Прохујала изборна година највероватније је најгора у мирнодопској историји Зрењанина. Тачно 50 процената зрењанинаца је данас без посла, леба и перспективе, а као награду за очајан и пасиван статус добили су, (не)заслужено, најгору (назадњачку) власт у историји града. Огољени лоповлук разгаћених у фотељама, по мери наопаких у централама моћи, ал легитимних и легалних, кренуо је изборном крађом два одборника. Назадњачки СНС, по изборним резултатима мањина, куповином најјефтиније робе на тржишту, поткупљивих људи, командује суграђанима кадровима од којих се, најблаже речено, коса диже на глави.
Ко се све 2012. године истакао у акцији понижавања града од којег се тако лепо живи? Топ листа у режији локалног недељника је пребогата појединцима којима катастрофа, судећи по сопственој фантастичној сналажљивости и садомазохизму суграђана, савршено одговара.
На врху свих листа, рефлектора и микрофона је мр Иван Бошњак, градоначелник, први назадњак града. За само шест месеци доспео је до највишег политичког циља у животу, апсолутне слободе у одлучивању без икакве одговорности. Смењује неподобне, претвара назадњаке у бирократе на грбачи народа, повећава себи и својим пајтосима плате за 30 процената, пет месеци живи са две платетине, председава свим комисијама, подкомисијама и сличним назадњачким телима где се, почев од тендерчића и тендерима, буквално краде из очију народа.
Није га срамота да на последњем скупштинском заседању у микрофон каже, ваљда је првенствено мислио и на себе, да сви функционери са дуплим платама заслужује осуду. Истовремено, дели све могуће дневне, недељне, месечне и годишње награде својим пајтосима из власти наводећи да му је част радити са награђенима. Овдашње тајкуне, попут Буде, Драгана, Горана и његових зрепоковаца, мази и пази.
Иван Девић, помоћник градоначелника је ретко виђен човек, јер се тек његова трећина тела види иза одшкринутих врата у тренутку док градоначелник обавља своје назадњачке дужности. Заслужан је за награду самом себи коју градске комисије додељују за невиђене резултате у развоју града. Невиђене, јер их лаици и политички неострашћени, једноставно не виде. Упркос бројним хапшењима последњих деценија, госн’ Девић је за бившег градоначелника, данас актуелног министра пољопривреде, персона којој се неограничено верује.
Дарко Каран, помоћник градоначелника, стасом и гласом, подсећа на Палму. Пристигао као неопходан и јак функционерски кадар из Житишта, показао је зрењанинцима како се стрпљиво и систематски прави каријера. Госн Дарко је у центру центра Баната корпулентни центарфор Нове Србије Веље Илића, употребљиве центаршуте му упућује рођени брат Дамир, потпарол странке, а супруга Љиљана Мицић му је организатор игре, иначе нови члан управног одбора Предшколске установе. Неко би реко, више функција но чланова странке.
Чедо Јањић, заменик градоначелника из редова ДСС, такође пљунути двојник легендарног Јагодинца, је незаобилазни фактор стабилности у Зрењанину. Директор у статусу мировања зрењанинске филијале АМД Петар Драпшин, савршено је разгранао мрежу вредног и одговорног функцинерског побратимства у својој странци. По коалиционом споразуму, у припадајућој фирми ЈКП Водовод и канализација на челу са директором Путићем, нико не мути воду, нити се превише меша у сопствени посао. Госн’ Чедо пажљиво надгледа потребу за стручним усавршавањем и обогаћивањем прескромног знања својих пулена, па је Путић од драгог и милог му управног одбора добио пе-шес иљадарки еврића. Предшколска установа, други коалициони плен ДСС-а, тек је у фази освајања, па је тим поводом, противно слову закона, именован нови директор.
Успут, легендарни госн’ Чедо не заборавља своју родбину, пријатеље и још неке прирасле срцу, па је тако начелнику ресора месних заједница великодушно дозволио да на упражњено место у Клеку постави рођеног сина.
„Одбрана тела и части“
Јасмина Малинић, вечити начелник градске управе је савршени креатор људских ресурса и беспрекорног функционисања владајуће елите. Велемајстор је за примену важећих и неважећих прописа где се не зна како се врши исплата из градског буџета нити се зна колико организационих јединица има градска управа. Госпођа Јасмина наравно није одговорна ни за утврђивање плата из градске касе нити за пријем нових будибогснама кадрова. Беспрекорни извршилац свих наредби би тим поводом могла поносно да понесе барјак Нај-жене Зрењанина за 2012. годину.
Дарко Бађок је потпредседник градског одбора СНС у Зрењанину, бивши вођа дела навијача бившег ФК Пролетер, овлашћени и ексклузивни продавац петарди и других новогодишњих експлозивних радости и руководилац у и иза шанка у пословној згради Ренесанса, у власништву овдашњег лидера тајкуна Будимира Буде Јовановића. Постао је надалеко познат и славан након најгрубље шале где је оптужен да је шаком ударио у главу двадесеттрогодишњу студенткињу на улици. Млада дама је од њега потраживала новац који јој је, данас уредан, умивен и препознатљиво елегантан послован човек дуговао на име рада у Ренесанси.
