Еврозони прети балканизација

Магловита будућност еврозоне? (Фото: Новости)

Београд – Ризици с којима се суочавала еврозона нешто су ублажени након лета, али економски услови периферије еврозоне и даље остају нестабилни, упозорава Нуриел Рубини.

Амрички економиста, познатији као доктор Пропаст наводи да „периферија показује мало знакова опоравка. Штавише, рецесија с периферије почела се ширити и по језгру еврозоне“.

Према његовим речима, наставља се балканизација економске активности и банкарских система, а страни инвеститори беже из периферије и траже уточиште у језгру, док нивои приватног и јавног дуга расту до неодрживости.

Он је додао да ће криза еврозоне трајати још неколико година, праћена реструктурирањем дуга и напуштањем тог блока држава.

Хоће ли Унија преживети?

Премда је притисак финансијских тржишта засад мало попустио, дугорочно решење кризе и даље остаје егзистенцијални приоритет за ЕУ. Поставља се питање – хоће ли Унија преживети?

Већ три године криза евра не прети само распаду еврозоне, већ и пропасти читаве Европске уније.

Одговор лежи у томе што се подразумева под Европском унијом. Уколико се мисли само на политичке органе – Европску комисију, Европски парламент и Европски суд правде, институције старе пола века, тада је одговор да.

Али шта је са заједничким тржиштем? Поновно би се увеле границе, банкарство и финансијски системи би се балканизовали, а радници не би могли више слободно да се крећу, сматрају тројица стручњака, Жан Клод Пири, бивши директор правне службе у Савет ЕУ, Бери Ајхенгрин, професор економије и политологије на Берклију, и Нуријел Рубини, аналитичар и професор на Стерн универзитету у Њујорку.

Бери Ајхенгрин упозорава да ће криза еврозоне сасвим сигурно потрајати.

“Криза ће се вратити. Ако не пре предстојећих немачких избора, онда након њих. Јужна Европа није учинила довољно како би повећала своју конкурентност, док северна Еуропа није уложила довољно напора да погура тај захтев”, оцењује он.

“Дужничко бреме присутно је и даље, а европска привреда не успева да постигне раст. Широм европског континента продубљују се политички раздори. Због свих тих разлога, опасност од колапса еврозоне није прошла. Која год чланица еврозоне да се стрмоглави, то ће подстаћи економски хаос и гнев суседних земаља. Како би се заштитиле, владе ће затворити своје границе да би спречиле излив свог капитала. Опет ће постојати свака земља за себе”, предвиђа Ајхенгрин и наводи неколико могућих сценарија.

“Европа може или да крене напред, у дубљу интеграцију, или уназад, према националној суверености. Њени челници, и у овом тренутку њени људи, треба да одлуче. Само од њихове одлуке зависи будућност евра и Европске уније’, закљује Ајхенгрин.

Европа са две брзине решење

Бивши директор правне службе у Савету ЕУ, Жан Клод Пири, да европске земље индивидуално немају никакве шансе на европском тржишту.

“Данас, у доба високо конкурентне глобалне економије, европске земље релативно мале величином, са становништвом које стари и са превеликим дугом, у комбинацији с недостатком енергетских ресурса у опасност доводе висок животни стандард и великодушну социјалну политику. Индивидуално, европске земље не могу да се такмиче са растућим тржиштима, потребна им је снажна Унија која ће се суочити с изазовима које намеће глобализација”, сматра он.

Пири наглашава како архитектура еврозоне није дугорочно одржива.

“Европа с две брзине зато је најбоље решење за будућност Европске уније”, закључио је он.

Еврозони прети балканизација