Томислав Црнојевић
… Питајте Весну Јовановић из РТС-а (тог сабласног куплераја српске Лажовизије), питајте је колико је њена „новинарско-туристичка“ екипа потрошила новца за лажно извештавање са Франкфуртског сајма књига?!
… Питајте је, гоподо, гледаоци своје државне Обмановизије – колико је појела ваших, радничких, дневница за информације које сте добили а које су безвредније од тоалет папира којим бришете гузицу?!
… И питајте Тијанића, откуд му новац да га баца на извештавање о ничему?!!
… А, синоћ сам гледао вечерњи дневник (6.11. 2012.) у којем није било ни једне речи о збивањима у Грчкој! Маа, које речи – ни једног јединог слова, чак ни у примисли! А у Грчкој – „лудница“! Ври и кључа ко у ђавољем котлу! Чак су и немачки медији (који, иначе, важе за експерте у прикривању информација од своје јавности), тога дана, на сваки сат времена, извештавали о напетој ситуацији у Грчкој.
Не знају те хијене спаљене савести, тај драч и коров од људског карактера, шта данас значи зарадити 10 евра?!! Они су навикли, само, да троше туђе и пљују по свему што је људско у човеку! Они и не знају, више, шта значи бити човек?!
… Јер, да знају – не би били нељуди!
… Али, наравно – свако чудо за фртаљ сата! Одавно је на све то пала сенка заборава, а Бил Инглиш и даље кроји судбину света по ђавољој мустри! И како то, већ, бива у овој сатанској кориди – зликовци аванзују, а поштени људи хрчу под тепихом!
… Што би, упокојени, Нушић рекао: „Спасила га је олакотна околност – крали су и други!“
… Најзад, шта рећи на крају?!
… Ако је тачно оно древно, библијско, предање да нас је Господ створио на своју слику и прилику – посматрајући овај свет, морамо признати да ни ђаво није седео скрштених руку!
Благо будалама док их идиоти плаћају!
… Младен Весковић, саветник у Министарству културе за међународну сарадњу… Ако бих овог младог човека описао на литераран начин могао бих рећи, само, ово: „… Пошаљи будалу на бунар по воду – паа, седи и плачи!“ Историја српске културе памтиће га по томе што је, јавно, рекао како одсуство српских писаца на Франкфуртском сајму књига неће бити од никакве штете! У праву си, дечко – само, најпре, обриши „слине“ испод носа! Јебо народ и културу којој овакве стухе кроје књижевну судбину! То само има у Србији – да џелата, који те спроводи на вешала, прогласиш амбасадором живота!!!
Упркос чињеници да је Франкфуртски сајам књига одржан пре месец дана, овај текст ни за јоту не губи на својој актуелности. А да ствар буде још бизарнија – овај текст неће изгубити на својој актуелности ни кроз следећих шест месеци. Верујем, чак, да ће бити једнако актуелан и када се, следећи пут, буде завршавао и наредни сајам ове мастурбативне, литерарне, светковине у Хесену.
… Шта ми даје за право да тако говорим?
… Па, чињеница да апсолутно нико, о овом камуфлажном, књижевном, мастодонту не пише на тако искрен и поштен начин! Сви се, понизно, улагују властима! Сви се, болесно, кревеље пред и самим поменом евра – и нико нема муда да заоштри своју оловку! А да ствар буде гора, сва та безмуда клијентела писане речи кастрирана је, не само, у свом јаловом међуножју већ и по свом менталном хабитусу. То су духовни ушкопљеници, карактерне руине, морални богаљи и биолошки мутанти девијантне генетике!
… Да ли је, ико, видео правог новинара на Франкфуртском сајму књига?!
… Да ли је, ико, из било чијег новинарског пера прочитао ишта што би на реалан начин описало дешавања са овог демонизма светске књижевности?
… Да ли је јавност у Србији, и било где у свету, информисана на прави начин о томе шта се стварно збивало током петодневних оргија сатаниста и јавних личности – а све под алибијем промоције „свете“ матере Књиге?!!
