(Фото: Курир) Недавно је Дачић диктаторски викао да се сви Срби који живе у иностранству а који нам саветују да Србија не улази у ЕУ, врате у Србију ако им је у ЕУ тако лоше. Оно што Дачић или не разуме или намерно изоставља да каже јесте чињеница да ЕУ није исто што и нпр. Немачка или Француска у којима раде наши “гастарбајтери”. И Грчка је у ЕУ па Грчка није Немачка, и Шпанија је у ЕУ па Шпанија није Немачка. И Србија ако икада (на куково лето) уђе у ЕУ неће на волшебан начин постати Немачка већ ће остати Србија. Шта ће се заиста променити уласком Србије у ЕУ? Промениће се само своте на банковним рачунима политичара из Србије јер ће они, поред државне, добијати још једну плату од ЕУ институција. Да ли ће земље ЕУ можда похрлити да граде по Србији фабрике или инфраструктуру, да отварају радна места? Па то је сулудо, зашто би неко у време опште светске “оскудације” сам себи стварао конкуренцију? Земљама ЕУ није потребна конкуренција, њима је потребно тржиште и то оно најисплативије, тржиште које купује име а не производ, на којем се неквалитетни производи продају по истим ценама и под истим именом као они квалитетни произведени за тржиште своје земље. Да ли је Немачка постала то што јесте индустријом, пољопривредом и економијом или тако што је била потрошачка колонија? На који ће начин Србији одједном да процветају руже уласком у ЕУ и на који ће то начин Србија постати Немачка, европски Ел Дорадо? Хрпом нових закона и правила које би Србија уласком у ЕУ добила на извршење? Сумњам, закони се не једу. Но, чаробни штапић наших евроентузијаста одувек је био: “приступни фондови”! Ми уђемо у ЕУ и добијемо могућност коришћења приступних фондова и процветају нам руже. Да ли приступни фондови могу да покрију милијарде евра штете коју су у бесомучном бомбардовању Србији причиниле земље ЕУ и Америка? Да ли приступни фондови могу да нам плате чишћење земље од осиромашеног уранијума? Могу ли да нам плате лечење свих оних који су оболели од карцинома у Србији у којој је број оболелих од ове опаке болести од бомбардовања порастао за преко 200%? Могу ли приступни фондови да плате сва она рудна богатства, рударска постројења, фабрике и електране које су нам отете најбестијалнијом пљачком имовине једне земље коју је историја видела? Могу ли платити толике милијарде евра колика је вредност имовине републике Србије узурпирана на КиМ? Да, та имовина припада Србији и у њено стварање шиптари, ЕУ и Америка нису уложили ни цент! Како ће приступни фондови покрити причињену нам штету и како ћемо ми постати Ел Дорадо Европске уније одрицањем од КиМ, није ми јасно. Зато ми наш пут у Обећану земљу-ЕУ личи на причу о глупом удовичином сину који је пошао у град да прода краву (верзија која претходи причи о чаробном пасуљу). Путем је срео преваранта који му је понудио магарца за краву. Глупан је прихватио и са магарцем продужио даље. Срео је човека који му је за магарца понудио козу. Глупан је пристао и са козом наставља пут. Опет је срео преваранта који му за козу понуди гуску и глупан пристане. На крају глупан гуску трампи за нарамак дрва. Пала је ноћ и захладило је, глупан, немајући куд, заложи дрва а ујутро се врати кући и без краве и без новца. (Мирослав Радошевић) Прича о глупану

(Фото: Курир)

Недавно је Дачић диктаторски викао да се сви Срби који живе у иностранству а који нам саветују да Србија не улази у ЕУ, врате у Србију ако им је у ЕУ тако лоше. Оно што Дачић или не разуме или намерно изоставља да каже јесте чињеница да ЕУ није исто што и нпр. Немачка или Француска у којима раде наши “гастарбајтери”. И Грчка је у ЕУ па Грчка није Немачка, и Шпанија је у ЕУ па Шпанија није Немачка. И Србија ако икада (на куково лето) уђе у ЕУ неће на волшебан начин постати Немачка већ ће остати Србија.

Шта ће се заиста променити уласком Србије у ЕУ? Промениће се само своте на банковним рачунима политичара из Србије јер ће они, поред државне, добијати још једну плату од ЕУ институција. Да ли ће земље ЕУ можда похрлити да граде по Србији фабрике или инфраструктуру, да отварају радна места? Па то је сулудо, зашто би неко у време опште светске “оскудације” сам себи стварао конкуренцију? Земљама ЕУ није потребна конкуренција, њима је потребно тржиште и то оно најисплативије, тржиште које купује име а не производ, на којем се неквалитетни производи продају по истим ценама и под истим именом као они квалитетни произведени за тржиште своје земље. Да ли је Немачка постала то што јесте индустријом, пољопривредом и економијом или тако што је била потрошачка колонија? На који ће начин Србији одједном да процветају руже уласком у ЕУ и на који ће то начин Србија постати Немачка, европски Ел Дорадо? Хрпом нових закона и правила које би Србија уласком у ЕУ добила на извршење? Сумњам, закони се не једу.

Но, чаробни штапић наших евроентузијаста одувек је био: “приступни фондови”! Ми уђемо у ЕУ и добијемо могућност коришћења приступних фондова и процветају нам руже. Да ли приступни фондови могу да покрију милијарде евра штете коју су у бесомучном бомбардовању Србији причиниле земље ЕУ и Америка? Да ли приступни фондови могу да нам плате чишћење земље од осиромашеног уранијума? Могу ли да нам плате лечење свих оних који су оболели од карцинома у Србији у којој је број оболелих од ове опаке болести од бомбардовања порастао за преко 200%? Могу ли приступни фондови да плате сва она рудна богатства, рударска постројења, фабрике и електране које су нам отете најбестијалнијом пљачком имовине једне земље коју је историја видела? Могу ли платити толике милијарде евра колика је вредност имовине републике Србије узурпирана на КиМ? Да, та имовина припада Србији и у њено стварање шиптари, ЕУ и Америка нису уложили ни цент! Како ће приступни фондови покрити причињену нам штету и како ћемо ми постати Ел Дорадо Европске уније одрицањем од КиМ, није ми јасно.

Зато ми наш пут у Обећану земљу-ЕУ личи на причу о глупом удовичином сину који је пошао у град да прода краву (верзија која претходи причи о чаробном пасуљу). Путем је срео преваранта који му је понудио магарца за краву. Глупан је прихватио и са магарцем продужио даље. Срео је човека који му је за магарца понудио козу. Глупан је пристао и са козом наставља пут. Опет је срео преваранта који му за козу понуди гуску и глупан пристане. На крају глупан гуску трампи за нарамак дрва. Пала је ноћ и захладило је, глупан, немајући куд, заложи дрва а ујутро се врати кући и без краве и без новца.

(Мирослав Радошевић)

Прича о глупану