Није злато све што сија!

Зоран Виторовић

Средином октобра 2012. године немачки Савезни суд наложио је Бундесбанци да крене са редовном провером резерви злата које Немачка поседује депоноване у Банци федералних резерви (ФЕД) у Њујорку, Националној банци Француске у Паризу и Банци Енглеске у Лондону.

Реч је о 82.857 полуга злата, тешких 3396 метричких тона, укупне вредности преко 140 милиона евра. Банкари примећују да је „јако чудно да ове резерве злата нико до сада није проверавао на бази чистоће, тежине и аутентичности“. Једноставно, кажу банкари, „након што су златне полуге депоноване, веровало се у истинитост информација које су према Немачкој прослеђивали представници америчког ФЕД-а, Банке Енглеске и Националне банке Француске“.

Америчка страна ову одлуку немачког Савезног суда доживљава као „рефлексију параноје“ узроковану разним „причама које колају у време економске кризе у светским банкарско – финансијским круговима“.

Критичари америчке стране подсећају да је у октобру 2009. године управо од стране америчког ФЕД-а (Банке Федералних резерви) у Кину пристигао товар од 5682 златне полуге, вредности преко 620 милијарди америчких долара. Реч је било о злату намењеном за подмиривање „трговинског баланса“ између Кине и САД .

Међутим, пословично неповерљиви Кинези, на запрепашћење свих (и мимо уобичајене праксе која влада када је реч о таквој врсти трансакција) узели су па проверили пристигле златне полуге за жигом ФЕД-а.

Након анализе чистоће и тежине полуга Кинези су установили да је реч „о позлаћеном металу“ и да „нема ама баш никакве везе са златом!“.

Вест је попут хидрогенске бомбе прострујала светским банкарским круговима. Тзв. „мein stream“ медијима у Европи и Северној Америци „дискретно је сугерисано да поменуту тему избегавају а информације нипошто не објављују“.

Кинеска је страна у наставку свеобухватне истраге установила је да је „током последњих 15 година у трезорима ФЕД-а, на дубини од преко 80 метара испод њујоршког асфалта, депоновано преко 15.000 метричких тона лажног злата произведеног високософистицираним методама“.

Којој од 120 држава (чије се резерве злата налазе депоноване у ФЕД-у) припадају које златне полуге зна само пар службеника ФЕД-а. Зашто? Па злато је депоновано под бројевима “ради заштите приватности клијената“.

Критичари из Немачке на ово узвраћају „онда се једна те иста количина правих златних полуга може показати све и једној ‘инспекцији ‘која дође у обилазак! А колико је ту заиста правог а колико лажног злата је питање на које ће се јако тешко добити одговор!“.

И иако се у почетку Бундесбанка позивала на закон по којем „она није обавезна да послуша налоге и савете Савезног суда Немачке“ услед притиска јавности и она је „легла на руду“.

Тако ће наредних месеци експерти Бундесбанке ичи редовно у „обилазак немачког злата“ расејаног од Њујорка до Париза и Лондона.

Како би били сигурни да „је злато ипак злато“ неповерљиви Немци су одлучили да у редовним временским размацима пребацују по 50 метричких тона златних полуга (поготово из америчког ФЕД-а) назад у депое на територији Савезне Републике.

А како су од јуна 2011. године, поготово по Швајцарској, међу трговцима златом почеле да се „шетају понуде“ о купопродаји 2000. 3000, 4000 и више метричких тона злата – паника код Немаца је додатно порасла.

Немачка поседује укупно близу 4000 метричких тона овог племенитог метала а резерве свих других држава су далеко мање. И када се овакве понуде појаве – то је „сигнал за узбуну“!

„Ове количине злата, од 2 до 4000 метричких тона, данас ретко ко може да купи, да не говоримо да продаје“, кажу швајцарски банкари и додају: „Нормале су понуде од 5 до 10 метричких тона, и то у златним полугама од 12,5 кг; најреалније су оне понуде када се продаје или купују златници. Све друго је сумњиво.“

Нешто се крупно иза брда ваља. Шта? Показаће месеци који су пред нама. Дотле да подсетимо да се према изворима америчког Геолошког статистичког прегледа, у Србији годишње произведе (свега!) 500 кг злата и 10.000 карата синтетичких дијаманата (користе се у индустријске сврхе).

Колико је од овог србског злата завршило у америчком ФЕД-у? Да ли ће се неко одважити из Народне банке Србије и кренути из правца Београда у Њујорк да попут Немаца провери „где је наше злато“… И да ли је то што је у депоима ФЕД-а још увек злато или је „злато“ …

Није злато све што сија!