Камате за пропаст

(Фото: Новости)

Београд – Само предузећа која успешно послују могу додатно да се задуже код банака, без обзира на то да ли је реч о класичним кредитима или онима које помаже држава. Колико зајмови за привреду коштају, банкари углавном – крију! Нема јавно доступних података, већ се клијенти позивају да сврате до банке „очи у очи“. Јер, камата зависи од величине фирме, досадашње сарадње са банком, финансијске ситуације у предузећу, али и онога што се нуди као гаранција за отплату дуга.

Званични подаци Народне банке Србије показују да је просечна каматна стопа на инвестиционе кредите на нивоу сектора 7 одсто, и то ако је кредит везан за страну валуту. Цена је више него двострука, 15 одсто, ако предузеће зајми динаре на дужи рок. Код краткорочних зајмова, просечне стопе стопе су 7,8 одсто за евре, односно више од 17 одсто за динарске кредите.

„Да бисмо могли да отплатимо такав кредит, морали бисмо бар дупло скупље да продамо наш производ у односу на оно колико нас кошта његова производња „, каже, за „Новости“, Саша Новаковић, власник фирме „ФИМ“ из Трстеника, која се бави производњом беби опреме.“То значи да велепродајна цена мора да буде 100 одсто виша у односу на произвођачку, што је немогуће. Јер, само у том случају, имали бисмо довољно да платимо трошкове радника, струје, рату кредита, разлику у курсу, амортизацију машина и да нам остане од 20 до 30 одсто зараде коју бисмо уложили у нову производњу.“

Мимо каматне стопе, највећи проблем код задуживања је обезбеђење таквог кредита.

„Сви траже залогу, хипотеку или гаранцију“, каже Новаковић. „Када купите машину на лизинг, она је на неки начин заложена и не можете да је искористите поново за обезбеђење кредита. Ако немате неког финансијски „јаког“ пријатеља који ће дати гаранцију за вас, преостаје вам једино да ставите хипотеку на сопствену кућу. Обезбеђење кредита је велики проблем.“

Новаковић истиче да је идеалан кредит онај који се добија преко Фонда за развој. Ови кредити, иначе, важе за најповољније на тржишту. На зајмове на дужи рок преко Фонда могу да рачунају само фирме које послују са профитом. Тако инвестициони кредит уз валутну клаузулу, са роком до пет година, може да се добије и по стопи од 2,8 одсто, ако је обезбеђен гаранцијом или авалираном меницом банке. За остале случајеве камата је 4,5 одсто.

Код краткорочних зајмова, који морају да се врате за годину, односно две, није изричито наглашено да фирма не сме да има губитке у последње две године. Камата је три, односно 4,5 одсто. Ови услови важили су за овогодишњи програм кредитирања Фонда за развој. Колико средстава и по којој цени ће бити пласирано у 2013. тек треба да буде познато.

„Цена капитала у Србији и све камате на кредите, изузев Фонда за развој и субвенционисаних зајмова државе, за српску привреду су неиздрживи“, указује и Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије. “ Фирмама не омогућавају ни пуко преживљавање.“

Када је реч о субвенционисаним кредитима, и у 2013. би држава требало да помогне привредницима да плате камате на зајмове за одржавање ликвидности. Додуше, на њих могу да рачунају само најбољи дужници.

„Држава је ове године издвојила 1,3 милијарде динара за субвенционисање камата по овим кредитима“, речено је „Новостима“ у Министарству финансија и привреде. „Следеће године планира се наставак овог програма, а уредба са условима под којима ће предузећа моћи да користе кредите биће објављена почетком 2013. године.“

Ове године, ко је имао среће да зајми „парче“ од 1,1 милијарде евра, колико су банке у 2012. пласирале под субвенционисаном каматом, могао је јефтиније да прође. Каматне стопе на ове кредите биле су на нивоу референтне каматне стопе за динаре, односно 11,25 одсто, и 3,5 одсто за девизе, али је рок отплате био до 18 месеци.

Шта је прихватљиво

Максимална прихватљива каматна стопа за нас привреднике је до 5 или 6 одсто – сматра привредник Саша Новаковић. – Преко тога нема економске рачунице. Шта год да купите за тако скуп кредит, материјал или машине, не можете да га исплатите. Нико нема такву разлику у произвођачкој и продајној цени.

Свуда је јефтиније

Кредити привредницима у земљама Европске уније и те како су јефтинији у односу на оне у Србији. То су у периоду пре кризе обилато користила и овдашња предузећа „прескачући“ домаће банке и задужујући се директно у иностранству. Каматне стопе у ЕУ, према последњим подацима, крећу се од 2,12 до 4,9 одсто, већ у зависности од рока, намене и укупног износа кредита. У окружењу је, такође, повољније него код нас. Тако је цена зајмова у кунама у суседној Хрватској испод 10 одсто, готово на нивоу на коме се овде одобравају кредити везани за евро.

Прави трошак

Колике су, заиста, камате за привреднике, банкари илуструју једноставним примером: на износе субвенционисаних камата треба додати још око пет одсто, колико „покрива“ држава. Тако би динарски зајмови коштали више од 16 одсто, а они везани за евро око осам процената годишње.

Камате за пропаст