Сајам књига у Франкфурту отворила два врана гаврана - лопов и педер! (I део)

Томислав Црнојевић

Истина је као злочин – никад не застарева!

… Знам, недолично је повлачити аналогију између ове две, дијаметрално, различите вредносне категорије – али, то само говори о суровости нашег живљења!

… Људска цивилизација је на својем путу до Бога, најзад, стигла до тачке у којој се између смрти и живота ставља знак једнакости!

… Ако преживимо овај пад у ништавило, извући ћемо се из ове црне рупе духовности у коју смо упали услед свог, безбожног, порицања знања и морала. Ипак, уз Божију помоћ, измигољићемо из ада који не може да прими толике несретнике, јер многи од нас нису пали зато што су посрнули, већ зато што су силом гурнути у колективну агонију – без, стварне, кривице!

… Призор од којег застаје дах! Они воле крв и зло – црвено и црно! Они воле да завирују ђаволу у чмар, и онда да се хвале својом духовном слободом! Они воле да привлаче пажњу медија и обичних људи, да шокирају својим изгледом и живе у матриксу! И сваки пут када је Франкфуртски сајам књига човек, напросто, не зна да ли је стигао на промоцију сатанистичке костимографије или присуствује перформансу књижевне перверзије литерерног злочина, у форми магије и Хари Потера!
И, већ, читаву деценију, уназад, сумњаш у виђено и питаш се – какве везе са књигом и мудрошћу, која у њој живи, имају „покладни уторак“ и сабласна „ноћ вештица“?!!

Шта рећи о наслову овог текста, осим да је наказно истинит и да вређа свако око које жуди за естетиком лепе речи. Али, како другачије, реално, описати сву суровост онога што наивно и глупо зовемо својим животом?!

… Ми, само, умишљамо да живимо а, у ствари, на најружнији могући начин отаљавамо време свог накарадног живљења.

… Нема дана без увреде!

… Нема стазе, по којој ходамо, без уклетих џомби и страшних понижења!

… Нема минута и сата, који нам у сусрет иду, а да нам собом не доносе вагон страха и пуне џакове гриже савести!

Време нас гази, а ми га из освете презиремо! И што више га имамо – мање га ценимо, и још мање га знамо паметно употребити и навести да ради у нашу корист!

Погледајмо, само, свакодневицу која нам се нуди – као да смо је украли на сточном вашару! Кези нам се у лице, као да разума нема! Уноси нам се у очи као најзлокобнија катаракта, што нас претвара у слепце без слепачког штапа – и вечито нас гледа својим закрвљеним очима, баш, као да смо свакога дана на сатанистичком перформансу сајма књига у Франкфурту!

… И сваки дах којег удахнемо личи на грозни залогај цинизма којег, тако, с муком жвачемо – а на крају гутамо с кнедлом у грлу!

… Ако коза лаже – рог не лаже! Гвидо Вестервеле, опчињењен домородачким плесом или мушким еросом провокативних трзаја – просудите сами! Слика је од памтивека говорила више од сваке људске речи, као што нас и очи одају неовисно од тога о чему причамо и трабуњамо… Што би рекао господин, Вјекослав Шкреблин, из Загреба – „… Још један блудни богец, ухваћен на дјелу спуштених хлаћа!“

Јавно се питам, постоји ли начин да се спасимо свих ових канибалских навика, које су перфидно и насилно унете у, овај, наш, безочни календар живота?!

… И, питам се – постоји ли, уопште, неко ко жели разумети све ово о чему говорим?! Не, ја немам дилему о томе да ли су људи довољно паметни, како би схватили да стоје на корак од понора – већ, назирем да, колективно, немамо жеље ни воље избавити се од свих, ових, авети што од наше муке динстају свој најслађи оброк.

Многи ми замерају што пишем, и сувише, црно о свету и животу! А ја их, сада, искрено и најљудскије питам – паа, како би ви описали „мрак“?!

… Не мислите, ваљда, да се живот у овом, нашем, „цивилизацијском“ зверињаку може описати лепим речима?! Зар, заиста мислите да је поштено лагати себе и то, још, у овим временима кад брат од брата рођеног истину сакрива?! Зашто црну реч кречити у бело, зар само зато да би лакше могли умрети у лажи?!

… Не, ја нисам песимиста ни, убоги, хроничар злочина – ја сам, само, сведок на овом балу смрти и пркосно тврдим да несрећа, људска, преживети неће! И животом својим гарантујем да зло у људима све више крепава – али, питање је, само, ко ће тој немани доћи на сахрану? Јер, и доброта у човеку на издисај се спрема!

Слутим да нас је борба против зла толико исцрпила да ће, на крају „баладе“, премало остати оних који ће памтити историју човечанства и о агонији својих предака писати по сећању!

