Monday, 26 November 2012

Бобан Петровић

Ефективно подругивање Ивице Дачића памети сопственог народа изјавом да “сви ми живимо у кући великог брата“ или овом најновијом да је Косово отето (и да се ваљда зато треба потчињавати онима који су га отели???) показује сву дубину интелектуалне беде која не води, него јаше српски народ, ево већ има три четврти века још од 1944-е.

Великог црвеног брата којем су одано служиле, настављачи свих тоталитарне идеологија су заменили великим братом из Брисела и наравно Вашингтона. У њиховој свести година је увек 1984-а и ништа се суштински није променило још од октобарске револуције, и оне старе а и ове најновије. (Ту је пленум и конгрес само што се сад зову “Ев-ропска комисија“, “Парламент Европе“ а “Це-Ка“ је изгледа Билдерберг група.???)

Наизглед огољено признање Ивице Дачића није доказ немоћи да се ишта уради, само је доказ ЊЕГОВЕ немоћи и немоћи уцењене и неспособне жуте и црвене клике да схвате да не желе сви да буду нечије лутке као они по цену привременог уживања у фотељама, да не желе сви да иду по мишљења у ЦеКа, ма како да се он звао и ма где био и мире се са својим полаганим пропадањем.

Народу је потребно да схвати да су окови у које су га оковали овакви као Ивица Дачић чиста илузија настала у њиховим главама, илузија погревана проданим медијским слугама телевизије и жуте штампе, робовског менталитета који се никада не може ослободити господара и који зато, када један занемоћа и нестане упорно пипа по мраку не би ли нашли другог и служили му па макар то слугерањство значило и нестанак народа кога вуку за нос већ деценијама.

Срби су одувек били само у једној кући – својој Србији, а “браћа“, велика и мала, лажна и заборавна су долазила и одлазила, звана и незвана. Зато памет у главу и што пре мењати овај систем који је изнедрио овакву демагогију слугерањства, а не само овакве марионете, ако мислимо да преживимо као народ.

“Пробио је лед“ сусретима са Тачијем“, изјавио је овај идеолошки конвертит и повампирени остатак тоталитарне несвести у Срба! Какав еуфемизам за трљање руке ратног злочинца оптуженог за најмонструознији злочин који се да замислити. Овај чова је давно изгубио компас, и ако народ не схвати да га што пре треба скинути са власти док количина огромне штете коју је већ направио заједно са својим саучесницима и из прошле и из садање власти не достигне астрономске размере, биће веома тешких последица по опстанак српске државе и народа, јер, не заваравајте се, они спремају пузајућу предају Косова заједно са својом братијом и у том послу им треба само параван за најцрњу издају и отаљавање послова великог брата који и управља са њима по његовом недвосмисленом признању. А ту неће бити крај пошто нема довољно мале и довољно покорене и прегажене Србије за Немачку и њене савезнике на Балкану.

Трагедија је што овакав трулеж старог система повампирен наставља живот захваљујући себичности и кратковидости гомиле пензионера и комуноносталгичара који не схватају да његова политика уништавања српске економије и државности уништава и обесмишљава и пензионе фондове који се пуне задуживањем које не може дуго трајати. Трајаће таман толико колико им треба да од Србије узму све, територије, ресурсе, будућност а онда ће бити касно да се оваквима стане на реп.

Зато је важно да се Србија ослободи заблуда да може бити икакве среће у добровољном потчињавању робовању и пристајању на лажи да ће било коме страна окупација која ефективно влада Србијом икоме из народа донети благостање. То је резервисано за слугерање великог брата. Они немају избора.

Народ има итекако. Потписивање петиције коју је иницирао Коштуница је један од корака у правом смеру без обзира на све што је он сам могао и морао да уради и раније. Зато без обзира на све треба потписати и овај проглас, присуствовати сваком скупу и подржати свакога ко подигне глас јер види понор у који срља и ова власт изабрана са надом да ће да прекине зачарани циклус илузије великог брата, а која наставља нажалост истим путем у понор.

Зато треба формирати блок националних снага које ће извршити притисак на слуге великог брата, толики да им покажу да је иако наизглед тупа као и ‘Ивица’, она права ивица по којој се крећу у ствари оштра ивица бријача историје на који се итекако могу посећи ако се превише заиграју и не препознају интерес народа и државе а тај интерес не лежи нити је икада лежао у Бриселу и колонијалном слугерањству Немачкој нити било коме другом.
То су препознали и Патријарх Иринеј и СПЦ и многи други који заједно треба да подигну глас и освесте бесловесне укућане док није касно.


Србија је на Ивици понора у који је вуку браћа без гаћа...

0 comments:

Post a Comment