Од партократије до патократије

Драган Атанацковић Теодор

Шта је партократија, мање-више знају сви, а за сваки случај напомињем да је партократија систем у којем,унутар парламентарне демократије, а друге и нема, настаје систем у којем фактички владају партије, односно њихови врхови, а овим врховима владају интересне групе.

Кад се каже демократија, сваки иоле реалан човек зна да се ради о партократији.

Они други још јуре по својој глави и стварности некакве бајке о владавини народа, слободним медијима, слободи мишљења, говора, окупљања…

Да бисмо објаснили праву природу  „инетерсних група“ које владају партијама и њиховим врховима, стижемо  до, широј јавности мaње познате, појаве – патократије.

По дефиницији, патократија је систем владавине створен од стране малобројне патолошке мањине која преузима контролу над заједницом нормалних људи.

Највећим делом света влада управо та малобројна група неурачунљивих профитопатолошких особа, која држи у својим рукама храну, лекове и новац.
Наравно, и оружје, али оно је, као средство владавине, мање битно од хране, лекова и новца.

Та патократска група, која у сврху остваривања профита не мисли ни о својој безбедности и опстанку, а камоли о безбeдности и опстанку других, је, између осталог, успела да читавом свету, односно свима онима који би да буду чланови СТО (Светске трговинске организације) наметне обавезу да конзумирају, увозе и производе, по здравље и опстанак штетну, тачније опасну ГМО храну.

На то је, да би била чланица СТО, морала да пристане и Русија.

Поред фундаменталног геноцида који врши храном и фармацеутским производима, та патократска група, власници мултинационалних компанија које се баве производњом хране и фармацеутских производа, разноразних „лекова“ и „вакцина“, ова екипа профитопатолошких особа држи и новац, којим уцењује све нације, почев од америчке, која и нема, осим по имену, државну банку која би управљала тзв. федералним резервама.

Долар је у рукама профитопатолошких власника банака, који, преко долара, дрндају светску економију, бацају је у несвест и кризу, када сами направе погрешан пословни потез итд.

Ко данас у било којој земљи, односно у свету хоће да мења ситуацију, а не зна и не уважава ове чињенице, нема шансе ни да ствари покрене како треба, а камоли да успе.

А, ево, и примера како би свет могао да изгледа у ближој будућности, уколико не дође до промене:

Година 2038.

Скупштина је усвојила закон по коме сваки човек који удише кисеоник мора бити опорезован. Надаље, у закону стоји да нико не сме да узгаја биљке ради производње кисеоника. Научно је утврђено да се у току метаболичких процеса, за које је кисеоник неопходан, у ћелијама настаје огроман број продуката, тзв. “слободних радикала”, који су у стању да оштете разне ћелијске компоненте.

Одређене фармацеутске компаније су развиле технологију за производњу синтетицки модификованог кисеоника који је не изазива горе поменута оштећења.

Како даље стоји у закону, све биљке на планети ће бити уништене а замениће их модификоване синтетичке билљке које ће производити синтетички модификован кисеоник. Биљке ће бити под контролом одређених фармацеутских компанија под окриљем државе.

Онај ко узгајања органске биљке ради производње кисеоника казниће се смрћу сходно са чланом 246 општенародног закона који се односи на производњу и стављање у промет штетног кисеоника.

Зато бих ја већ сада увео

Закон о злочину против опстанка

Овим Законом се регулишу питања злочина и злочинаца против опстанка, односно фундаменталног геноцида који се врши широм света, па и у Србији.

Члан 1.

Свако ко производи или својом стручношћу доприноси производњи, као и  свако ко путем трговине дистрибуира семена и храну засновану на генетски модификованим организмима (ГМО) је човек без права на јавну, односно државну заштиту било које врсте, што значи да све такве било ко може где год их састави убити као бесну животињу и за то, као што је пракса, кад је у питању убијање бесних животиња, добити посебну награду од Државе.

Члан 2.

Одредба из Члана 1. овог Закона се односи и на све политичаре и власнике приватних банака који су својим чињењем допринели да у Члану 1.  поменуте особе несметано обављају свој посао, односно врше злочин против опстанка народа и човечанства у целини.

Члан 3.

Одредба из Члана 1. овог Закона се односи и на све власнике и уреднике медија који су општу опасност по опстанак народа, односно научно доказане чињенице о ГМО и генетски модификованим семенима и храни прећуткивали или о томе давали нетачне и збуњујуће информације.

Списак особа на које се односи одредба из Члана 1. овог Закона сеже и до адвоката који су бранили представнике фирме Монсанто и сличних по опстанак опасних фирми, као и разне државне службенике у Царини и на  другим местима који су својом несавесношћу ишли на руку злочинцима против опстанка.

Члан 4.

Изузетак од  примене одредбе из Члана 1. овог Закона се може правити само у случају да особе помињане у Члану 1., Члану 2. и Члану 3.  овог Закона добровољно признају своје погрешке, предају сву своју имовину на располагање Држави, како би санирала последице њихових злочиначких радњи и ставе се и лично  на располагање Држави.

Такве особе ће Држава ставити под стални надзор, као неурачунљиве, што и јесу,  упослити их на друштвено корисним, углавном јавним радовима, и трајно им одузети сва политичка  права, као  и могућност да се икада више баве јавним и државним пословима, новинарством или  приватним предузетништвом.

Жалим само што овај Закон, при постојећем стању ствари, вероватно неће моћи да буде примењен, а, опет, надам се да ће бар Члан 4., кад-тад, а верујем, ускоро ипак доживети примену.

Од партократије до патократије