Предлог принципа боље платформе за КиМ/Србију

Косово

Увод аутора: 

Нема сврхе критиковати “Платформу за Косово” без давања бољег решења од оног које су дали тренутни властодржци Србије.  У прилогу је конструктиван предлог у циљу постизања тог бољег решења.  Ово прилажем из љубави према свом напаћеном и пониженом народу Србије – и oво говорим о свом грошу, јер никоме ништа не дугујем, нити коме другом полажем рачуне осим својим мученим предцима и Богу Свевишњем.

Свака платформа преговора треба да садржи кратке и јасне дефиниције основних, универзалних принципа на којима се преговори и решења безусловно морају заснивати и испод којих се не може и не сме ићи.  Таквих принципа уопште нема у Платформи ове владе Србије.  Осим реда-ради референце на Устав Србије и неких парцијалних оперативних решења статуса Каталоније, овa Платформа дословно каже да је њен основни принцип “начело да ништа није договорено ако није договорено све”.  Значи, за овај режим све је предмет њихове слободне личне интерпретације, импровизације и тренутне трговине — без зацртаних основних принципа и доње границе до које они могу (својом неспособношћу или корупцијом) овај народ за вијек и вијеков укопати.

I.  Темељ Платформе:  Принципи УН Резолуције (УНР) 1244 

Кардинални пропуст је што се у Платформи нигде не помиње УНР-1244 и три кључна и јасно дефинисана принципа на којима се та УН резолуција темељи, а којима се дословно:

• “Потврђује обавезa свих Држава Чланица за одржање суверенитета и територијалног интегритета ФР Југославије/Србије”
• “Потврђују права свих избеглица и расељених лица да се врате својим кућама у сигурности”
• “Позива за знатну аутономију и разумну самоуправу за Косово”

Уз ово, УНР-1244 експлицитно гарантује међународне границе Србије и даје мандат присуству граничног и царинског особља (“стотине, не хиљаде”)  Републике Србије на тим границама.  Зашто протеклих 12 година, режим ни једном није покренуо испуњење тог свог мандата?  Нико то не може забранити влади Србије.  Зашто/кога/чегасе то плаше режимски челници Србије?  Зашто УН гаранција међународних граница Србије није уврштена у Платформу за преговоре?  Па да (као што треба) предмет преговора буде успостављање међународне границе Србије са Албанијом — уместо ово вазалско, неуставно успостављање границе остатка Србије са КиМ.

Зашто се овавлада Србије потпуно одриче ових основних принципа и гаранција  УНР-1244 као темеља своје позиције у преговорима?  Страни ментори овог режима сигурно не желе да буду формално-правно прозвани за то што (као земље чланице УН/Савета Безбедности/Г-8) својим  унилатералним признавањем “Републике Косово” крше своју међународну обавезу (УНР-1244) одржања суверенитета и територијалног интегритета Србије.  Њихов резон и приступ је прост:  они нису обавезни поштовати суверенитет и територијални интегритет Србије, ако их сама влада Србије гази. Сходно томе, влада Србије “без задирања у питање међународног и државног статуса КиМ” сада хоће да преговара управо о том статусу насупрот режима на КиМ – који (уз потпуну подршку истих страних ментора) наступа са неприкосновене позиције потпуно независне државе, и који у целости поштује принципе свог, НАТО силом брутално наметнутог и одржаваног, суверенитета и територијалног интегритета.  Тиме, већ и пре старта преговора Србија и КиМ су стављени у потпуно изгубљени и окупирани положај.

