Бобан Петровић
Српско ЕУ ‘златно теле’ је пре статуа бика испред берзе на Вол стриту и то не случајно иако је од папира као и свака кула од карата па макар се тај папир звао долар или евро.
Представник Синода СПЦ владика Иринеј је рекао да је “наш европски мит мит о златном телету“ а на питање о својим “граничним линијама“ је рекао:
Мислим да је у пракси реч о библијском мотиву златног телета или о актуализацији библијске повести о носталгији Израиљаца за Египтом, где се, истина, живело у ропству, али се бар добро јело и пило, за разлику од пустињске слободе праћене глађу и жеђу, или о поновљеној, по ко зна који пут, новозаветној повести о троструком кушању Христа од стране давнашњег Кушача, опет у пустињи, кушању хлебом, влашћу и лажним чудом….
Уколико се испостави, између осталог, да „интегрисано управљање“ (каквог ли речника!) у пракси значи претварање административних прелаза између Србије и окупираног дела њене територије – формално под протекторатом Уједињених нација, а практично под окупацијом НАТО-а – у граничне, де фацто међудржавне контролне пунктове, Свети Синод ће државним органима Србије моћи да саопшти само једно: господо, ви кршите како Устав Србије, на чије чување сте се иначе заклели, тако и међународно право, посебно Резолуцију 1244 Уједињених нација, те ваше владање и одлучивање самим тим губи легитимитет и легалитет и дужни сте да га проверите на референдуму или, у најмању руку, на изборима.
Све је то лепо речено и тачно али шта је СПЦ урадила да до постављања граница (које је данас очигледно свима али изгледа не и синоду СПЦ) између Срба не дође?
Каква је то граница после које ће се чак и они рећи ДОСТА ако се праве да не виде да та граница постоји и да су је направили не Албанци и Брисел већ српски великаши?
Та граница међутим, после које би СПЦ спасла државу од ње саме, да се не заваравамо, не постоји јер СПЦ руководи њен духовни опстанак који није увек повезан са опстанком државе што је доказала историја опстанка СПЦ и поред нестанка српске државе. Данас нам прети практично нестанак државе и илузорно је очекивати да ће црква ишта урадити да спречи тај нестанак као што није много урадила ни да спречи морално и духовно посрнуће доброг дела народа, поготово оних који га воде. Све би ово имало чак и неку историјску логику када се паралелно са нестанком државе не би дешавао и процес нестанка народа који је сада далеко опаснији и израженији него после пада српске средњовековне државе.
Овако СПЦ може да спаси душу на дуге стазе и своју и свих нас као појединаца али то неће сачувати ни народ а камоли државу. Многи би можда и рекли да ова и оваква држава и није вредна спасавања и то управо они који заговарају евроинтеграције по цену не само њеног крњења пристајањем на отимачину Космета, већ и њеног утапања у ЕУ експеримент који ће и по српски народ и државу бити још погубнији од оног југословенског експеримента за који сви знамо како се завршио.
Оном делу српске политичке власти и јавности којој сваке године “деда Мраз“ из ЕУ доноси датуме а најчешће услове и диктате не вреди много говорити. Они не виде да секу грану на којој седе и да ће рушењем српске државе у којем тако здушно саучествују и сами нестати као слој вредан помена. Они који им још увек верују су међутим вреднији сажаљења јер они плаћају и тек ће платити пуну цену своје лаковерности.
Можете их наћи на дискусијама тешко цензурисаних медија као што су “Политика“ или “Вечерње Новости“ како хвале Ђиласа или и бившу и садашњу власт за “успех“ Фијата који је забога направио робовским радом српских робова “чак“ пар десетина хиљада кола, а све то уз “само“ милијарду и три стотине милиона евра поклона од српског буџета или српске сиротиње чије је паре владајућа каста кркнула у ово Потемкиново село као рекламу за себе на свим изборима. Увек се треба подсетити да је Застава својевремено производила преко две стотине хиљада кола годишње и запошљавала не хиљаду него сто хиљада људи у Србији и хранила вишеструко више. Данас Фијат “храни“ само пар хиљада српских робова и пар стотина политичара на власти.
Узгред за ово стање несвести и европске и неевропске Србије управо су заслужни медији и њихова контрола. Али то није само српски специјалитет и део је ширег плана за укидање слободе свих, укључујући и слободу оних којима су уста пуна прича о “људским правима“ под којом фирмом уништавају државе – једину преосталу брану ултинационалном капиталу на поробљавању свих.
Слепило које је захватило многе није међутим мимоишло ни интелектуалце који још имају некакву илузију да виде куда срља српска лађа.
Николић је у недељу 30 децембра рекао да му је “приоритет добијање датума од ЕУ“. Од “двоје деце – Косова и ЕУ“ остало је само оно једно “датумско“.
ЕЈ – ни Србија, ни одбрана устава и српског народа на Косову, ни привреда, већ “ДАТУМ“!
Толико о “пукотинама“, “разликама“, “помацима“ и свом бескорисном разглабању о “разликама“ између Николића, Вучића и Дачића којима се испразно баве поједини интелектуалци, укључујући и Коштуницу, али и аналитичарска пера покрета “Никад граница“, све надајући се да је последња национална реторика Николића нада да ће се држава макар како одбранити од даљег распадања.
Са становишта Срба и империје подједнако иако са дијаметрално различитим резултатом те разлике су нажалост занемарљиве. Суноврат у “безалтернативни датум“ се наставља и под Николићем једнако као под Тадићем. Једино је реторика и замајавање народа приземније и вештачки “сукоб“ Николићевих платформи и Дачићевих пристанака на све нешто ефектнији у замагљивању окупације не Косова већ целе Србије. Да ли је прижељкивање да су ове “разлике“ нешто што може користити Србији пука узалудна нада или слепило је чак и небитно. Резултат ће нажалост бити исти.
Како се може очекивати од народа да се освести када се и интелектуалци који се нису продали још нису освестили?
За то време како каже “Јавна кућа европске Србије” – срећна вам нова “грегоријанска“ година коју вам РТС честита концертом и честим приказима београдског римокатоличког бискупа Хочевара иако је римокатолички Божић прошао.
Зато срећна нам баксузна 2013-а година, баксузна јер имамо баксузе на власти, а срећна јер нас једино срећа и драги Бог могу спасити од њих, њихове јавне куће и оних који јој пишу сценографију.
Поука је на крају да државу неће спасти ни СПЦ својим ћутањем ни патриотски интелектуалци својим надањем и јаловом причом а најмање европска клика која је уништава и њени подржаваоци. Државе практично већ више и нема, ово што гледате су само политички зомбији који извршавају налоге свог доктора “Франкенштајна“ и крећу се тако да остављају утисак да су још живи.
Државу само могу поново родити једнога дана освешћени Срби нове генерације и изградити је на поштовању своје историје, своје духовности и своје земље и будућности које нема без тога.
Срећна нам још једна година “златног телета”
0 comments:
Post a Comment