Црвени тепих за две људске утваре, од зла оца и још горе матере…

Саклони ме Боже, опет црвеним пред светом од наслова и овог текста!

… Признајем,осећам се непријатно!

… Испада да увек нешто закерам, да вечно неком, нешто, замерам – да стално тражим длаку у јајету! Али, да ли је баш тако?!

… Јесте наслов овог текста ружан и бизаран! Али, замислите, тек, каква нам је стварност ако вам кажем да је наслов овог текста и апсолутно истинит!

… Зато, нећу да губим време и сместа прелазим на „доказни поступак“ ове, часне, валидне оптужбе!

Да ли су, заиста, овогодишњи Франкфуртски сајам књига отворила два бизарна лика из наше уклете стварности?!

… Јесу!

… Да ли су Сајам књига у Франкфурту (2012. године), уистину, отворили педер и лопов?!

… Да!!! И то, уз врхунску помпу и блистави гламур!

… Чико, чико – зашто ти је тако велики језик?! Зато да од себе могу да направим велику будалу! Чико, чико – а зашто су ти тако буљаве очи?! Паа, дете моје – да те лакше опчиним! А, зашто си, чико, унаказио своју њушку?! Да и твоја буде таква, једног дана кад порастеш! Тако би, некако, могао да изгледа дијалог овог „анђела“ којег у наручју држи урођеник из Маори племена, са изгледом ђавоље наказе, у нади да ће чисту душу превести на страну свог злог господара… Колико сам у заблуди – просудите сами! Ја бих, искрено, волео да је све то само игра. Али, како онда објаснити себи да овде у Немачкој, већ у обданишту, васпитачице уче децу како су вештице добре тете које лете на метли и испуњавају дечје жеље! Заиста, дражесан, неки, овај сајам књига у Франкфурту!

… Да ли је и један, једини, писани или електронски медиј поменуо ту чињеницу?!

… Није!

… Зашто?!

… Зато што су за то плаћени – да ћуте, а лажу кад проговоре!!!

… И хоће ли због тога овај текст, којег сам написао у форми експлицитне цивилизацијске оптужнице, бити вечито актуелан?!

… Хоће, јер цео ођавољени свет о томе бесрамно ћути – док се мој, уклети, глас истине претвара у псећи ропот који нико не чује!

… Имам ли ја, зато, милион разлога да презрем овај свет који функционише по ђавољем сценарију и у форми мизансцена којег је поставила сатанска рука?!

… Нека о томе суде они који, још, савести имају!

… Али, једино – и само, они!!!

Дакле, овогодишњи сајам књига у Франкфурту отворили су, Гвидо Вестервеле – немачки министар спољних послова и заменик новозеланског премијера, Бил Инглиш. И како рекох, први је по својој суштинској вокацији хомосексуалац а други – професионални преверант под маском политичара!

… У својој политичкој каријери био је министар финансија и инфраструктуре Новог Зеланда. Али то је за ову нашу причу о „франкфуртској, књижевној, перверзији“ потпуно неважно!

… Но, пођимо редом!

Гвидо Вестервеле је први немачки министар, у њеној историји, који се јавно изјаснио да је хомосексуалац. Он је, ако ме сећање добро служи, у септембру 2010. године склопио брак са пет година млађим партнером, Михаелом Мронцом. Церемонија свечаности одржана је у његовом родном граду, Бону, пред двадесет узваника из његове најуже породице и реда најближих пријатеља.

… Слика за „прст у дупе“ и дуго сећање – Михаел Мронц и Гвидо Вестервеле на венчању у Бону! Додуше, овде се још увек са сигурношћу не зна ко је коме муж, а ко коме жена – али једно се зна, сигурно! Господин, Гвидо, министар спољних послова и шеф немачке дипломатије велики је љубитељ мушке гузице и Шиптара! Како рече, на једном од својих брифинга – „… Немачка није подржала само независност Косова, већ и његов територијални интегритет као и целокупну европску перспективу тог региона! Богу хвала, што Србија такве нема на свом платном списку пријатеља!!!

Додуше, немачки закон, званично, не дозвољава истополне бракове – али, омогућује им да се венчају и имају иста права као и хетеросексуални парови. Другим речима, немачки закон функционише по систему – „…јебо луд збуњеног“! Или, културније речено, жаргоном апсурда – дозвољено је све што је забрањено!

На жалост, то је само једно лице, лицемерне, немачке државе у које не желе да верују они који јој се дијаболично увлаче у гузицу! Наравно, тој булументи припада и „еурокрем“ српских политичких јазаваца, који слепо верују у хепиенд европског, друштвеног, порока и онаније!

Хер или фрау Вестервеле је, иначе, вицеканцелар у влади десног центра, канцеларке, Ангеле Меркел. Извињавам се што нисам у могућности одредити прецизнији идентитет (господина/госпође Вестервеле), јер како рече један овдашњи Србин – у љубавној вези ова два „дечка“ не зна се ко кога шајдари!