Нема шта влада Србијесaд(у Платформи)преговарати o: “повратаку свих избеглица и расељених лица својим кућама у сигурности”?  По УНР-1244, абсолутни разлог присуства и дужност међународних војних снага на КиМ (територији Србије) управо је осигурање и спровођење тог повратка.   Већ,влада Србије мора изричито и на сва звона захтевати од међународних снага (КФОР/НАТО) и међународне цивилне управе (УНМИКа и подметнутог кукавичијег ЕULEXа) да сaднајзад и испуне централни мандат свога присуства на КиМ и хитно спроведу повратка 250,000+  “не-алнабских” избеглица и расељених лица својим кућама и имовиниу потпуној сигурности.  Није то нека велика мудрост, захтева само храброст режима да окрене ћурак наопако и уместо без-поговорног вазалског прихватања налога својих ментора, најзад почне да се бори за опстанк Србије — постављањем легитимних међународних захтева за безусловно испуњење свих УНР-1244 гаранцијасуверенитетa и територијалнoг интегритет Србије.   Ако је таква самосталност мисли и дела незамислива за овај режим, онда је њихова основна људска дужност да се одмах повуку и препусте вођење Србије родољубивијим, принципијелнијим и способнијим људима од себе.

Влада Србије мора категорички захтевати од међународних снага и управе да у датом року (месеци, не године), по већ прихваћеном задатку (УНР-1244) почну са враћањем отете и насилно узурпиране имовине народа Србије, и са депортовањем илегалних насељеника (не-држављана Србије) са територије КиМ.  А тада,  тренутни окупатори тешко да ће имати снаге и воље да наставе са бахатим иживљавањем над оно мало преосталих Срба на КиМ, и са насилним успостављањем не-легитимне државне границе са остатком Србије.

Ако и после 12 година присуства, НАТО фактори сада нису способни/неће да испуне свој мандат — обавезу заштитe од терора иосигурања повратка свих(+) прогнаних својим кућама и имовинина КиМ — онда они грубо крше добијени УН мандат и морају ту УН гарантовану обавезу хитно препустити ономе ко ће је испунити.  Намеће се кључно питање:  Да ли је ова влада Србије сада способна и спремна да тај свој уставни мандат преузме и испуни?  Ако није, шта предузима да би у најскоријој будућности била за то способна и спремна?

(+) НАПОМЕНА:  Када говоримо о избеглицама са КиМ, морају се овде у обзир узети и они који су побијени, изгнани и расељени још од 1941. па до данас.  Данас у Србији имамо око 1 милион принудно исељених лица (њихових потомака и наследника) са важећим формално-правним, и имовинским интересима на територији КиМ.

УНР-1244 принцип знатне аутономије и разумне самоуправе(на КиМ у оквиру Србије), ова влада Србије (у Платформи) сада безумно своди на пуки позив за аутономију “српских и не-албанских” енклава која би била:

“гарантована највишим законским актом АП КиМ” … (тиме што)… “морају постојати ефикасни процедурални механизми који би спречавали доношење одлука прегласавањем у оним питањима којима се директно утиче на надлежности … и права Срба и других неалбанаца у (енклавама) АП КиМ.”

Зашто сва та права самоуправе, која у својој Платформи предлаже за “неалбанско” становништво под уставом и уставним институцијама де-факто “албанске” државе Косово, влада Србије сада једноставно, под окриљем УНР-1244, не нуди “албанском” становништву КиМ/Србије под Уставом и уставним институцијама државе Србије?

Стриктно придржавање и поштовање УНР-1244 абсолутно мора бити основа сваке платформе владе Србије.  Тиме се међународни суверенитет и територијални интегритет Србије искључују из даљег разматрања, и читав проблем КиМ се своди на успостављање знатне аутономије и разумне самоуправе на КиМ у оквиру Србије.

Ако судимо овом режиму по благодарном Хришћанском начелу:  Опрости им Боже, не знају шта раде – онда би овај режим морао да се грдно покаје за своје грешке и одмах престане да ради ово што ради.  А ако режим настави са овим што ради, то већ значи да ради са знањем и предомишљајем – а за такав чин суд је: ВЕЛЕИЗДАЈА.

Ту треће опције нема.

II.  Циљ Платформе: Успостављање Аутономне Самоуправе Народа

Платформа мора абсолутно одбацити наметнути принцип “реалности тренутне ситуације на терену”.  Тренутна “реалност” на КиМ резултат је краткорочног бруталног насиља, окупације, и тираније од стране неколицине белосветских моћника.  Они су бацили кост раздора у народ Србије обећавајући једној страни имовину њихових суседа.  Такав приступ је неодржив, јер по исконском закону:  оно што није њихово, они абсолутно не могу никоме дати.

