Ферганска долина као будућа "зона племена"

(Фото: Фонд стратешке културе)

12. новембра је амерички интернет-портал «EurasiaNet.org» који спонзорише Сорош, објавио изузетан чланак под називом „Да ли ће Ферганска долина постати „племенска зона“ и брана тероризма?“ Тај чланак је коментар „независног вашингтонског новинара“ Џошуе Кучере на извештај пуковника Војног колеџа Армије САД Теда Донелија, посвећен перспективама развоја ситуације у Ферганској долини пошто се из Авганистана 2014.године изведе војска САД и НАТО-а.

Лајтмотив Донелијевог извештаја представља опасност од дестабилизације ситуације у Ферганској долини када већи део јединица Међународних снага за подршку миру (ISAF) буде изведен из Авганистана. „Највероватнији исход догађаја после 2014.године може да буде претварање Ферганске долине у територију која све више и више личи на Територију племена са федералном управом (зону племена) Пакистана, – пише пуковник.

Као и зона племена, Ферганска долина ће у будућности бити значајна по величини територије без управе која ће постати прибежиште, инкубатор и збориште наоружаних екстремистичких групација и разбојника.“ Као главни инструмент дестабилизације он види Исламски покрет Узбекистана (ИДУ) и друге екстремистичке групације које ће Ферганску долину и своје базе у Авганистану користити ради повећавања оружаног притиска на владе земаља Централне Азије.

Племенска зона представља регион на северозападу Пакистана. Његов званичан назив је „Племенске територије са федералном управом“. За територију Племенске зоне не важи јурисдикција Пакистана. Та зона не спада ни у једну провинцију пакистанске државе и сама не представља провинцију. Административно племенска зона се дели на седам племенских агентстава и шест граничних територија. Паштуни који живе у њој се подчињавају својим племенским старешинама („малицима“). Врховни орган управе се назива „џирга“ – савет племенских старешина.

Становници зоне племена не плаћају порезе, плаћају само превожење роба из других делова Пакистана на своју територију. Баш у тој зони је створен покрет „Талибан“ за који она и сада представља базу. Осим тога, на њеној територији су уточиште нашле стотине исламиста које у њиховој отаџбини траже због екстремистичког деловања.

Међу њима су борци „Исламског покрета Узбекистана“, „Војници Халифата“ и други.

Разлог за страх који код Т.Донелија изазива будућност Ферганске долине уопште није брига за регион и његово становништво, већ могући проблеми у функционисању Северне путне мреже преко које америчке снаге у Авганистану сада добијају велики део војних потреба. Откако су се односи Американаца са Пакистаном јако заоштрили, канали за снабдевање групација НАТО-а у Авганистану су преоријентисани на северни правац.

Главна маршрута иде кроз Русију, Казахстан и Узбекистан, а поједине испоруке се шаљу и преко Таџикистана. Уколико се тај канал за испоруке затвори групација НАТО-а која је на Хиндукушу ризикује да се нађе изолована, што код Донелија и изазива узнемиреност. Он сматра да САД Централну Азију виде само у контексту обезбеђења операције у Авганистану. Међутим, развој ситуације на територији Ферганске долине може када оду Американци да доведе у сумњу будућност Авганистана и да повећа вероватноћу „поновног увлачења САД у новостворену ситуацију у том региону, и то не под условима који би се сматрали за пожељне“.

Чиме Ферганска долина привлачи америчка војна лица? Специфичности њеног политичко-географског положаја и демографска ситуација од ње праве „кључ“ за читаву Централну Азију. У совјетско време ту долину су делили Киргиска, Таџикска и Узбекска ССР. Данас се на њеној територији налазе: Согдијска област у Таџикистану, Ошска, Џалал-Абадска и Баткенска област у Киргизији и области које припадају Узбекистану: Андижанска, Наманганска и Ферганска. Ферганска долина има највећу густину становништва у Централној Азији, карактеришу је јак недостатак земље и воде и висок ниво исламизације. Спој свих тих фактора од Ферганске долине прави „буре барута“ Централне Азије, које може да дестабилизује цео регион и то – од пет држава Централне Азије – најмање три.

Уколико ситуација почне да се развија према сценарију онако како га описује Донели, тј. у сценарио претварања долине у „племенску зону“, криза може да обухвати целу Централну Азију која по садашњим границама иде уз границе Волгоградске, Саратовске, Омске, Чељабинске, Тјумењске, Новосибирске и других области Руске Федерације.

Т. Донели пише да Ферганска долина треба да постане „централни пункт било које перспективне стратегије“. Као главни задатак те „било које перспективне“ стратегије он сматра јачање сарадње САД са државама регије уз помоћ војне компоненте која „треба да буде усредсређена на стварање потенцијала, неопходног за јачање и стабилизацију ситуације у Ферганској долини“, укључујући учвршћивање граница, предузимање мера за изоловање региона од авганистанских бораца, као и контратерористичке мере снага за специјалну намену, борбу са нарко-трафикингом и ликвидацију последица ванредних ситуација.

Публиковање извештаја Т.Донелија и коментара који се односи на тај извештај, а који је објављен на порталу „EurasiaNet.org“ наводи на многе мисли. Прво, Американци ипак и не помишљају да напусте Авганистан, рачунајући да ће се добро учврстити у њему. Иначе је компликовано објаснити толику бригу за Ферганску долину.

Друго, индиректну потврду представљају и приче које су се појавиле средином августа о плановима САД да на територији Узбекистана или на другој страни региона направе војну базу која може да ради прикривена Центром за транзитне превозе или неком другом сличном структуром. Уосталом, своје планове да у земљама Централне Азије разместе одреде специјалне намене који би требало да чувају Северну путну мрежу САД су саопштиле још у септембру 2009.

Треће, Ферганска долина представља најболнију тачку Централно-Азијског региона, која је идеална за његову дестабилизацију, чији ће таласи затим лако да допру и у Русију…

Кораци које Русија предузима за очување и јачање свог војног присуства у Киргизији и Таџикистану у таквим условима изгледају не само природни већ и апсолутно неопходни.

Ферганска долина као будућа "зона племена"