Нова Влада у раљама дугова

(Фото: Новости)

Подгорица – Црногорски државни дуг, према подацима Министарства финансија, достигао је милијарду и 700 милиона евра или 51,2 одсто бруто друштвеног производа. Унутрашњи дуг износи 395,4 милиона, а спољни готово милијарду и 308 милиона.

Како се наводи у саопштењу, то је први пут у историји да је јавни дуг премашио такозвану психолошку границу. И то је, како је прокоментарисао Никола Фабрис, главни економиста Централне банке Црне Горе, лоша вест.

„Ми смо више пута упозоравали на опасност од раста дуга. Пре економске кризе износио је 27 одсто БДП. У међувремену је нарастао на више од 50 процената. Сада је забрињавајаћи ниво дуга, али и сервисирање трошкова по том основу. Стога смо сугерисали Влади да заустави даље задуживање, јер то представља озбиљну баријеру за будући раст и економски развој – истиче Фабрис.“ Сматрамо да је добро што су припремљена фискална правила чија ће примена онемогућити да Црна Гора уђе у зону високо задужених земаља.

Према садашњим најавама, нових задуживања биће и наредне године. Колико, показаће Закон о буџету за 2013 годину.

„Ако се дуг увећава, а не прати га одговарајући економски раст, онда постоји опасност од експлозивног задуживања, као што је то био случај у Грчкој, па и у Италији која је била озбиљно суочена са растом дуга“, објашњава Василије Костић, економски аналитичар. “ Зато је важно урадити све да се ограничи дуг, а то је могуће једино кроз повећање пореза и смањење расхода.“

Пре два дана на висок ниво дуга упозорила је и централна банка, која је у препорукама за креирање економске политике за наредну годину сугерисала Влади да у случају неповољне ситуације размисли и о повећању пореза на додату вредност.

И међународне институције попут Светске, Европске банке и ММФ очекују да се због ограничавања буџетског дефицита и смањења дуга повећају порези, рационализује потрошња, увећају приходи.

„Највећи бенефити за економију су управо увећани порези. Тада се обавезе финансирају из реалних извора, а не из кредита. Задуживање има високу цену, па би повећање ПДВ представљало бољу опцију и поред утицаја на животни стандард, него нова задуживања“, објаснио је Костић.

Није за аналитичара чудан нити спектакуларан предлог Централне банке да се услед недостатка дугих опција уведе стечај у Комбинату алуминијума Подгорица.

„Нема економије у свету која нема неуспешна предузећа која стварају губитке веће од прихода. Жеља нам је да Комбинат добије стратешког партнера, да настави производњу, сачува радна места. Али ако се то не деси, онда је реструктурирање неминовно. Надамо се да се то неће десити, али није овде реч о жељама, већ о реалности „, навео је Костић.

Он подржава и предлог централне банке о изради закона о аутоматском стечају. Каже да су проблем дуге и споре процедуре као и судске одлуке, па би се усвајањем таквог закона унапредило финансијско пословање и повећале ефикасност и дисциплина.

Блокада

Према званичним подацима, у Црној Гори седам хиљада предузећа у којима ради 2.400 радника у блокади је дужој од три године.

Нова Влада у раљама дугова