Ако је сила једини аргумент, решење се неминовно своди на нулту-суму перпетуалног сукоба где једна страна добија искључиво губитком друге стране.  А свака таква акција бруталног насиља и отимачине обавезно, пре него касније, изазива оправдану одговарајућу реакцију и стварање нове “реалности”.  Једини који у тој ситуацији добијају су они који добра отета од народа Србије себи у безцење присвајају. Одвајкада знамо да ничија до зоре није горела, па неће ни ових белосветских тирана и њихових вазалских режима у Србији/КиМ.  И све што се тренутним насиљем постави још брже се тренутним насиљем растури.  Зато, свако разуман зна да трајно решење за КиМ/Србију није у овом споља нам наметнутом перпетуалном циклусу међусобне заваде, бруталне отимачине, и растурања. Основни принцип трајног решења захтева не само да обе стране добију већ и да у трајном мирузаједнички просперирају.  У супротном, манимо се више приче и спремајмо се да ратом променимо “реалност тренутне ситуације на терену”.

Ако је КиМ нераздвојиви део Србије, онда је и цео народ КиМ нераздвојиви део народа Србије. Суштински интерес свих појединаца народа Србије је да се ослободе споља наметнуте деспотске/режимске тираније. Ко сада може кривити већинско становништво КиМ што себе неће да подреди оваквом недостојном, вазалском режиму у Србији?  Неоспорно, споља наметнути режим на КиМ далеко је недостојнији, криминалнији и бруталнији. Али ипак је боље бити под режимом који државу(па макар и привидно) “гради” него под режимом који државу евидентно разграђује.  А поготову када су та “градња” и разградња  део пакленог завади па владај плана истих белосветских тирана.  Стога, сврха и тема Платформе мора бити заједничка градња далеко боље државе Србије (са КиМ) од ових тренутних, недостојних и криминалних режимских вазалстава.

Борба за бољи живот, заснован на Богом-датој правди и слободи — заједнички је интерес и прегнуће целог народа Србије.  Овај суштински интерес целог народа Србије мора бити камен темељац трајног ситемског решења.  Безсмислено је да вазалски режими сада урнишу народ Србије, наметањем му своје тоталитарне паразитске бирократије — чија једина сврха постојања и рада је спровођење споља-дириговане систематске отимачине од народа Србије.  Једини практични механизам ослобађања од наметнутог ропског јарма, јесте успостављање праведне и ефикасне локалне аутономне самоуправе народа Србије.  Јер ипак, истински домаћин и газда постаје се прво у својој сопственој авлији.  Стога, искључиви циљ Платформе и преговора мора бити стварање и поставка најбољегмогућег, трајног система локалне аутономне самоуправе народа Србије.

Нажалост, концепт локалне аутономне самоуправе тотално је опречан споља наметнутим режимским диктатурама на КиМ/Србији.  Зато је неопходна јасна поставка основних, принципа аутономне самоуправе да би се спречила њихова корупција деспотском интерпретацијом и импровизацијом режимаи њихових страних ментора.  Уједно, дати универзални принципи људских вредности и права су необорива антитеза погубном принципу бруталне силе “реалности тренутног стања на терену” — који страни/режимски силници сада искључиво примењују.

III.  Основни Принципи Аутономне Самоуправе Народа Србије

Аутономија самоуправе никако не може и не сме бити декретом и силом “одозго” наметнута.  Аутономија обавезно мора изворно потећи и заживети (“одоздо-на-горе”) на директној (непосредној) демократској администрацији народа својом локалном самоуправом — у оквиру његове елементарне,локалне(територијалне, друштвене, економске, и политичке) административне институције.  Јединствени (подједнако важи за све) административни модел те елементарне локалне административне институције “Локалне Општине (ЛО)” мора бити дефинисан Уставом, а оквир права и обавеза рада ЛО морају бити дефинисани јединственим законом на целој територији Србије.

