Друго отворено писмо Славки Драшковић

Славка Драшковић (Фото: Новости)

Поштована госпођо Драшковић,

Прошло је скоро месец дана од кад сам Вам упутио одговор на Ваше прво писмено обраћање делегатима Скупштине дијаспоре и Срба у Региону, писмо које је објављено и на разним информативним порталима, а у њему и додатна питања. Нисте одговорили. Упознат сам са непријатном чињеницом да су Вам се и други делегати обраћали и да ни њима нисте одговорили на њихова питања. Тиме сте прекршили “Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја” (“Сл. гласник РС”, бр 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010).

Таквим понашањем дајете легитимитет дијаспори која сматра да нисте права особа за функцију директора Владине Канцеларије за сарадњу са дијаспором. Годинама сте одбијали, као председник огранка Српског Конгреса Уједињења у Србији, да одговарате на питања о Вашој организацији и о вашим активностима и евентуалним резултатима. Ни тада нисте имали основ да у једном oтвореном друштву игноришете постављена питања, али као државни службеник ви имате законску обавезу да одговарате на питања.

Неразумљиво је да ни делегатима у Скупштини дијаспоре још нисте доставили планове  активности Канцеларије, које сте презентовали у републичком парламенту, као ни предлог буџета за 2013. годину, а делегати су то од Вас тражили. Срамота је да и ми, делегати, путем медија сазнајемо шта у ”нашој” канцеларији Ви и Ваши сарадници радите.

Овакво понашање од Вас, која је постављена на ову функцију и поред супротних ставова већег дела организоване дијаспоре, наставак је срамоте понашања и накарадне политике Републике Србије према свом расејању. Са вашим (не)радом иницирате и даље питање потребе и сврхе постојање Канцеларије, основане са циљем ”за сарадњу са дијаспором и Србима у региону” а у суштини све што радите у име и за дијасору, радите без и знања дијаспоре и без дијаспоре. Једно од наведених разлога за укидање Министарства је била и потреба штедње, а поред запослених у МЗД ви запошљавате нове особе, које такође, као и Ви, очигледно имају мало искуства у раду са дијаспором. И тражите још пара из буџета?!

Канцеларија у медијима

Обзиром да је мени и као грађанину и првенствено као делегату у Скупштини дијаспоре, једина могућност да се информишем путем медије о активностима државне институције која има за циљ да побољша сарадњу са дијаспором, дозволте да прокоментаришем, или тачније да поставим неколико питања у вези Ваших изјава и активности (путовања).

22. новембар, интервју у Вечерњим Новостима у коме се наводи да Ви сматрате да дијаспори ”треба омогућити права гласа свуда, али и да имају своје представнике у парламенту”. У разговору са Вечерњем новостима, помињете четири теме; дознаке, право гласа, представљење дијаспоре у парламенту и Српски језик. Поред овога и да сматрате да је Канцеларија добила премало средстава.

Питања:

1. Зашто имате потребу да Ви у свакој изјави говорите о дознакама, новцу који људи из расејање шаљу својој родбини и пријатељима? Да ли Ви имате неке заслуге што је српска дијаспора према истраживању Светске банке међу првих пет у свету по дознакама?! Да ли имате намеру (и можете) да олакшате дијаспори слање новца тако што ће се укинути разне таксе, што би омогућило да више новца стигне у матицу? Шта конкретно предлажете?

2. Како мислите да се обезбеди сваком држављанину да лакше користе уставом дато право гласа? Помињете електронско гласање, као да је то нека нова, ваша идеја, а ја сам делегат организације чији је председник годинама и писао и говорио о тој потреби. Да ли Ви предлажете неки конкретан, постојећи модел електронског гласања, или ће Канцеларије да ”осмисли” неки нов? Да ли имате подршку Владе за измену Закона о изборима пре следећих парламентарних избора? У чланку који је објављен 16. децембра на порталу ”Вечерње Новости”, говорите о добрим примерима из Хрватске и Босне?! Хрватска још није усвојила коначан закон и ових дана је о томе дискутовала у свом парламенту. Зашто нисте, када то знају и птице на грани, поменилу успешне моделе електронског гласања нпр. из Естоније која је била прва држава у света која је увела такав модел? Или што нисте поменули моделе из Француске, Швајцарске итд?!

