Не треба им више веровати!

(Фото: Новости)

Господине Јанићу, задњих недеља на порталу  www.vaseljenska.com и www.koreni.net као и на другим страницама на интернету, читали смо ваше ауторске чланке везане за наименовање Славке Драшковић за директора Канцеларије за дијаспору. Чланци су објављени у електронској форми и о томе се дискутовало на интернет форумима, групама, а постављени су и на бројне Фејсбук профиле. Очигледно да је велики део дијаспоре незадовољан том одлуком премијера Дачића, а неки медији су објавили да „Дијаспора прави своју канцеларију”. Ана Милошевић, бивши делегат Бенелукса у Скупштини дијаспоре и Срба у региону, рекла је да иза одлуке о отварању те канцеларије, стоје значајне организације из Шведске, Француске, Швајцарске, Немачке, Италије и Аустрије, као и земаља Бенелукса. Претпостављам да сте Ви особа која би могла да нам каже нешто више и детаљније о томе. Докле се стигло са том канцеларијом, коју отвара дијаспора…?

То не знам. Ја сам стигао пре десет минута до моје куће. Вратио сам се из Гетеборга, где смо имали састанак управе нашег савеза…

Да ли сте на том састанку ваше управе донели неку конкретну одлуку?

Наравно да јесмо. Не једну него више одлука, али углавном у вези припрема за прославу двадесет година постојања и рада Српског савеза, коју ћемо идуће године прославити у матици. О отварају Канцеларију дијаспоре нисмо проговорили ни реч, јер о томе смо сазнали из новина…

Хоћете да кажете да Српски савез из Шведске не учествује у тим плановима?

Да, кажем баш то. Српски савез ни са једном особом, из тих организација које се помињу, није био у било каквим разговорима о отварању те канцеларије. Ми смо увек спремни за конструктивне разговоре и стварање нечега што је од интереса за наше људе и нашу матицу. Покушавали смо још пре десетак година, неколико пута, да учинимо оно што смо сматрали неопходним. Нажалост, били смо наивни у нашем веровању да је свима, који су били део неког плана или подухвата, основни покретач била оданост својој држави и свом народу. Али међу нама је било и оних којима је матица последња рупа на свирали. Изгубили смо године док то нисмо схватили и прихватили да су неки међу нама скривено роварили против нашег јачања, против јединства и будућег координираног деловања за добро наше земље и њених грађана. Неко је то радио по диктату из матице, а неки зато што су им били примарни интереси других држава, а не интереси мајке Србије.

Да ли знате Ану Милошевић? Она је за „Франкфуртске Вести“ пре десетак дана рекла да дијаспора за своје интересе у Србији не чини ништа и да у матици дијаспору „стихијски воде каријеристи за које нико не зна у највећем делу европске и прекоморске дијаспоре”.

Знам Ану, али не знам њену улогу у вези те канцеларије, за коју сте ме питали. Тачно је да је дијаспори доста страначког поткусуривања и коалиционог политичког кадрирања, али то није само на штету дијаспоре. Лично сам убеђен да је то првенствено од штете Србији и њеним грађанима, а не нама овамо.

Госпођа Милошевић је нагласила да су је из кабинета премијера Дачића позвали мејлом да дође у Београд на консултације, јер су желели да чују њено мишљење и став у вези с актуелном ситуацијом. На састанку са сарадницима премијера Дачића она им је, како тврди, предочила формирање независне канцеларије за дијаспору у Београду и додала да дијаспора не може више да дозволи да је власти Србије маргинализују и доводе пред свршен чин, то јесте, да се дијаспора ни за шта не пита, а да јој се у недоглед испостављају рачуни и захтеви за помоћ сваке врсте…

Мени ту нешто не мирише како би требало. Какве могу бити конструктивне консултације на које вас позивају после проглашења Славке Драшковић за директора владине Канцеларије за дијаспору? То да се дијаспора не пита ништа, да је понижавана и да се маргинализује и игнорише, није ништа ново. На то смо годинама указивали одговорнима у матици, не знајући да су слепи; и испало је да смо се све ово време обраћали глувима који су се претварали да нас чују. Надали смо се да ће променом власти доћи и до промена у односу матице и расејања. Нажалост ови садашњи су безобразнији од претходних, јер њима данас не пада на памет да мењају оно за шта су тако жестоко критиковали бившу власт. У неким деловима су и отворено и арогантно дрски.

Рецимо да Канцеларија за дијаспору већ тражи више новца из буџета гладне Србије, него што га је раније имало Министарство за дијаспору?! Сто тридесет милиона динара (130 000 000) ће ићи само за информисање?! Приче о Интернет порталу, о прављењу посебних ТВ емисија и прилога за дијаспору, о постављању видео камере у Кнез Михаиловој улици у Београду, где ће рођаци наших исељеника да дођу и „причају“ са својима у белом свету, све је то п….. дим. Са новцем који узимају из уста својих гладних суграђана, покушаће да варају, или како један од њих рече „да едукују дијаспору“. А да ће тиме бити отворено широко и тешко контролисано поље свакаквих претеривања и „пумпања“, јасно је и онима којима готово ништа није јасно. Да појасним, не мислим да ће директорка канцеларије да ботоксом „пумпа“ усне, већ мислим на „пумпање“ трошкова, цена разних услуга, израде портала, видео опреме и хонорара за стварање будућих њихових „ремек дела“.