Интеграција елементарних самоуправа (ЛО) у своју регионалну самоуправну администрацију такође мора бити изворна (“одоздо-на-горе”) по јединственом, Уставом дефинисаном моделу и процесу демократског удруживања.  Оквир права и обавезе рада те регионалне административне институције морају бити дефинисани јединственим законом на целој територији Србије.

Доле наведени универзални принципи правде и људских/цивилизацијских вредности целог народа Србије нису ексклузивна и искључива листа принципа.  Добродошло је свако благородно појашњење и проширење датих, као и укључење нових принципа на којима требамо конструктивно засновати најбољи могући(на свету) модел аутономне самоуправе народа КиМ/Србије.  Наведени принципи требају бити уврштени и у Устав Србије како би се на њима системски поставила непходна уставна, институциона и законска решења  којих сада немамо.

1.  Принцип Континуитета Народа Србије

Само у задњем столећу, преко 2 милиона нас, народа Србије, убијено је од стране агресора, окупатора, узурпатора и отимача.  Те наше непроцењиве жртве су неприкосновено и вечно уградјене у темељ ове државе Србије.  Ми никомене дозвољавамо да те наше неизмерне и неотуђиве жртве подништава или скрнави.

Стога, ми одбијамо свако политичко, економско, демографско и територијално решење које је наметнуто, или се намеће:  геноцидом, етничким чишћењем, окупацијом, агресијом, отимачином или насиљем.  Ми туђе нећемо, али зато полажемо неприкосновено Богом-дато право на очување континуитета свога постојања и свега што је наше.  То своје право опстанка и континуитета као народ, ми ћемо свом својом силом и без компромиса бранити.

2. Принцип Суверенитета и Целовитости Територије

Цео народ и цела тероторија Србије је онај народ и она територија које је Србија, као континуирано постојећи, међународни правни ентитет (са међународно-признатим границама, успостављеним и гарантованим:  Лондоском, Букурештанском и Версајском мировном конференцијом) унела у Југославију (КСХС) 1918.

Само цео народ Србије има право и моћ да својом вољом (референдумском абсолутном већином) изричито отуђи део себе и своје територије.

3. Постојаност Устава и Принцип Народног Уставотворног Сабора (НУС)

Промена Устава Србије може се искључиво вршити кроз свеобухватну институцију Народног Уставотворног Сабора (НУС).  Експлицитна промена Устава искључиво се изгласава изричитом одлуком референдумскe већине народа Србије.

Овде наведени принципи државности и аутономне самоуправе уједно чине и основу принципа сазивања и рада НУС.

4.  Принцип Држављанства

Држављанин (легитимни појединац народа) Србије је свако:

• Ко је рођен на територији Србије, а чији родитељи/предци су држављани Србије (Југославије) од 1918 године на овамо.
• Ко јавно узме држављанство Србије са личном заклетвом да ће:  поштовати Устав, борити сезасва права, и испунити све обавезе држављана Србије.

Сваки пунолетан (са навршених 18 година) дражављанин Србије има исто неприкосновено право гласа.

Само држављани Србије имају право власништва земље и заједничких добара/вредности Србије.Сваки држављанин је равноправни/пропорционални сувласник свих заједничких добара и вредности Србије.

Сваки становник Србије има обавезу поштовања закона и обавеза донетих уставном, демократском одлуком већине народа Србије.

5.  Принцип Једнакости Свих Држављана

Ако смо сви ми деца Божија, онда смо и сви ми пред Богом једнаки.  Зато aбсолутно не сме бити посебних права, повластица и повољности локалне самоуправе/аутономије  за појединце и групе у односу или на уштрп осталих.  Свако трајно решење самоуправе/аутономије мора се заснивати на универзалним вредностима Божије правде, мора бити системско (у оквиру Устава Србије), и мора законски подједнако важити и примењивати за све држављане (истановникe), на целој територији Србије.

