ММФ сумња у Динкићеву рачуницу

Без јаке индустрије иде тешко: детаљ из производње „ИМПОЛ-Севал“ – Севојно (Фото: Политика)

Београд – Дефицит у буџету већи од четири, а не 3,6 одсто како је израчунало Министарство финансија, јер су неки приходи и уштеде прецењени.

Ако је предлог буџета за 2013. годину тако добар и драстично смањује минус у каси, а Србију спасава банкрота, зашто је онда Међународни монетарни фонд унапред одбацио могућност да са нашом земљом склопи аранжман до краја ове године? Према нашим сазнањима прве процене ММФ-а показују да је дефицит у буџету већи од четири, а не 3,6 одсто како је израчунало Министарство финансија.

Рачуница министра финансија Млађана Динкића и званичника ММФ-а разликује се од 15 милијарди до 30 милијарди, у зависности од тога с којим се ризицима догодине рачуна. А два су основна: инфлација и очекивани економски раст. То је иначе напредак у односу на претходну процену, јер је првобитни рачун ММФ-а показивао да министру финансија недостаје чак 50 милијарди динара да би дефицит био у зацртаним оквирима.

Из неколико извора јуче смо добили потврду да би ММФ чак и прихватио да јаз између прихода и расхода буде четири одсто, али да им за то требају чврсте гаранције да током следеће године неће бити ребаланса, односно прекрајања прихода и расхода, који ће повећати буџетски дефицит.

То је кључни разлог зашто ће у Београд стићи само техничка мисија која неће имати овлашћења да договори стендбај аранжман. Уз то држава ће сада, како каже један од наших саговорника, морати да докаже да је озбиљна.

„Неће нам тек тако поверовати да смо заиста спремни да оно што је договорено испунимо. Јер током претходног аранжмана из предострожности, који је прекинут почетком године, договор је био да минус у каси не сме да буде већи од 4,25 одсто бруто домаћег производа. На крају године он ће бити скоро седам одсто, односно 222 милијарде динара. То је са наше стране било прилично неозбиљно“, објашњава наш извор.

Шта ће заправо бити кључне тачке спотицања са српским преговарачким тимом кад 13. новембра мисија предвођена Зузаном Мургасовом стигне у Београд?

Прво, званичницима ММФ-а чини се да су приходи за следећу годину прецењени. При томе они посебно наглашавају приходе од пореза на добит и приливе у буџет по основу непореских прихода. Министар финансија планирао је да ефекти од повећања пореза на добит буду готово исти као и приходи од повећања ПДВ-а, што је према оцени званичника ММФ-а нереално очекивати. Када је о непореским приходима реч, разлог за забринутост представљају приливи од дивиденди. Тренутно се не може са сигурношћу предвидети колике ће профите остварити јавна предузећа. Такође, министар финансија рачуна и на приходе од банака у стечају. И његов претходник је на те приходе од стечаја рачунао, али до њих није дошло. Зато је та ставка у буџету за ММФ под знаком питања. Званичници Фонда ипак не поричу да ће се очекивања министра финансија када је реч о приходима можда и остварити, али „савезник” у том послу може му бити само већа инфлација од планиране (5,5 одсто) која ће буџету донети веће приливе.

Несугласице постоје и када је о расходној страни буџета реч. Тако, на пример, ММФ сматра да су неке уштеде прецењене и да недостају конкретне мере којима би се доказало да ће планирано заиста бити и остварено. Ту се првенствено мисли на уштеде у куповини робе и услуга, за које се сматра да су преамбициозно планиране. Највећу ставку ту представља бензин, па од кретања цене овог деривата у великој мери зависи и да ли ће уштеде бити остварене. Такође су и издаци за струју и комуналије потпуно отворена ставка, што планирано смањење потрошње опет може да доведе у питање. Нејасноће постоје и када је о сопственим приходима реч. По том основу планирано је 20 милијарди динара уштеде. О томе је пре два дана говорио и Павле Петровић, председник Фискалног савета, истакавши да недостају конкретне мере које би доказале да је тако нешто могуће.

ММФ сумња у Динкићеву рачуницу