Јелена Арсеновић
Шездесетпетогодишњи Никола Алексић, родом из Сомбора, од оца Ивана и мајке Љубице, неосуђиван, активан у новосадском Еколошком покрету (један од оних што вас бомбардују саопштењима па их на крају и не читате, а није да не би требало), крив је због нарушавања пословног угледа и кредитне способности МК групе.
Ревносни суд му је због тога ребнуо тромесечну казну затвора, условно уколико у року од једне године не почини ново кривично дело!
Алексића је тужио власник МК групе Миодраг Костић зато што је у два медија, пазите сад, у емисији „Јутро са Срђаном“ Радија АС ФМ (никад чули) и у дневном листу „Правда“ (у међувремену угашен) моћну компанију бившег директора Демократске странке оптужио да је са још моћнијом мултинационалном компанијом Монсанто склопио уговор о увозу генетски модификованог семена. Суд је утврдио да Костићева фирма јесте постала партнер Монсанту за Србију, али не за ГМ већ за обично, хибридно семе.
Ових дана нешто ми не стиже узнемирујућа имејл пошта Еколошког покрета, па остаје недоумица да ли је то тужилац успео да отупи копље српском Дон Кихоту Николи Алексићу?
Јер, у наредној години, а сигурно значајно пре њеног истека, Србија мора да промени закон о генетски модификованим организмима. То је недавно потврдио и министар трговине Расим Љајић. Уколико сам добро разумела вечитог министра, на снази ће остати забрана производње ГМО, али ће забрана увоза и промета бити либерализована, односно, она ће бити дозвољена, али ће строгим одредбама бити тако пооштрена да ће практично бити неизводљива (?!)
Па ако је тако, драга катице за све, зашто ће бити и формално допуштен промет генетски модификованих намирница, јер ТО када једном уђе у ланац исхране, повратка нема. То што није произведен у вашој земљи, значи да сте само направили већи промет неком страном произвођачу. Толико су жилава та семена, кажу стручњаци, да после њих ништа друго не може да ниче, а једном изникла генетски модификована биљка није у стању да се репродукује, па сте увек изнова приморани да купујете ново семе и то од кога? Од најмоћнијег и највећег светског произвођача генетски модификованог семена и хербицида – Монсанта!
И ако у свему видите беспотребно узбуњивање на таласу „светске завере“ погледајте само како је настала ова чудовишна компанија? Кратак је то био пут – од произвођача биохемијског оружја до светског монополисте у производњи ГМ семена.
На истраживања која с времена на време успеју да пробију медијску блокаду а која указују на опасност по људско здравље и животну средину, из Монсанта ладно узвраћају да „компанија неће гарантовати сигурност хране коју производи, јер наш циљ је што већа продаја“.
Један од наводних разлога што је српска власт спреман да направи уступке је чланство у Светску трговинску организацију. Наводно, уколико хоће у СТО Србија мора да на својим њивама запати ГМ семе.
Они којима скепса не мањка, СТО описују као „институционално лице глобализације“. Организације чији је циљ да под плаштом слободне трговине укине увозне царине и друге баријере свемогућем капиталу. И на први поглед је јасно да предности у таквом односу ствари имају земље развијене привреде, док ће сиромашне моћи да буду конкурентне само у погледу сировина, полупроизвода, јефтине и обесправљене радне снаге.
Тако и иначе слуђена српска јавност постаје још конфузнија. Док их једни застрашују подацима да ће после ГМ сојине сачме увезене у време Иване Дулић-Марковић добити туморе, остати стерилни, преживети генетски мутације … власт им поставља питање: „Зар народе верујете да би вас ми тровали, па и наша деца јешће сву ту храну?“.
Да ли да им поверујемо?
Криви што смо живи
0 comments:
Post a Comment