6.  Принцип Раздруживања Универзалне Корпорације

Раздруживање дела народа из Србије спроводи се по универзалном принципу раздруживања држављана/деоничара из перпетуалне корпорације, која аутоматски наставља континуитет свога постојања.  При томе, индивидуална права и одговорности држављана који хоће да се раздруже, ни у ком случају не могу бити већа од индивидуалних права и одговорности држављана који хоће да остану у Србији.

Укупна деоничарска вредност Србије састоји се из:

• Мерљивих (територијалних, материјалних, економских) добара и вредности која су у законитој, приватној својини сваког држављанина.
• Немерљивих/нераздвојивих заједничких добара и вредности:  жртава у одбрани постојања народа, историје, културе, образовања, традиције и цивилизацијских вредности народа, природних богатстава, и заједничких територијалних, материјалних и економских добара — која нису и законитој приватној својини.  Ова немерљива, нераздвојива заједничка добра и вредности подједнако (у идеалној пропорцији) припадају сваком држављанину Србије.

По универзалном праву корпорације, држављани имају право да се раздруже из Србије, и са собом повуку своје дефинисане, мерљиве (територијалне, материјалне, и економске) улоге који су њиховој законитој приватној својини.  У случају раздруживања, све опште/заједничке (немерљиве, нераздељиве) вредности/добра аутоматски остају у трајном поседу Србије.

По универзалном праву корпорације, група држављана се не може унилатерално или силом раздружити, и произвољно номиновати своје материјалне улоге.  Свако раздруживање дела народа из Србије мора бити билатерално, и ратификовано од остатка народа Србије.  У сличају конфликта, територија и народ који се раздружују остају у потпуном сувереном оквиру Србије све до разрешења тог конфликта.  Само народ Србије (и абсолутно нико други) може својом већинском вољом на референдуму,  изричито пренети титулар/тапијусвог заједничког власништава територије, материјалних и економских вредности/добaрa на раздружени ентитет.

7.  Принцип Аутономије Локалне Самоуправе

Држављани Србије имају неприкосновено право да се својом вољом, непосредно међу-собом организују у своју аутономнулокалну самоуправу — према Уством-прописаном, јединственом моделу административног правног лица Локалне Општине (ЛО).

Народ Србије има  право да својом ЛО демократски, аутономно управља као својом елементарном територијалном, друштвеном, политичком, и економском организацијом — уз дужност потпуног и безусловног поштовања Устава, институција, закона, и демократских одлука већине народа Србије.

Територије, материјална добра и вредности које држављани Србије уносе у својуЛО морају бити у њиховој законитој, евидентираној и неоспорној приватној својини.  Територије, материјална добра и вредности (у оквиру) ЛО која су општег, недефинисаног, или спорног власништва заједничка су својина целог народа Србије.

Држављани Србије имају неприкосновено право да своје ЛО (као елементрана, самоуправна административна правна лица) непосредно, демократски (одоздо-на-горе) удружују у своја самоуправна регионална административна правна лица — према својим традиционалним географским, друштвеним, еконмским и политичким интересима.  Ова регионална административна интеграција врши се према Уством-прописаном јединственом моделу и процесу.  Оквир права и одговорности регионалне административне управе дефинисан је Уставом и законима Србије.

Са нивоа свог самоуправног администартивног региона, народ Србије шаље своје директно, демократски изабране посланике у уставне демократске институције власти Србије.

Аутономија самоуправе значи да нико и никада нема право да држављанима Србије, мимо њихове демократски изражене воље, споља наметне управу/туторе над њиховом директно(одоздо-на-горе)изабраном администрацијом ЛО и региона — осим у случају да талокална/регионална администрација континуирано или грубо крши Устав и законе Србије.

8.  Принцип Одлуке Демократске Већине

Нико и никада не може ускратити сваком пунолетном држављанину Србије његово/њено неприкосновено Богом-дато право и одговорност, да слободно и равноправно учествује у доношењу заједничких одлука народа Србије.  Само он/она има право да се својом-вољом одрекнe свога учешћа у доношењу одлука, или да своје право одлучивања привремено формално/писмено пренесе на другог држављанина Србије.

