Никољданске сузе: Сећање на жртве злочина у Горњој Јошаници код Србиња

(Фото: bogoslovija.org)

Србиње – У Србињу је у суботу обележено 20 година од монструозног злочина у Горњој Јошаници, када су Изетбеговићеве снаге поубијале 56 цивила док су славили крсну славу Светог Николе.

На двадесету годишњицу злочина, одржано је културно-духовно вече под називом „Никољданске сузе, истина и живот“, током којег је приказан истоимени документарни филм, који је оставио снажан утисак на окупљене.

Обележавању које је организовала општинска Организација породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила у Србињу, присуствовали су преживели становници Јошанице и чланови породица убијених становника села, које су на Никољдан 1992. године напале Изетбеговићеве снаге.

Напад на 18 српских села Јошанице извели су припадници злогласне Прве дринске бригаде тзв. Армије БиХ, под командом Заима Имамовића. Највише убијених је из породица Вишњић, Грујичић, Кулић и Стевановић.

„За само неколико часова, убили су, заклали и спалили 56 мјештана, међу којима је 37 цивила – дјеце, стараца и жена. Зликовци нису имали милости ни према Данки Тановић (2,5), те брату и сестри Вишњић Дражену (10) и Драгани (12)“, испричао је професор Милан Кулић.

Кулић, чији су родитељи, такође, масакрирани у Јошаници на Никољдан, 1992. године, запитао се докле ће правосуђе БиХ да затвара очи пред чињеницама о очигледном злочину у Јошаници, чији се извођачи и наредбодавци знају.

У јошаничком селу Хоџићи, у којем је обновљено само неколико кућа, пре неколико година подигнуто је спомен-обележје са уклесаним именима 56 убијених Јошанчана.

У музичком делу програма учествовали су ученици и студенти Средње богословске школе и Богословског факултета у Србињу. У програму поводом обележавања тог стравичног злочина узели су учешће:

- хор Богословије, под руководством професора црквене музике Г. Видака Вујадиновића,који је извео неколико духовних композиција;

- полазници рецитаторске секције Богословије: Небојша Ђогатовић, Драгомир Митровић и Георгије Ковачевић, који су говорили стихове: Ова је земља тешка и Кад умиру деца;

- чланови драмске секције Медицинског факултета, који су извели кратак сценски приказ посвећен страдању у Јошаници;

- окупљенима се испред породица погинулих у Јошаници обратио Г. Милан Кулић;

- сценарио је осмислио Г. Радивоје Обреновић;

- програм водио: Дејан Крстић, ученик Богословије.

У оквиру вечери, подељене су награде за ученике основних и средњих школа који су писали литерарне саставе на конкурс организатора. Испред Богословије, награђен је рад ученика Небојше Ђогатовића. Награде је доделила г-ђа Дана Муминовић, председница Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила – Србиње.

Говорићемо свих 365 дана у години, а децембарско вече сећања, које је са пријатељима уприличила Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, нека нам је обавеза и наредних година. Млади песник у споменику од ријечи исклеса:

„Затро је душман огњишта многа
Нијема су села без игдје икога
Ал` боли много више од тога,
Што рука правде не стиже никога!“

Одатле и наша обавеза! Јошаница ће живети и са тужним сјећањем, али и рађањем новог живота. Хвала што остасмо истино и правдољупци!

Како је цела идеја прихваћена од стране грађана, најбоље нам говоре фотографије…