Клевета више није кривично дело

Скупштина Србије (Фото: Курир)

Београд – Посланици републичког парламента усвојили су данас измене Кривичног законика којим се уводи ново кривично дело – злоупотреба у јавним набавкама, клевета се укида као кривично дело, а укида се и кривично дело несавесног рада у привредном пословању.

За измене Кривичног законика гласало је 139 посланика, 15 је било против, а 21 није гласао.

Уместо кривичног дела несавесног рада у привредном пословању, које је превазиђено и непотребно, како је објаснио током представљања закона министар правде Никола Селаковић, уводи се кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица, што је последица потребе да се направи битна разлика између одговорног и службеног лица, што сада није случај.

Сада је кривично дело злоупотребе службеног положаја искључиво везано за располагање државном имовином и имовином јавних предузећа тако што је одговорност службених лица већа, а прописане су и строже казне.

Са друге стране, одговорна лица су на функцијама у приватним предузећима и одговарају на основу новог кривичног дела уколико су противправним деловањем прибавили имовинску користи.

Међутим, примена тих одредаба које се односе на ново кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица и кривично дело злоупотребе службеног положаја одлаже се до 15. априла пошто је усвојен амандман скупштинског Одбора за правосуђе који то предвиђа.

Примена је одложена на захтев правосудних органа будући да је у току већи број поступака за постојеће кривично дело злоупотребе службеног положаја, па је потребно извршити преквалификацију дела у тим поступцима.

Новину представља и одредба која, уместо факултативног, уводи обавезан условни отпуст, па тако суд осуђеника који је издржао две трећине затворске казне може отпустити са издржавања казне уколико се у затвору поправио да се може очекивати и да ће се на слободи добро владати.

То се односи на осуђене до 10 година затвора, а за осуђене на већу казну затвора усвојеним амандманом СПС-а је прецизирано да ће суд задржати дискреционо право да одлучује о условном отпусту.

Међутим, условни отпуст се не односи на осуђеника који је током издржавања казне затвора два пута дисциплински кажњаван.

Иако је првобитно било предложено да се избрише одредба која се односи на претње највећим државним функционерима и новинарима која је уведена 2009. године, то се није догодило, јер је усвојен амандман скупштинског Одбора за правосуђе којим је “спречено” брисање те одредбе.

Тако се прописује да за претње нападом на председника Републике, председника и чланова владе, посланика, судију Уставног суда, полицијског службеника, све судије, тужиоце, заменике тужиоца, адвокате и новинаре запрећена казна затвора од шест месеци до пет година.

Раније за те претње била је запрећена казна од једне до осам година.

Усвојени су амандмани ДС којим се онемогућава ублажавање казне за починиоце кривичних дела силовања и педофилије и УРС којим је предвиђено да се смањи праг за службено гоњење за ситне крађе са 15.000 на 5.000 динара.

Усвојен је и амандман којим се повећава запрећена минимална казна са једне на две године затвора за неовлашћену набавку оружја, како би се избегла могућност да се за такво дело изриче условна осуда.

Извршена је декриминализација кривичног дела клевете, што је био захтев великог броја удружења и стручне јавности, а нарочито новинарских удружења.

Допуњене су одредбе које прописују кривична дела примање и давање мита, тако што се проширује законски опис тиме што се ова кривична дела могу извршити не само у оквиру свог овлашћења, него и у вези са њим.

Усвојеним изменама прописује се и новчана казна, као и казна затвора до три године за предузетника и одговорно лице у правном субјекту који не плаћају доприносе за обавезно социјално осигурање и друге дажбине.

Клевета више није кривично дело