузећа би требало да су по економским ценама и када њима управља држава – додаје Арсић. – Ако пуну економску цену не плаћају корисници услуга, онда на крају, кроз субвенције дражве, плаћају их сви грађани земље.

Финансијски полицајац

„Активности у неким земљама су биле контрапродуктивне „, напомиње Драгован Милићевић.“ Дошло је до валутне кризе у југоисточној Азији и неким земљама Африке. Правила искључују развојну компоненту домаће привреде, јер су усмерена на штедњу и ригорозно ограничење потрошње. Искључују и потпуну слободу државе у формулисању и вођењу економске, платнобилансне, девизне и пореске политике. ММФ је пре свега финансијски полицајац који је условио и пад многих влада.“

Живот по ММФ: Више рада, мања плате