… Јесте ли се икада запитали зашто тој, својој, највећој медијској курви – „јавној кући“ (РТС-у), како су сами себе прозвали, плаћате претплату?
… Витомир Теофиловић, један од последњих мохиканаца старе, српске, афористичке школе. И један од ретких српских књижевника који се затекао на овогодишњем сајму књига у Франкфурту – и једини којем нико није платио пут! Или се,можда, варам?! У сваком случају, ако је и било неких литерарних ентузијаста – Теофиловић је, у сваком случају, био најпризнатије књижевно име које је посетило овогодишњи српски штанд… Могао бих цео есеј да напишем о његовом боравку овде, али нећу – из српског ината! Могао бих и неке људе да посрамим, неке који се стално позивају на Бога и мисле да су неко и нешто у књижевности српске дијаспоре – али, опет, нећу из српског ината! Даа, свашта бих још могао – али, нећу из принципа! Нећу из српског ината!!! Ионако, превише лајем!
… Зар, само зато да би своје новинаре послали у Франкфурт, како би им дупе видидело пута! О чему су они известили своје гледаоце, шта су им то ексклузивно приказали а да то нису могли да обаве и из, саме, Абердареве улице?
… Зар је та фамозна, Весна Јовановић, морала прећи чак 1600 км, да би узела изјаву од тамо неког Весковића, (политичког комесасра за културолошку манипулацију) – као да то није могло да се обави и у Београду?! А да ствар буде још црња, у вечерњем дневнику читаву ту папазјанију скројену од сувопарне лажи и мистериозног ништавила, помпезно, најаве као – „ексклузивни извештај са Франкфуртског сајма књига!“
… Морбидно! Болесно! Безобразно!
… Зар је РТС, у овој економској агонији својих претплатника, заиста морала да плаћа пут, хотел и рачун за ждерање својој новинарској екипи која из тог немачког града, баш, ни о чему важном није известила српску јавност?!
… Паа, сви извештаји ове јавне куће са Франкфуртског сајма књига, најмање, десет година уназад – сви су исти! Као да су обављени у истом дану! Све саме фразе и празна статистика која не говори ништа!
… Благо будалама, док их идиоти плаћају!
… И тако, док званични извештачи и акредитовани новинари сапето и уклето ћуте о истини, моја уважена маленкост користи ову прилику и ужива у благодети своје слободе неприпадања никоме – осим личној савести и властитом мишљењу!
… Мирко Прља, секретар Удружења за графичку индустрију Привредне коморе Србије, Магдалена Јандрић из Франкфурта и Вук Вукићевић, генерални секретар Удружења издавача и књижара Србије. За успомену и дуго сећање са Франкфуртског сајма књига, којег је свако од нас доживео на свој начин. И док је истина једна и вечита – људске заблуде су бескрајне!
… Не знају, јадници, да су речи, у ствари – „одећа коју носимо“! Али, како да несвест буде свесна своје бесвести?! Зато, многи лажови и кројачи лоповских истина читавог живота ходају у ритама. Обућени у дроњке и крпе, јавно, се шепуре са малог екрана ни не слутећи да фирмиране гаће које носе немају, ама, баш, никакве важности за часне људе и Свевишњег!
… Не знају ти житељи „стакленог звона“ да их подлост карактера и оданост превари одређује више од свих модних дезена и кројева, што силазе са модних писта ове хомофиличне планете!
… Не зна та слугерањска гамад, прерушена у божјаке, а која се читавог свог века подупире лажним просјачким штапом, да им ни једно „Версаћи одело“ не може заменити ружну и похабану нарав коју носе!
… И не знају, кукавци, да не постоји таква паста за зубе која може опрати уста што смрде на претворну реч и бесрамну лаж!
… Човек није оно што о себи говори, већ оно што својим чином показује!
… И није оно што је уобразио да јесте, већ оно што му следује по неделима његовим!
