Брисел од Србије тражи потпуну издају

Леон Којен (Фото: Курир)

Београд – Професор београдског Филозофског факултета, Леон Којен каже да се, до пре неколико дана политика нове власти према окупираним територијама није се разликовала од политике ДС-а и Бориса Тадића. Све што је Брисел наметнуо Тадићу, укључујући успостављање границе између Србије и окупираних територија, Дачићева влада без противљења је прихватила, истакао је он.

„Објављивањем нацрта платформе за косовске преговоре то се променило. У овом тренутку не знамо како ће тачно изгледати текст платформе који ће се наћи у Народној скупштини, али мислим да јавност с правом очекује да њено усвајање означи почетак друкчије политике према Косову – оценио је у интервјуу за „Дневник“ професор београдског Филозофског факултета др Леон Којен, који је био и саветник председника Србије када је на тој функцији био Борис Тадић…“

Објављивањем нацрта платформе за косовске преговоре то се променило.

Шта мислите, зашто је – ако је – дошло до тогпреокрета у ставу актуелне власти?

Народ се на изборима није изјаснио за косовску политику ДС-а него против ње, а данас би погубна природа те политике требало да буде јасна свакоме. ЕУ тражи од Београда да у наставку „техничких преговора” Албанцима најпре буду предати кључни привредни ресурси којима Србија још располаже на Косову, вештачко језеро и брана „Газиводе„, велика транзитна трафо-станица у Валачу, цела мрежа Телекома у Покрајини, чиме би била завршена пљачка државне имовине спроведена после 1999. године. Затим би се прешло на укидање свих институција Републике Србије које нормално функционишу на северу Косова и омогућавају да Срби у те четири општине и данас живе као грађани своје земље. А да не би било никакве сумње шта све то значи, Београд и Приштина уједно би разменили представнике на равној нози. Ако би се сви ти захтеви ЕУ остварили, Србија би фактички признала независно Косово па више не би ни имало о чему да се преговара. Стога је сасвим разумљиво што у нацрту платформе стоји да Србија одустаје од даљих „техничких преговора” јер би они „водили промени стања на терену у корист” Албанаца и „слабљењу преговарачке позиције Србије”.

Нису се само опозиционе странке, попут ДС-а и ЛДП-а, изјасниле за наставак „техничког дијалога”. Тоје урадио и премијер Ивица Дачић, који је рекао да ће се у парламенту наћи само „основни полазнипринципи” из платформе, а не и „конкретни предлози за решење проблема”, о којима би посланицитребало да се изјасне тек на „на крају преговарачког процеса”?

Увек звучи лепо бити за наставак дијалога, али овде је реч о нечем другом. Захтеви које сам побројао званични су захтеви Брисела Београду, и сви политичари то добро знају. Ако су спремни да их испуне, они ће то морати јавно да кажу и тај став нечим образложе. Можда ћемо заиста чути у Скупштини да Србија све то треба да жртвује да би добила од ЕУ неки датум, можда ће такав став на крају и прихватити већина посланика. Ја лично у то не могу да поверујем јер би то значило жртвовати људе, одрећи се територије и прекршити Устав само зато што нам неко каже „Испуните све што се од вас тражи па ћемо видети”.

Какво решење ви предлажете?

Преговоре о Косову Србија треба да води под окриљем УН и Савета безбедности, а не уз посредништво ЕУ, која је недавно одлучила да приступи склапању Споразума о стабилизацији и придруживању с Косовом и тиме дефинитивно показала колико је „статусно неутрална”. Предуслов за то је да се Бриселу каже да је Србија држава као и свака друга, а не недефинисана територија коју ЕУ може прекрајати како хоће. Ако то не учини власт данас, она или нека друга власт учиниће то сутра: у народу има довољно памети и снаге да се супротстави политици која је Србију у протекле четири године већ довела на ивицу економске и политичке пропасти.

Д. Миливојевић

Брисел од Србије тражи потпуну издају