Србија
ЕУ добила нобелову награду за мир. Награђени су за растурање Југославије, убијање Србије и окупацију Косова и Метохије.
Убице постају миротворци, звери постају кућни љубимци, а аждахе би да постану миљеници светог Георгија.
Истовремено, ЕУ тражи од Србије да подржи „територијални интегритет Косова“. Отимачи би да им признамо отимачину као добротворни рад. Дракче бакалин врти главом: „Улазак Србије у ЕУ би било као када ухвате човека, ставе му главе у клозетску шољу да би продисао на дупе!“
Слажем се са Дачићем да је „Србија дала много више у борби против фашизма, него многе земље које су лако ушле у ЕУ!“ Када би Дачић скинуо петокраку са чела, схватио би последичну везу убистава краља Александра И Карађорђевића и ђенерала Михаиловића са уласком Србије у ЕУ. Све што је мука данашње Србије је последица српске кратковидости. Проблеми са очима умеју да буду подстрек за мучнину и повраћање.
Опет се емитује тв серија о Сулејману „Величанственом“. Али, да обновимо градиво! Тај је побио више Срба него Фрањо Јосиф, Павелић, Хитлер и Броз – заједно. Срби и Српкиње никако да схвате да се одушевљавају животом „сунђера српске крви“, којим освежавају тела и крепе душу.
Срби и Српкиње, он је био србождер, човек-звер, човек чије се име купа и освежава крвљу ваших предака. А та крв је текла из вена наших вена, из крв наше крви! Та крв завршити на нашим главама! верујте ми…!!!
Ето, завапих гласом вапијућег у пустињи и док ми се мастило још сушило, сва мазна и намазана свим бојама, окупана и озрачена свежином свог осмеха и неспутана дубином деколтеа, на свим телевизијама се појавила Сузана Манчић са својом првом књигом. Нисам ни помислио да бих умочио перо у мастило док не прочитам шта је то написала моја другарица, али ме предухитри Дракче бакалин: „Кад се неко роди као славуј, питање је колике су му заслуге што уме да пева!“
Кад једном помислиш да си на висини, изнад људи, тешко се после навићи на сазнање да си тада био најмањи. Тако је и са демократама, од дигнутих носева у небеса, до погледа спуштеног у мишју рупу. Већ су почели прстом да показују један на другог. Ех, да, лако је бити пријатељ за пуном трпезом, тешко је бити пријатељ пред вратима тамнице!
Тек кад се од неког одвојиш, схватиш какав је. Али, ја ипак не желим да мислим какве поруке су нам слали звиждуци македонских навијача на фудбалској утакмици у Скопљу. Ти звиждуци су били порука некоме. Зашто би нама звиждали? Нити ми правимо проблем око имена, нити угрожавамо њихове братске емоције према Шиптарима. Свако треби буве на свој начин, а и њих и нас исте буве једу.
Потпуно се прикључујем предлогу академика Крестића и Чавошког да се укине аутономија Војводине. Тамо је огромна већина Срба и није потребно да Срби имају аутономију од Србије. То није желео Јаша Томић када је са „својим“ Србима увео Војводину у Србију. То није хтео ни Светозар Милетић. То не би хтели ни Змај, ни Пупин. То хоће Чанак и Пајтић, јер им аутономија омогућава намиривање благоутробија. Многима је лепо јер им је пун стомак у празној држави.
На сајму књига срео сам многе „списатељице“ обучене по последњој моди, нашминкане и намазане свим фарбама, окићене као Божићне јелке. Са „златним“ оловкама су потписивале своје књиге, нападно показујући прстење на рукама, на којима се, иза дугачких ноктију, златило и светлуцало скупоцено прстење. Дракче бакалин прича: „ове шмизле у златари купују као у месари, на кило!“
У свом батргању Борис Тадић изјављује „да је мисија демократске странке да мења друштво“. Боца има неку фалинку у размишљању. не можеш брата Србина да увериш да може више да му се свиђа мушки јужни део леђа од глатких женских колена. не можеш брата Србина да убедиш да не метне који евро у коверат и кришом га муне у руке доктору који му је отоич (ономад) оперисао родитеља, или дете. не можеш брата Србина да убедиш да ради као Немац, а да га плаћају као Србина. И да не набрајам више, тупим перо за џабе, Боца и слични не разумеју поруку.
Дачић разговаро са Таћијем! Сви ви, који сте ме пљували када сам рекао да ће Дачић то да уради, имате морално право да се претплатите на „Таблоид“ у наредних годину дана.
На Косову ништа ново! Испод Ибра све личи на споља окречену гробницу.
Сачувајмо осмех на свом лицу, волео бих, када једном сване, да вас затекнем насмејане.
Епизода 89
0 comments:
Post a Comment