Ако се и одрекне свога права у доношењу одлука, сваки држављанин Србије апсолутно остаје обавезан и одговоран да у целости поштује сваку одлуку донету демократском већином осталих држављана Србије– који своје право и обавезу одлучивања користе.

9.  Принцип Директних Посланика Народа

Држављани Србије имају неприкосновено право и обавезу да директно (непосредно), међу-собом демократскибирају своје представнике у уставним демократским институцијама Србије — почевши од управе ЛО, регионалне управе, па до посланика у Уставом-одређеним законодавним, судским и извршним институцијама власти Србије.  Абсолутно нико нема право да уместо директно-демократски изабраних представника народа Србије, њему споља намеће намеснике и туторе.

Народ Србије има неприкосновено право и одговорност да своме избраном посланику налаже (вољом своје демократске већинеи правом директногопозива посланика) шта и како да га заступа.  Мандат посланика припада искључиво народу (региона) који га је директно изабрао — а никако посланику лично, или његовој/њеној политичкој партији.  Ово је и основа посланичког интегритета и именитета.  За своје одлуке у демократским уставним институцијама Србије, посланик потпуно одговара народу региона који га је директно изабрао.

10.  Принцип Мирног Разрешења Конфликта

Ми, народ Србије, хоћемо мирно решавање свих сукоба — по свим мерилима универзалне правде, истине, једнакости, и узајамног поштовања.  Ми поштујемо кодекс међународног закона, али искључиво ако се тај кодекс права и обавеза заснива, и истим аршином примењује по Божијем закону “не чини другима оно што нећeш да и они теби чине”.

Ми абсолутно одбијамо појам, постојање и одлуке фантомске “међународне заједнице”– осим ако се то односи на званичне одлуке УН, или међународних институције у којима је Србија потпуно равноправни члан.

Ми абсолутно одбијамо и свим средствима ћемо се борити против сваког деспотског и бруталном силом наметнутог диктата, обавезе, решења, или акта “међународне заједнице” заснованог на “реалности тренутне ситуације на терену”.  Кроз нашу дугу и бурну историју, небројани тирани, насилници и окупатори били су приморани да на крају прихвате реалност да је народ Србије ипак једини домаћин и газда на сопственој земљи.  И док је још духа прадедовског у овом народу, исто то чека све намерене тиране, насилнике и окупаторе.

IV.  Примена Принципа

Одакле, шта, и како почети са применом ових принципа?

Почнимо од чињенице да 15% територије и 20% народа Србије (КиМ) уопште није пропорцијално представљено у садашњим институцијама власти Србије.  То практично значи, овај режим у Србији је једнострано и незаконито искључио, и против-уставно се одрекао те територије и тог народа.  Око 50 (20%) посланичких места у Скупштини Србије морали би да чине посланици са КиМ (по регионалним изборним јединицама, у пропорцији становништва Србије).  Пошто то очигледно није случај, значи тренутни састав Скупштине Србије, а тиме и тренутна извршна власт Србије, су неуставни и нелегални.

Стога, Устав и закон захтева да Председник Србије сада попуни Скупштину Србије народним посланицима са КиМ.  Зато, Председник Србије мора хитно сазвати изборе за посланике са КиМ, и (по основу УНР-1244) безусловно захтева да УНМИК(ЕULEX) у најкраћем датом року организује и координира те изборе по регионалним изборним јединицама КиМ — према овде датим универзалним принципима:  држављанства, једнакости, одлуке демократске већине, и директних посланика.  Ови избори абсолутно морају укључити и сва изгнана и расељена лица са КиМ. Ако већинско “албанско” становништво бојкутује изборе (својом вољом одбије да гласа), онда ће посланици за КиМ бити изабрани ме]у оним становницима КиМ (са свим изгнаним и расељеним лицима са КиМ) који своје право гласа користе. Толико за почетак примене принципа.

© Зоран Караклајић

6. Јануар 2013.

Предлог принципа боље платформе за КиМ/Србију