А како то, данас, мисли, говори и ради српски стратег у Министарству културе, Младен Весковић? Та голобрада момчина што је од скора почела да се брије, превелико је бреме одговорности понела на својим нејаким и слабашним плећима. Господе Боже, како сви у том, свом, јадном животу воле бити неко и нешто – а када се треба показати на делу онда, најчешће, смрде на буђ из мишје рупе!
… Просто је невероватно да неко на таквом друштвеном положају, у улози саветника Министарства културе свог народа, изјави следеће а не осети задах глупости који се, при том, шири на хиљаде километара уоколо!
… Ево шта је, тај „геније“ српске културе, рекао уочи доласка на Франкфуртски сајам књига:
„Сајам књига у Франкфурту један је од највећих пословних сајмова књига на свету и главну публику чине професионални посетиоци. Све до последњег дана трајања, тај сајам је затворен за широку публику и нема, никада није ни имао, ревијално-фестивалски карактер. Имајући то у виду, као и економску кризу са којом се суочавамо, одлучено је да се ове године на сајам не воде писци. С друге стране, и много богатије земље од Србије, попут Словеније, већ годинама уназад на Сајам књига у Франкфурту више не доводе своје писце, већ излажу књиге, каталоге аутора и издавача и популаришу сопствене програме подршке преводима и преводиоцима.“
Шта рећи на ово, а не усрати се од муке?!!
… Заиста, шта ће писци на сајму књига?! Шта ће фудбалери на фудбалској утакмици?! И коју ће, вражју матер, глумци на Стеријином позорју?! Шта ће музичари у оркестру, па ко је још видео да и певачи учествују по музичким фестивалима?!
… Заиста, накарадно! Морбидно и болесно!
… Жељко Мејић, комерцијалиста издавачке куће Агора из Зрењанина и књижевни агент из Енглеске, са фасциклом у рукама… Tренутак овековечења пословне сарадње – ‘ајде да и од књига има неке вајде, у овом свету духовне амнезије!
… Замислите, само, ту грозоморну будалаштну да на конгресу психолога учествују и психолози?! Стварно, беспојамна глупост!
… Или столари на сајму намештаја и произвођачи сухомеснатих производа на сајму хране?! Маа, немам речи – све би то била, стварно, невиђена перверзија!
… Зна се коме је где место! Месари су за кланицу, а произвођачи млека за шталу! Зато, психолози у лудницу, а музичари – марш, у оркестарску рупу! За глумце је најбоље и да не излазе пред публику, могли би да их закључамо, заједно са костимима и реквизитом, у позоришни фундус! А фудбалере би могли послати на Марс, јер они по својим примањима и илузији у којој живе, ионако, већ одавно, не припадају овом свету!
… Дакле, од горе помненутих, остају нам још писци. Е, њих ћемо да сазидамо у четири зида а у зиду оставити мало прозорче кроз којег ћемо им дотурати по који оброк, тек толико да не цркну од глади! Шта ће они на Сајму књига у Франкфурту?!
… Па нису они ти који зарађују новац и стварају материјална добра! То је у надлежности Министарства културе Србије и њене надобудне бирократије!
… Зато, јавно, тражим да се сви писци лише слободе – на било који начин! Јер, прави писци, како кажу, најбоље стварају у патњи и болу, попљувани и понижени, гладни и унезверени – непризнати од друштва којем припадају по Божијој казни!
… Према томе – у затвор с писцима! А најбоље да им се одузму и пасоши, јер, ионако немају новца да било куд оду. За њих је и „Француска 7“ неопевана слобода!
… А на пут нек иду министри и политичари! Уосталом, за сваку болесну државу ионако је најбоље да је пред светом представљају саветници за културу, ти узвишени представници најбизарнијег државног простаклука! Они су ти који ће нас повезати са читавом куглом земаљском и око нашег живог скелета подићи „кинески зид“, јер „берлински“ се није показао превише поузданим! Њега су, лако, срушили!