3. Говорите о позитивној дискриминацији и о томе да дијаспора треба да има 5 представника у парламенту. Да ли сте сигурно да дијаспора заиста то жели?! Ако је одговор позитиван, онда нам наведите које организације подржавају позитивну дискриминацију и како ће се (и ко ће) одредити или бирати те представнике?

25. новембра на порталу листа ”Правда” објављен је текст о Вашој посети у Румунији. У том извештају читамо да сте имали прилике да се сретнете и са председником Скупштине дијаспоре, Славомиром Гвозденовићем. Да ли сте разговарали о Скупштини дијаспоре и Срба у региону, и ако јесте, зашто не знамо шта сте се договорили? Тим пре што председник Скупштине ништа не обавештава о свом ”раду” ни дијаспору ни делегате Скупштине, а било би добро, бар као делегат, да сазнамо барем нешто. У чланку стоји и следеће:

”-­ Канцеларија ће наставити да подржава покренуте пројекте, а покренуће и неке нове, најавила је Драшковићева.”

О којим пројектима је реч? Претходно Министарство нас никада није обавестило о неким пројектима који су подржавани у Румунији, и у чему је, на који начин и са колико новца се састоји та подршка. Током раније посете Румунији, делегати су сазнали да држава увелико финансира рад Српске заједнице у Румунији, али никад нисмо, а тражили смо податке, могли да сазнамо колика је велика та подршка и који су резултати те подршке до сада.

На интернет порталу РТС, 3. децембра 2012. објављен је чланак: ”Пословне везе матице и дијаспоре” из кога смо сазнали да је делегација Канцеларије боравила у Чикаго у престижном хотелу Хајат и да је заједно са Конгресом Српског Уједињења била организатор скупа. Ово је, колико је мени познато, већ традиционално окупљање Срба у САД а зна се да сте Ви, као представник КСУ, били организатор тог скупа. Такође је познато да сте годинама одбијали да одговарате на питања који су досадашњи резултати ових окупљања. Уколико је Република Србије сада, а верујем да је и раније, била не само један од организатора, већ и главни финансијер, (плус Привредна комора Србије и друге компаније) са колико новца су грађани Србије финансирали овај скуп? Такође ме занима да ли су Вас, ако ви нисте знали, ваши саветници и правна служба Канцеларије обавестили да ово може да буде класичан пример конфликта интереса? Ви сте у својству директор Канцеларије вероватно одобрили исплату неких финансиских срестава организацији у којој сте до јуче били запослени, били сте и вероватно сте и даље (јер нисте објавили супротно) члан КСУ?!

Буџет 2013

Према Закону о дијаспори Ваша канцеларија би требало да служи као сервис дијаспори али и нама делегатима. А Ваша канцеларије, одбијањем да делегатима прослеђује материјале и документе које тражимо, свесно крши исти тај закон. Ви сте делегатима, значи и мени, већ требали да доставите Ваш предлог о буџету, као и Ваш план активности за 2013. годину. Такође сте требали да нас обавестите о финансијама, например колико је новца остало на рачуну Канцеларије за 2012. године и шта сте планирали са тим средствима.

Уместо да ”наша” или ”Ваша” Канцеларија делегатима пошаље тражену документацију, морали смо да губимо време тражећи званичне документе.

Према Вашем предлогу Буџета за 2013. годину нема нигде посебна ставка која се односи на Скупштину дијаспоре и Срба у региону?! Од буџета који износи 334 453 000 РСД, скоро 90 000 000 РСД иду на плате, путовања и целих 18 000 000 динара (160 000 ЕУР) на ”услуге по уговору”. Држава Републике Србије одваја годишње скоро 800 000 ЕУР за плате запосленима у Канцеларији. Питање: шта конкретно грађани Србије и њена дијаспора имају од тога? Вероватно ништа као и до сада, осим што ће пар појединаца лепо да живе од приче око дијаспоре.

