Нема Срба, али има поданичких грба!

Петар Милатовић Острошки

На стоту годишњицу ослободилачког Првог Балканског рата Срби су, као и пре 1912. године, подељени у пет квазидржава од којих су четири међународно признате, а ускоро ће и пета захваљујући петоколонашима на власти безвлашћа до голотиње моралног и националног бешчашћа! Цео један век потрошен у ништа, да би се стигло до историјског сметлишта!

У исто време имамо сијасет такозваних „невладиних“ патриотских организација, разједињених до најсмешније карикатуре рогова у врећи, али које су прегласне у заветрини по београдским ћошковима и ћумезима, а којима не пада на памет да се уједине, да уједињени оду тамо где треба, да уједињени дигну народ на ноге у тренутку кад је тај исти народ доживео највећи морални и национални пораз у историји.

Разједињени су из много разлога, од локалпатриотских и трговачко идиотских, до национално штеточинских.

Да ова констатација није претеривање, потврђује нам национално штеточинство и политички дилетантизам ћепеначког СРПСТВА У ДУЋАНУ код свих разједињених патриотских организација које умишљају да су баш оне богомдане за месијанску улогу у историји, а основна сврха свих СРПСТАВА У ДУЋАНИМА је искључиво ћифтинске природе.

Тако је то кад хуље и пробисвети користе српску несрећу да би градиле личну трговачку срећу.

Морам бити објективан и признати да ће им због тог самомесијанства рогова у врећи остати трајно захвалне све домаће и белосветске але и вране које су зинуле да комадају остатак Српства у данашњој Србији која је далеко мања од оне Титове Србије.

Мања је зато што Титови пионири с лева, с десна и по средини, настављају тамо где је зликовац Броз стао, чак до те мере да им вампир са Дедиња, којег чувају као божанство, јавно захваљује на њиховом постхумном акцијаштву.

Посматрајући шта раде националне штеочине и политички дилетанти дође ми да променим професију, да овај Петар постане геометар који, без икакве наклоности и без злоће (Sine ira et studio!), једноставно премери сву дубину плиткоће оних који се поносе СРПСТВОМ У ДУЋАНУ уместо да се стиде и пред Богом и пред народом!

Бусајући се у празно, у квазипатриотске кокошије груди, трговци са Српством навлаче презир потомства, али њима је до потомства стало колико и мени до лањског снега.

Пуне 44 године посматрам политичка вашаришта и национална пазаришта на којима се часност нечасно продаје за ништа!

Дочекали су мудри, часни и јуначки преци да им неодговорно суде неки малоумни, нечасни и кукавички унуци!

Као да више нема часних Срба, него као да има много нечасних поданичких грба!

Нема Срба, али има поданичких грба!