САД и Србија у врху по наоружаности грађана

Илустрација (Фото: blirk.net)

Београд – Грађани Србије поседују око три милиона комада оружја, што нас сврстава у сам врх светске листе када је реч о наоружаности становништва. Од 100 грађана Србије, у просеку, њих 38 поседује ватрено оружје. Праву опасност у Србији представља, међутим, нелегално оружје.

По међународној студији из Женеве грађани Србије у легалном поседу имају нешто мање оружја од Ирака, иако тамо дуго бесни рат. Према њиховим наводима, у Србији на сто становника има 38 регистрованих цеви, а у Ираку 39. Испред су само грађани Сједињених Америчких Држава (САД), Јемена, Финске и Швајцарске. Високо шесто место Србије, Швајцарци нису образложили, нити су навели да ли у њихову процену улази и оружје које поседују грађани Косова и Метохије.

Просек земаља Европске уније говори да на сто становника дође 11 цеви. У Србији, према њиховим проценама, та бројка износи 14,7 регистрованих комада оружја, у Црној Гори 13,2, БиХ 9,3, а у Хрватској 8,4.

Званични подаци МУП Србије за прошлу годину, говоре да је више од пола милиона грађана (589.258) регистровало чак 1.189.522 комада оружја. Од тога је 1.144.863 у приватном власништву, а 44.659 пиштоља и пушака води се на 3.304 фирме и агенције за обезбеђење, које наоружавају своје запослене.Бројка илегалног наоружања, како се претпоставља, већа је најмање три пута!

„Три пута је више илегалног оружја које поседују наши грађани од званичних података“, потврђује др Златко Николић из Института за криминолошка и социолошка истраживања.

„Са оружјем у рукама наши грађани убијају углавном страх.“

Центар за контролу лаког и малокалибарског оружја за југоисточну Европу располаже податком од пре неколико година да у Србији постоји велика количина лаког (по војно-полицијској терминологији – стрељачког и пешадијског) оружја. Укупан број процењује се на око три милиона комада, од чега у легалном поседу 1,1 милион, а у илегалном невероватних 900.000 комада, док је остатак у власништву војске, полиције и приватних агенција за обезбеђење.

Војни извори, пак, говоре да грађани Србије, што у легалном, што у илегалном поседу имају више од два милиона комада оружја. То је, према овом извору, више него што заједно имају војска и полиција.

„У измишљеном сукобу између грађана, са једне, и војске и полиције, са друге стране, веће шансе, ако би се гледало по броју дугих и кратких цеви, имају грађани“, процене су војних стручњака.

Број наоружаних људи у Србији већ неколико година се драстично не мења, бар када је реч о легалним цевима. То потврђују подаци МУП Србије, али и трговци оружјем, који кажу да је продаја њихове робе у последње време готово потпуно замрла, за разлику од деведесетих када је – цветала. Један од разлога су строжи прописи за набавку и држање.

Љубитељи ватреног оружја кажу и да је велики проблем мала количина муниције која може да се купи. Меци се купују само уз оружни лист и захтев за набавку. Власницима пиштоља дозвољено је 50 метака годишње. Ловцима следује 60 метака, док се патрони продају нешто слободније. Продавнице су дужне да воде строгу евиденцију промета ове робе, о чему шаљу редовне извештаје полицији.

„У несигурним временима људи страх покривају наоружавањем“, сматра аналитичар Златко Николић.

„На српском црном тржишту оружја, пиштоља, којима су избрисани серијски бројеви, има у изобиљу. И јефтини су. Толико складиштење илегалног ватреног наоружања последица је вишедеценијског ратовања, развијене корупције и криминала. У таквим околностима, разлог за наоружавање је био страх за живот.“

Један од главних разлога што велики број грађана илегално држи оружје, сматрају стручњаци, је блага казнена политика. Некада је то било регулисано Законом о оружју и муницији, а сада Кривичним закоником Србије. Члан 348 регулише недозвољено држање оружја и експлозивних материја. Зависно од оружја (отежавајућа околност је поседовање оружја за које се не може добити дозвола – аутоматско и бомбе), као и количине, запрећене су казне до осам година затвора.

У пракси, међутим, најчешће се изричу казне од три месеца затвора или условне. У обзир се узима признање починиоца и његово кајање, а додатно и ако раније није био осуђиван.

Држање и ношење

Дозволу за ношење оружја за личну безбедност добило је до данас око 1.700 грађана Србије. Међу њима је највише судија, тужилаца, адвоката, али и појединих бизнисмена. Ко може да носи оружје, после безбедносне процене, одлучују директор и министар полиције. Око 17.000 грађана Србије сваке године поднесе полицији захтев за издавање оружног листа. Од тог броја, чак 70 одсто се, после одређених провера, позитивно реши. Више од половине броја захтева односи се на издавање дозвола за ловачку пушку.

САД и Србија у врху по наоружаности грађана