Кандидати страначки, фотеље „деполитизоване”

(Фото: Политика)

Београд – Први потез нове власти још прве радне недеље био је смена гувернера Дејана Шошкића по политичкој линији. Иако Народна банка није јавно предузеће, тај пример је показао да од суштинске деполитизације, која је била једно од најгласнијих предизборних обећања, неће бити ништа.

Владајућа гарнитура покушава да увери грађане да ће то суштински, а не само формално, учинити изменама Закона о јавним предузећима који је тренутно у процедури.

Кључна новина овог прописа је да се директори бирају на јавном конкурсу који би требало би да спроводи Комисија за именовања владе, као и локалне самоуправе. Закон предвиђа да у покрајинским, градским и општинским комисијама један члан мора да буде постављен на предлог Сталне конференције градова и општина. У случају државних јавних предузећа, два члана би именовала влада на пет година, а два би именовала за сваки појединачни избор директора. Чланови комисије не могу да буду посланици, одборници, запослени у јавним предузећима. Најмање два члана Комисије морају бити стручњаци у области у којој се бира директор.

Да би неко постао директор јавног предузећа, потребно је да има факултетску диплому и најмање пет година радног искуства у области за коју се кандидује и да није осуђиван. Потенцијалном кандидату за директорску фотељу нацрт закона не забрањује да буде члан неке странке.

Пре две недеље су замењени челници „Телекома”, „Поште Србије”, „Транснафте” и „Електромреже Србије”.

Нови генерални директор „Телекома Србија” Предраг Ћулибрк, како је недавно рекао „Политици”, у „Телекому” је провео 18 година, а од 2007. године био је на месту генералног директора „Телекома Српска”. Иако се за скупштинском говорницом могло чути да Ћулибрк има везе са Демократском странком, он је то демантовао и рекао да никада није био члан ниједне политичке партије. Ово место у новој расподели припало је СНС-у.

Досадашњи директор „Телекома” Бранко Радујко објавио је крајем септембра на свом профилу на професионалној друштвеној мрежи „Линкдин” да је постао заменик генералног директора у НИС Гаспромњефту.

Ако је Ћулибрка кандидовало професионално искуство у телекомуникацијама, шта је кандидовало Милана Кркобабића, бившег заменика градоначелника Београда, да руководи „Поштама Србије”. Истина у биографији истиче да је тридесетогодишње стручно искуство стекао радећи на банкарским и финансијским пословима – од банкарског приправника до генералног директора финансијске организације. Посебна област његовог интересовања и рада је привредна област занатства, малих и средњих предузећа.

За директора „Транснафте” постављен је кадар СНС Милош Томић, а нови руководилац „Електромреже Србије” је Никола Петровић, такође на предлог СНС-а.

У међувремену именован је и нови директор Грађевинске дирекције Србије, па тако уместо Драгана Грујића, кадра Демократске странке, ову фирму води Небојша Шурлан, машински инжењер. Као што је најављивао Велимир Илић чим је сео у министарску фотељу најавио је смену директора „Коридори Србије”. Михајло Мишић је са директорске позиције сео на место помоћника. На чело овог јавног предузећа, које по коалиционом споразуму, припада Српској напредној странци, дошао је Дмитар Ђуровић, дипломирани менаџер. Тридесетогодишње радно искуство, како се наводи у биографији, стекао је у области маркетинга и комерцијалних активности, увозно-извозних послова, производње и грађевинарства.

Зоран Дробњак, директор „Путева Србије”, који је на ову позицију дошао на предлог Велимира Илића за време владе Војислава Коштунице требало да на тој позицији остане и даље.

И Душан Бајатовић, кадар СПС-а остао је на месту директора „Србијагаса”. Стари директори „Железница Србије” и „Јат ервејза” Милан Марковић и Владимир Огњеновић могли би да буду замењени. Спекулише се да би нови директор „Железница” могао да буде Драгољуб Симоновић, напредњак из Гроцке, а „Јата” Милутин Поповић, који је доскора био представник ове компаније у Бечу. Владајуће партије имају наводно начелан договор да стручњаке који ће бити именовани за вршиоце дужности пронађу и у самим предузећима. То ће бити модел за многа предузећа.

У јавности је посебно одјекнуло кад је глумац и шоумен „ружичасте” телевизије Драган Маринковић Маца предложен за вршиоца дужности директора Позоришта младих у Новом Саду. Само двадесетак дана касније, после оштрих критика јавности, Маринковић је обавестио одборнике Скупштине града Новог Сада да не може да прихвати предлог за кандидатуру. И то свега неколико сати пред почетак седнице на којој је требало да се расправља о његовом именовању.

Други случај, који је такође био запажен у јавности, било је именовање в. д. директора Рударског басена Колубара Милорада Грчића. У једним дневним новинама освануо је наслов „Са ћумура прешао на угаљ” који је алудирао на то да је Грчић свој радни век провео у угоститељству и да је био власник кафића и печењаре.

Постављени директори предузећима ће управљати док се конкурси не окончају. У „трку” за фотеље, наравно, могу да уђу и досадашњи руководиоци, ако испуњавају све услове.

Кандидати страначки, фотеље „деполитизоване”