Промене на политичкој сцени Србије

Јелена Гускова (Фото: Вести)

Од момента распада Југославије, Србија је поново почела да постоји као самостална држава. Од тада, на политичкој сцени се могу приметити честе промене. Ситуацију коментарише чувена руска научница из области Балканологије, директорка Центра за изучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН, Јелена Гускова.

Политичка сцена Србије је још увек нестабилна, није потпуно формирана, а то значи да је непредвидива као живи, константно растући организам. Истина, политички систем Србије не можемо назвати сасвим младим: 22 године постојања је солидан рок по савременим мерилима. Не ваља заборавити, да се овај политички систем формирао у веома тешким околностима: рат, санкције, натовска агресија били су српска реалност тог времена. Данас на овај систем утиче зависност од Запада и несамосталност државе, низак ниво политичке активности грађана. Зато се политичке партије распадају, формирају се нове а они који су и дошли на власт, на тим позицијама не могу опстати. Подсетимо да се неколико година уназад распала моћна Радикална странка, када је из ње изашла велика групација и оформила Српску напредну странку коју предводи Томислав Николић. Управо су они победили на пролећним изборима ове године, а Николић је постао председник. Демократска странка, која се до тада 8 година налазила на власти, није само изгубила изборе, већ је и сада једва избегла распад а сада преживљава тешке моменте. Данас сви критикују ДС: нема особе у Србији, која не зна за шта је све крив Борис Тадић. Споља благ и топао, он је имао црте политичара који је чврст при доношењу одлука и довео је Србију до понижења, до фактичког распада (Косово, Војводина, Југ Србије). Али, странка није пропала. Она је друга по броју парламентараца у Скупштини (67 места). Напредњаци, победници на изборима имају само 6 места више. Иако, великих идеолошких и програмских разлика међу напредњацима и демократама заправо нема, напредњаци не би могли да оформе коалицију са демократама, јер би репутација Демократске странке тада била уништена. И демократе Бориса Тадића су прешли у опозицију.

Како би се поново утврдили на политичкој сцени демократама су неопходне промене и то такве да се о њима може говорити као о новој свежој снази са новим идејама и могућностима. Крајем новембра у странци су се догодиле озбиљне промене. Борис Тадић је после дугих преговора одустао од руковођења партијом, а појавио се нови лидер – Драган Ђилас. Већ други мандат, Ђилас проводи на месту градоначелника Београда . На овој позицији он има одређену популарност међу грађанима и члановима партије и веома се нада да ће то „што су урадили у Београду, Војводини и на другим местима – брига о људима и јасне одлуке – помоћи да се изађе из ћорсокака и да се заради поверење људи. Ђилас се спрема да странку реформише, ограђујући се од поступака претходника и иступивши са дозом самокритике и извињењима пред народом чија су очекивања изиграна. Он говори о неопходности реформе понашања партијских колега, о достизању поверења грађана. Иако других озбиљних тема нема на дневном реду демократа, о њима се све више говори као о реконструисаној партији. И тада ће ДС поново моћи да претендује на поверење бирача, место у власти или око власти.

Напредњаци, који су победили на изборима, заправо су сасвим млада и нејака партија. То се види по свему: нема тврдих позиција у низу питања, слаб кадар који не може да покрије све функције државног апарата, увиђа се одређена зависност од Запада. Партија наставља процес свог формирања, она је сада привлачна другима, обзиром да се налази на власти. Недавно је Президијум Народне партије Маје Гојковић (која је у јуну 2012. године искључена из Уједињених региона) донео решење да постане колективни члан Српске напредне странке.

Уједињени региони Србије (УРС) је политичка коалиција партија, удружења и грађана (формирана 2010. године), која је после избора добила 16 места у Скупштини, своју је парламентарну каријеру почела од тога што се придружила владајућој коалицији, а њен је лидер Млађен Динкић постао министар финансија и економије. Тако је коалиција УРС објавила да јој на пролеће предстоји оснивачка скупштина, на којој ће се објавити трансформација из коалиције у партију. Политичко искуство УРС-а није велико, они су настали под заставом либералног конзервативизма, како би се борили за регионализацију и децентрализацију државе. Лидер нове партије, ће највероватније постати Млађан Динкић, који се налазио на челу странке Г17 плус и коалиције УРС. Нова партија би желела да подсећа на Хришћанско-демократски савез Немачке, њени чланови ће наставити да раде у новој влади и да се баве реформама партије и државе кроз јачање градова и локалне власти.

Још једна новина на политичкој сцени Србије је повезана са именом Драга Тодоровића, чланом Српске радикалне странке (СРС), који је дуго био заменик лидера Војислава Шешеља, који већ 9 година тамничи у Хашком Трибуналу. У новембру ове године, остајући члан СРС, ТОдоровић је основао удружење грађана под недвосмисленим именом „Источна алтернатива“. Програм се тиче животно важних питања – Косова, ЕУ, НАТО, изласка из економске кризе. Заиста, у складу са именом овог удружења, Тодоровић предлаже тражење решења свих проблема не на Западу, како то чини садашња власт, већ на Истоку.

Циљ овог грађанског удружења је сарадња у области политике, економије, науке, културе, као и у области безбедности) између Републике Србије са једне и Русије, Белорусије, Украјине, Кине, Индије и других пријатељских држава, којима је блиска идеја стварања Евроазијског савеза у циљу стварања и јачања много поларног света. Модел евроатлантске интеграције, која је земљу довела до катастрофе, аутор идеје ставља наспрам интеграционих процес на значајно ширем простору, него што је то Европа. Евроазијска економска удружења су модели ефективног развоја економије и инфраструктуре, постали су залог бољитка у земљама чланицама. Београд је такође дужан да тражи своје место у Евроазијским интеграцијама, као што су ОДКБ, ШОС и другим организацијама, насупрот хегемонијског деловања САД. По мишљењу многих, који се окупљају око идеје „Алтернативе“, Србија заузима важан геополотички положај и налази се у центру балканског „раскршћа“, преко којег иду важни коридори, спајајући Исток и Запад. Важан је чин обустављања процеса интеграције у евроатлантске структуре, укључујући настојања да се на српској територији поставе логистичке НАТО базе, које би биле директна претња за Русију. Алтернатива одлучно иступа против НАТО. Могуће постављање војних инфраструктурних објеката НАТО и САД на територији Србије, представља опасност како за саму Србију, тако и за Русију, којој се овај војни блок све више територијално приближава.

Тодоровић је о својој иницијативи отворено говорио, да је Србима „Москва ближа од Вашингтона и Брисела“ и да у садашњој ситуацији постоји алтернатива избора. Да ли ће Алтернатива постати политичка партија? За сада Тодоровић уверава да се удружење не бори за власт. Али, иницијатива је наишла на велико интересовање оних грађана који брину за будућност Србије. Иницијатива Тодоровића је оставила траг у јавности и добро је да се о њој дискутује. Алтернатива има шансу да постане партија, док симпатије ка Русији и њеној политици нису потпуно изгубљене.

Последња истраживања јавног мнења у Србији су показала да је половина грђана Србије (49%) позитивно настројена у односу на Русију и у исто време негативно настројени према неким другим државама и организацијама: о Немачкој 49% има негативан став, ЕУ 43%, САД 64%, НАТО 78%.

Промене на политичкој сцени Србије