Не ваља бити тако шаљив да се и сам себи чиниш смешним, али госн’ Дарко је освануо у црним хроникама након што је млада дама на трибини посвећеној насиљу над женама упознала јавност са до сада незабележеним скандалом шакетања слабијег пола на улици. Јунак овдашње политике, уз то и јачи пол у Зрењанину је тим поводом у подобне микрофоне саопштио да га је млада дама напала на улици у присуству (подобног) сведока, на шта је морао реаговати одбраном тела и части.
Спрдња са националним мањинама
Тибор Ваш, срамно најурени функционер ЛСВ из градског парламента, био је последњи припадник националних мањина у локалној власти. Надалеко чувени мултинационалан и мултикултуралан Зрењанин без представника националних мањина макар симболично у власти, данас представља увод у диктатуру и тешко разумљив терор, ругање и презир локалне власти према суграђанима. Отуда локални очуси и маћехе упорно избегавају сусрете са разгневљеним суграђанима, који би их, за почетак, подвргли васпитним мерама.
Чедо и Перо агитују у вртићу
Смена Душка Лазића, директора Предшколске установе у Зрењанину, који је по оценама запослених, али и родитеља малишана и свих других који се иоле разумеју у едукацију и васпитање деце, изванредно ради свој посао. Најбољи директор у дводеценијској ери вишестраначја најновија је жртва незајажљивог коалиционог апетита Коштуничиних људи у Зрењанину.
Господа Чедомир и Перо довели су нову директорицу, Мирославу Миу Нинковић, професора књижевности, иначе фину младу даму, која, нажалост, не испуњава законом предвиђене услове за директора. То, наравно, није била препрека да се се и предшколска установа, као коалициони плен странке којом чврстом руком руководе Чедо и Перо, стави под страначку контролу.
Господин Лазић их је уљудно примио, попили су и кафицу и киселу воду, а домаћин се бираним речима захвалио актуелној власти на силној бризи за најмлађе зрењанинце и нападној жељи функционера да до максимума побољшају своје капацитете. Док је трајала маратонска дводневна седница градског парламента где су за локалну власт најважније тачке биле „летачке“ (одлетели из одборничких клупа Тибор Ваш из ЛСВ и Горан Каурић из ДС), у петак 21. децембра, у касним вечерњим часовима одржан је хитан састанак новог сазива управног одбора, где је под командом председавајуће Дијане Каруовић (професора Техничког факултета), њене заменице Маје Сиљановски (омиљене студенткиње председавајуће) и Љиљане Мицић, супруге Дарка Карана, помоћника градоначелника, изгласана експресна Лазићева смена.
О смени Душка Лазића, последњег мохиканца из редова директора по вољи претходне локалне власти, требали би да се изјасне покрајински секретар за образовање Андор Дели као и Савет за националне мањине у Суботици. Судећи по њиховим првим реакцијама, до смене може да дође само на свети никад, јер је по ко зна који поновљено да Лазић изванредно ради свој посао. Похвале за менаџерски рад, едукацију и за ретко конструктиван и пријатан однос према запосленима је добијао са свих страна.
Овакво силовање демократије и решеност да се најмлађим зрењанинцима политикански покаже ко би могао о њима најбоље да води рачуна, морао је бити поткрепљен образложењем о смени. Прво су бахати Коштуничини рекли да уопште није важно шта се наводи у образложењу, па је речено да „најубедљивије“ звучи злоупотреба службеног положаја. Кад се видело да за то нема никаквог основа, Каруовић & цхилд едуцатион цомпанy је у писаној форми саопштила да је Лазић наводно „…предлагао незаконита, непотпуна, неблаговремена решења а успут је, супротно пословнику сазивањем седница управног одбора (17. септембра 2012.) уместо бившег председника ометао рад органа управљања и запослених…“.
Глупост и алавост на апсолутну власт нема граница у Зрењанину, па је након овако глупавог образложења Лазићу у лице речено: Чули смо од свих све најбоље о твом раду, али ћемо те скинути.
Заиста, какав човек мораш да будеш када те партија бира и поставља на високопозиционирану функцију? Да ли те можда, као у случају изузетне младе даме Нинковић, гурају да у вакуум времену наопаке и неизвесне власти испотписујеш све и свашта, да би гузоње колико сутра биле чисте поред Богом и законом?
Смену Душка Лазића веома пажљиво пратила је и Биљана Стајић, функционерски ветеран у локалној власти, тренутно запослена у Предшколској установи. Њој је један други помоћник градоначелника (колико ли их је, за име бога) обећао фотељу директора, па је тим поводом госпођица Биљана, иначе самохрана мајка, одржала „предавање“ функционерима не бирајући речи.
Политикантска топ листа личности 2012. године у Зрењанину
0 comments:
Post a Comment