… Што се, пак, тиче економске, светске, кризе – имам идеално решење за политичке структуре на власти! Најбоље би било да сви ми који нисмо упрегнути у државни јарам, и нисмо на списку оних који се тове на државним јаслама – да извршимо, колективно, самоубиство! Тиме би владајућу клику ратосиљали сваке бриге и одговорности, а мајчицу Србију ослободили од неподношљивог терета гладних уста и несретних судбина!
… То је стварно невероватно! Сваки пут, кад год је нека фрка, кад год нешто паметно треба да се уради, јахачи наших судбина ваде се на тешку економску ситуацију – пичка им материна, проклета!
Голобради саветник Министарства културе, државе Страдије, који се тек „јуче“ родио а већ добио ухлебљење државног мудраца, још увек није научио ко су то „професионални посетиоци“ на Франкфуртском сајму књига?! Али, млад је – научиће! Србију, ионако, већ деценијама воде вечити почетници и талентовани лузери са болесним амбицијама! И за разлику од нас који смо пролазни – Србија има времена! Јер, она је вечита и неуништива, ма колико јој свака, наша, генерација пуцала у чело и пљувала у њено „Добро јутро“!
… Дворска луда – савршена коинциденција стварности и симболике, која нам се нуди као аутентични портрет нашег испраног ума… Јесмо ли, заиста, свесни своје изврнуте стварности или смо се, већ, унапред, помирили са постојећом илузијом, на коју смо свесно пристали зарад лажног мира у ђавољем брлогу?! Ово место под сунцем, испод којег је људска рука свила своје гнездо, можда и јесте Божија кућа. Али, једно је сигурно – међу нама је превише оних који своју кирију плаћају ђаволу! Али, ни то није најстрашније – најстрашније је што се не распознајемо ни онда кад маске с лица скинемо! Ауфвидерзен бухмесе, до следећег октобра – до још веће обмане и савршеније лажи!!!
… Елем, „професионалне посетиоце“ које помиње свезнајућа незналица, елаборирао сам у претходном тексту који је писан на исту тему – и не бих да се понављам!
На крају, још, једино желим да питам – има ли Србија свој идентитет?! Ако има, шта ће нам поређење са Словенијом?! Зашто, увек, мислимо да су други паметнији од нас?! Словенаца има два милиона, а Срба – безмало, десет! Дакле – пет пута више!
… И уз најдубљи наклон словеначкој књижевности, она ће морати проћи још кроз многе „дечје болести“ да би стекла право поредити се са историјом српске књижевности! Говорим ово без и једног грама препотентности – уосталом, ко сам ја да негирам историјске чињенице?!
… Зато, преклињем те – Србијо! Води рачуна о томе коме се препушташ у руке! И отвори добро очи док ти их, још, ископали нису – ти, твоји тутори, што живе од љубави према теби а љубе те ко Јуде са ладним устима, од чијег се пољупца и срце под ребрима смрзава!
… Чувај се, Србијо, својих голобрадих „амбасадора“, јер они су још зелени и себе да сачувају!
… Чувај се, Србијо, културних простака – јер, њихов је простаклук простији и од најпростије битанге, која се вуцара овим светом од „немила до недрага“!
… Чувај се, Србијо, својих чувара који те чувају из, чисте, љубави голог интереса!
… И чувај се оних који те “шетају“ по свету, само – да би им гузица видела пут!
Док ми рука дрхти, од силног очаја, што пишем о несрећи којој помоћи нема; разум ме ‘ладно, очински, опомиње – „…Стави тачку на гнев у себи! Метла се, ионако, за чишћење спрема!“
… Али, опет се наивно пред Господом питам: „Хоће ли се ишта променити после овог, мог, текста“?!!
… А знам да неће!
… Јер, зло из ђавоље јазбине воли да пркоси свакој здравој памети!!!
Сајам књига у Франкфурту отворила два врана гаврана - лопов и педер! (II део)
0 comments:
Post a Comment