Продат симбол америчког капитализма

Берза, позната по својој великој дворани, чији радни дан почиње и завршава се звоном (Фото: Бета)

Вашингтон – Њујоршка берза (званично „Newyork Stock Exchange” – NYSE), један од највећих симбола америчког капитализма на Волстриту, после 220 година самосталног постојања прелази у руке главног ривала, „Intercontinental Exchange“ (ИЦЕ) из Атланте.

Трансакција је тешка осам милијарди долара, а акционари Њујоршке берзе добиће премију од 37 одсто у односу на берзанску вредност њихових улога у среду. Иако по форми купопродаја, у овом случају више је реч о спајању два берзанска бизниса, у којем се млађи показао као сналажљивији у новим временима од старијег.

Купац је наиме основан тек 2000. „Intercontinental Exchange” се специјализовао као продуктна берза на којој се првенствено тргује „будућим ценама“ сировина као што су угаљ, сирова нафта и деривати, струја, кафа, памук, шећер… Њујоршка берза, позната по својој великој дворани чији радни дан почиње и завршава се звоном и по надвикивању продаваца и купаца, пре свега је место на којем се тргује акцијама.

У последње две деценије, откако су се захуктале информатичке технологије, посао су од људи углавном преузели компјутери, а брзина је постала одлучујући фактор. Берзанско пословање је постала глобална луда трка која се трчи непрекидно, због различитих временских зона у којима се послује.

Њујоршка берза је у тој трци почела да заостаје. Компјутери су скресали провизије, а банкари су у оптицај пустили високопрофитне (али ризичне) деривате, на којима се велико богатство стиче брзо, а понекад још брже губи. Главни покретач капитализма – похлепа – учинио је међутим да принцип „ко ризикује тај добија” постане преовлађујући, али проблем Њујоршке берзе је био што су провизију из трговине овим папирима узимали други.

Њујоршка берза је у последњој декади своју репутацију окрњила и скандалима, али значај јој је пре свега опао због тога што је брза електронска технологија елиминисала потребу за живим посредницима у берзанским трансакцијама. Трговина акцијама је постала мање профитабилан и према томе мање привлачан бизнис, па је сходно томе пало и учешће „Велике табле” (друго име за Њујоршку берзу) у укупном промету акција: њен удео се свео само на 11 одсто.

Уз то, појавила се и жестока конкуренција оличена у берзи „Насдак” , која је основана 1971. као прва електронска берза света. „Насдак” је, у партнерству са „Intercontinental Exchange”, пре две године покушао да купи Њујоршку берзу, али је тај покушај спречила овдашња антимонополска комисија. Тада понуђена цена биле је 11 милијарди.

Нови дил неће наићи на такву врсту препреке, пошто се послови купца и купљеног у овом случају не преклапају.

Продат симбол америчког капитализма