Једна ставка у предлогу буџета је ”Стални трошкови” и у то се убраја ”Део средстава ове апроријације намењен је преношењу ТВ програма из Србије у свет и унапређивању комуникације са дијаспором посредством интернета и нових технологија”. Износ за ове ”сталне трошкове” су 132 900 000 РСД (1 180 000 ЕУР). Да ли је то што РТС наменски показује за расејање, и што ће још неко да ”показује” заиста толико вредно? Дијаспора неће ”посебан и наменски” програм. Хоћемо да гледамо РТС, бар први канал, са програмом и емисијама које гледа Србија и шире. Колико би гладних било сито и спашено тешког живота у Србији када би смо уместо ”наменског за дијаспору” та средства дали тамо где фали. У медијама се појављује чак и цифра од 1,7 милиона евра за изнајмљивање сателита за програм који се веома ретко гледа у дијаспори, а то ваљда плаћа држава, а Канцеларија има своје ”ауторске” и интернетске планове.

Ви госпођо Драшковић не шаљете дијаспори и делегатима ни електронском поштом (што не кошта ништа) оне информације које сте обавезни да шаљете по закону, а тражите још пара од сиромашне Србије (поред оних 1 180 000 ЕУР) да би сте нас ”посебно” информисали и добрим делом путем интернета.

Међу ставкама се налази и ”дотације невладиним организацијама”. Износ од 110 000 000 РСД (Скоро милион евра):

”Средства ове апроријације намењена су за организације српске заједнице у земљама региона и осталим земљама у свету где живи наша дијаспора, Матици исељеника и Срба у региону, невладиним организацијама, удружењима чије је седиште у земљи, активност намењена дијаспори; годишње смотре фолклора дијаспоре, као и за друге активности.”

Дакле Ви настављате да финансирате пројекте какви и који до сада углавном нису показали неке (или никакве) резултате. Ваша организација, КСУ, чији сте Ви били дугогодишњи директор канцеларије у Београду, добила је око 30 000ЕУР, па је некима разумљиво да не делите мишљење многих да сиромашна Србија има прече издатке него да финансира фолклор наше дијаспоре, а истовремено сматра да је помоћ дијаспоре Србији неопходна?! Свакако се слажем да треба помагати неким Србима у Региону, првенствено мислећи на Србе у Албанији и бивше Југославије, али никако нпр. Србе у Румунији, која је члан ЕУ и у којој и Срби и њихове организације, као и сви други, имају приступ фондовима ЕУ. Знимљиво је да сте у тексту буџета ставили и ”удружењима чије је седиште у земљи”. На која се то удружења односи? Није ваљда на Ваш КСУ и неке друге организације из дијаспоре које имају седиште у Србији?

И овим путем вас испред организације чији сам делегат, Српског савеза из Шведске, молим да ми као делегату Скупштине дијаспоре доставите коректан одговор и појасните шта се, или ко се, подразумева под „”удружењима чије је седиште у земљи”?

Делегати Скупштине дијаспоре и Срба у региону

Ви сте у Вашем мејлу делегатима (18. децембар) послали недовршени списак делегата, а који садржи гомилу грешака, који је према Вама, саставила правна служба Канцеларије за дијаспору. Жалосно је да и поред толико пара имате ”експерте” у Вашој канцеларији који (не по први пут) имају проблем да саставе званичан документ једне државне институције, без грешака.

У документу ”Извештај – делегати у Скупштини дијаспоре и Срба у региону” има многе нелогичности. У уводу износите податак да ”укупан број делегата у Скупштини дијаспоре и Срба у региону је 45” што свакако није тачно. На оснивачкој скупштини је изгласано 49 делегата а у записнику са прве Скупштине, који није усвојен, стоји да има 51 делегат. Често се Ви, као и бивши министар, позивали на Закон али ретко имате вољу да га примењујете. Зашто нигде не наводите да у Закону стоји да мандат делегата траје четири године. Како онда може да буде преполовљен и подељен на две године?! Према Вашем мишљењу, у овом случају (али само у овом случају?) Скупштина дијаспоре се ставља изнад Закона коју је усвојила Скупштина Републике Србије!