Читао сам чланке и коментаре о новој директорки и владиној канцеларији за дијаспору. Замолио бих вас да прокоментаришете један од коментара, у коме пише: ”Покушаће, да би задржали фотеље, да праве поделу и завађају дијаспору делећи их на ‘њихове’ и ‘друге’, и памет у главу: не дозволити да манипулишу преко неких полтрончина, који се увек нађу да одраде прљав посао за бедну сићу”. 

Нема ту много шта да се коментарише. Само бих додао да неће покушати, јер то већ одавно раде и у тим „радњама“ су доста успели. Већ су неке ствари, али и неки људи међу њима, прозирно скенирани, разголићени. Имамо необориве доказе, у снимцима које одмах умножавамо у три до четири копије, да би их чували на сигурним местима. Човек се запрепасти када види колико су неки људи спремни да раде једни против других, све док верују да ће тиме себи обезбедити бољи положај или, једноставно, имају неке материјалне користи. Мислим да бар ми старији више не бисмо смели да губимо време и да треба млађима и способнима да пренесемо бар део онога шта смо лоше доживели, видели и за шта имамо доказе, а што је било на штету народу и Србији.

За данашње срамно ослобађање хрватских генерала по свим тачкама оптужнице у Хашком трибуналу,као и еуфорично славље у Хрватској, део кривице сносимо и ми сами. Морамо између нас да проговоримо о нама и да се или растанемо заувек или измиримо; да опростимо за све што је у границама које дозвољавају да се нешто може опростити. Онда да почнемо сложно, наново… Дијаспора треба озбиљно да поразговара о евентуалној куповини неког јачег медија у Србији. А дотле, док се договарамо, портал www.канцеларијадијаспоре.инфо који сам закупио, требало би да се припреми и пусти у рад. Да на том порталу можемо да дискутујемо и читамо истину о свакој изговореној и објављеној речи из владине Канцеларије за дијаспору.

Треба да тражимо поштовање транспарентности и објавимо све оно што они не буду хтели, или што покушају да представе другачије него што јесте. Ако они планирају да постављају своје камере у Кнез Михаиловој улици у Београду, да ми онда тражимо дозволу за постављање наших камера на Теразијама. Не смемо им више веровати! Дозволите да завршимо овај разговор, који ће се на www.корени.нет објавити уместо мог раније најављеног текста са којим касним, јер још нисам добио доказе за суме од стотине хиљада долара, а са којима су повезани људи из КСУ.

И још да додам, да не би било неспоразума око тога како да не знамо ништа о плановима за отварање канцеларије, а ја закупио то име и сајт. Врло једноставно. Портал је замишљен да буде „огледало“ у коме ће се видети права слика постојеће владине Канцеларије за дијаспору. Потрудићемо се да и сам сајт буде сличан по обиму и протоку информација као њихов, јер дати у сиромашној Србији 130 000 000 само за „информисање дијаспоре“ није мало новца, а ни паметна одлука. Очигледно је да раде све супротно од онога што је дијаспора годинама таржила, а један од наших захтева је био и да нас више не информишу са посебним Сателитским програмима и наменским емисијама.

Док вам ово говорим изнутра горим и верујем да црвеним, а не знам да ли из беса или од срамоте што се тако нешто дозвољава. У Србији су стотине хиљада људи, и старих и деце, гладни. Еј, гладни су! Сваки дан се прича да због недостатка новца морају да се затварају неке народне кухиње, у којима једу и они који би буквално умирали од глади ако у тим кухињама не би добили бар један оброк дневно. У таквој земљи, са таквом социјлном бедом и ситуацијом, неко се усудјује да каже да је и 130 000 000 динара мало за остварење њхових планова да информишу дијаспору! Шта бре да нас информишу? Нека стану пред огледало и Славка Драшковић, и чланови Одбора за дијаспору у Скупштини Србије и нека кажу себи у лице: Шта ми то радимо? Шта планирамо?

Зар нас није срамота, кад и будале могу да израчунају да ако је коштање у јавним кухињама 100 динара по оброку, за новац од „инфомисања“ дијаспоре, која неће да их тако информишу, можемо да нахранимо наше људе, нашу децу.

Верујем да би 99% дијаспоре прихватило са радошћу да уместо видео камера по улицама Београда, види на Дневнику РТС-а вест да „Српска дијаспора одбија да буде посебно и циљно обавештавана, а радо би да се тај новац из буџета Србије употреби за обезбедјивање 1 300 000 оброка за гладне и болесне. Еј људи, уместо њиховог, а нама непотребног, таквог информисња, 650 000 људи може два пута дневно да поједе кувано јело?! Дијаспора није алава, а Дачић, Вучић и други који су кумовали постављању незајажљивих за „наше“ директоре, нека их хитно мењају, пре ного што „оде маст у пропаст“… Доста је. Избегаваћу убудуће да са вама разговарам. Ваш избор тема за разговоре и нешто у вашем начину постављања питања, увек ме изнервира и не осећам се после тога добро…

Ок. Хвала вам на одвојеном времену и разговору господине Јанићу!
Хвала вама… пази шта рекох, хвала вама што сам изнервиран… Свашта и од мене…

Не треба им више веровати!