И даље нисмо добили одговор на питања везана за избор делегат и које су те организације, према Канцеларији за сарадњу са дијаспором, које могу да делегирају делегате? Такође нам и даље нисте доставили на увид записник о изборима делегата. Списак који сте послали са коментарима Ваше правне службе није довољан и у пар случајева није ни веродостајан. За избор делегата из Немаћке, нигде нисте навели да је покренут предмет у Агенцији за борбу против корупције. Такође сте у документу изнели податак да је господин Крецуљ делегат од 2012 до 2014 а према оснивачкој Скупштини он је требао да буде делегат 2010 – 2012. Или није био делегат у периоду 2010 – 2012. Ово посебно наглашавам због господина Крецуља, да не би имао проблема са онима који тумаче ствари и одлуке како њима и кад њима одговара.

Предмет везан за Белгију, Холандију и Луксембурга такође је конфузан. Наводите да је био споразум између организација који су делегирали делегата?! Ово не би било спорно да су и сами делегати са тог подручја упознати са тим ”договором”, а нису. Како је могуће да Ви знате нешто што они о којима се ради то не знају?

Наводите да је удружење ”Срби и пријатељи” у Пекингу делегирало делегата за оснивачку Скупштину која се одржала у јулу месецу 2010. године а то удружење се основало тек шест месеци касније.

Зашто прећуткујете да је као делегата из Словеније МЗД прво прихватило тамо изабраног кандидата генерала Аксентијевића, а после се одједном, преко ноћи, прихвата господин Тодоровића?! Иначе да нагласим да је генерал Аксентијевић један од ретких који није завршио у Хагу и свакако заслужује посебно поштовање не само од дијаспоре него и од државних органа.

За Македонију је прво био предложен Иван Стоилковић који је уједно и председник јединој Спрској партији који има место у парламенту. Стоиљковић је предложен од стране Српске Зајединице која броји преко 7000 чланова. Није ми јасно шта се подразумева са тиме да су вођене ”консултације” када Српска Заједница у Македонији сматра да их је МЗД покрао за делегата. Према господину Стоилковићу, у Македонији није било избора за делегата већ је саветник претходног Председника Тадића, Млађан Ђорђевић, изабрао делегата?!

За САД је занимљиво да је КСУ добио да делегира два делегата обзиром да многи из САД говоре и пишу о томе да КСУ задњих година скоро уопште и да не постоји. Дакле колико чланова има КСУ у САД? Који су други предлози за делегате стигли за САД? Ко уопште одлучује ко, или која организација, има право да предлаже свог делегата у Скупштину дијапсоре?

У Вашем обрачању делегатима пишете да су само 11 делегата одговорили на Ваш мејл. Шта Вам то говори? То може да значи да су делегати уморни од Скупштине дијаспоре собзиром да су државни органи саботирали рад Скупштине од самог почетка, као и да неки делегати нису заинтересовани за озбиљан и одговоран рад. Према препискама задњих две ипо године, могу да се изброје на прсте делегати који су покушавали својим идејема да допринесу бољитку односа између матице и расејања. Нажалост много од њих су одустали и одустају у задње време, јер сматрају да је њихов труд узалудан.

Ваше изјаве показују да користите сличне флоскуле као бивши министар Срећковић, надајући се, као што се он надао, да празне приче, ако их неуморно причате, пролазе… Желите да се бавите дијаспором али без дијаспоре. Приче око електронског гласања и позитивне дискриминације у парламенту су врло провидне и нису ваше идеје већ од раније познате. Вероватно ће се на крају заиста усвојити закон за позитивну дискриминацију и изабраћете пет посланика ”из дијаспоре”, али да ли по избору организоване дијаспоре, или мањег броја моћних? А приче око електронског гласања ће се пролонгирати за неки други век. Успешни модели у науци о миграцији и дијаспори већ постоје али за то треба да постоји и воља и знање запослених, сада у Канцеларију за дијаспору, што је према личном дискутабилно. А то је недостојало код Срећковића као што недостаје и код Вас.

Имам обавезу, према Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја (“Сл. гласник РС”, бр 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010), да Вас још једном, испред организације чији сам делегат, подсетим на законску обавезу да одговарате на постављена питања. Уколико то и даље будете избегавали, Српски Савез из Шведске ће бити присељен да, такође у складу са законом, надлежним органима поднесе пријаву.

Срђан Младеновић,

Делегат Српског Савеза у Шведској

Друго отворено писмо Славки Драшковић