… Али једно је сигурно; да немачка, опет, јебе читаву Европу – у то нема сумње!

(… Молим поштоване читаоце да имају разумевања за моју реторику! Јер, у овој фабрици духовног измета, најгоре што може да нам се деси јесте да се, међусобно, паримо са својим најнижим страстима а осуђујемо псовку и ружне речи које, сву, нашу агонију најбоље описују.)

… Иначе, господин Вестервеле и његов дечко, (брачни партнер), у страсној су вези још од 2003. године, што указује на чињеницу да ни седам година њихове предбрачне везе нису компромитовале њихову „чедну“ емоцију.

… Ватикански штанд маестралне опсене и илузионистичког савршенства! Уопште не треба бити циник и писати са иронијом о доживљеном и виђеном – довољно је, само, посведочити о ономе што нико не може да примети, ма колико дуго посматрао ову фотографију пред собом! Тата“ – рече мој тринаестогодишњи син, Михајло, резигнирано и сав запрепашћен – шта је ово?!! Све пуно ко око – а нигде књига!!!“ Ее, сине мој – рећи ће ти се кад порастеш! То су Латини – савршени мађионичари! Доктори магије и привида! Видиш овог чику што држи златно жезло са крстом, испред себе – а на глави му златна тијара! То је папа од картона! Ко би рекао да није ставаран, зар не?! Ти људи су експерти да од ничег створе Бога – а, Бога претворе у ништа! Али, где су књиге?!! Штанд је празан!!!“ – опет се буни Михајло! Маа, није празан, сине! Видиш да за столовима седе „божији изасланици“ са строгим погледом! А, зашто нема књига?!“ – упоран је мој бунтовни витез! Паа, зато сине што су на празно дрво залепили тапете са насликаним књигама! И ти, само, можеш да се дивиш овом призору који фасцинира – али од те фасцинације немаш никакве вајде! Очи су пуне, а душа празна! Додуше, има нешто књига у дну овог, опсеног, регала – али и то им служи да замажу очи! Након ове, поучне, „магијске иницијације“ напустили смо ватикански штанд и спустили се спрат ниже, да обиђемо руски. А тамо – други свет! Књига на сваком кораку, пуни регали – као да смо ушли у Александријску библиотеку… Овде је ишћезла нервоза и ту смо се дуго задржали – баш, као у најлепшој руској причи!

… Ха, Боже мој – љубав је љубав! Шта речи, а не свиснути?!!

… Прича се да је Вестервелеов брачни друг/арица, господин Мронц, често пратио шефа немачке дипломатије по путовањима у иностранство, на што су реаговали опозициони лидери, скречући пажњу јавнопсти да се ту ради о сукобу интереса – јер, он та путовања користи за склапање приватних послова!

… А било је и оптужби да хер Мронц путује светом са својим брачним другом о народном трошку и на рачун пореских обвезника.

… Међутим, не лези враже, прозвани осумњичени одмах се огласио и одлучно демантовао све те, злураде, инсинуације. И успео је да убеди немачку јавност, (ваљда својом харизмом) да је он личност са моралним кредибилитетом који зна своје границе, и никад их не прелази. Наиме, све трошкове својих путовања плаћа, искључиво, сам!

… Нема шта, свака част на части и људском поштењу! Заиста, џентлменски и мушки!

Додуше, није ни њима лако! Ето, на пример, када се хер Гвидо први пут спремао на дипломатски пут у Србију – хер Михаел је морао остати код куће. Јер, како рекоше – „Срби немају филинг за суптилне нијансе. Исувише су крут народ са ниским, етичким, слободама!“

… Не бих да им противречим, можда су и у праву кад је о Србима реч – то је стварно чудан народ! Нација „примитивна“ а нормална – а њени политичари, цивилизовани а луди!

Једино се питам, а шта је са оних 75 земаља света у којима се судски прогоне они који су хомосексуалног опредељења?! И, да ли ће имати муда прошетати до Ирана, Сомалије и Јемена? Или, можда, отићи на брачно путовање у егзотичне пределе Саудијске Арабије и Мауританије? Мада, лично бих им препоручио да оду на сафари у Нигерију!

… Вероватно се питате – зашто? Па сигурно, не зато што сам лицемеран и злочест! Већ из, простог, педагошког разлога! Наиме, у свим тим земљама за педере је прописана смртна казна. Е, кад би тамо скончали, бар, на неко време – бар, толико док би се против њих водио судски процес; верујем да би пакост њихова, коју гаје према Србији, другу песму певала!

… Овако, тај девијантни окот никад неће схватити величину српске душе!

… Ето, и сад још треба да осећам грижу савести ако се, јавно, изјасним шта мислим о немачкој дипломатији?! Зато, бићу и ја мало дипломата, и нећу речи ништа – пустићу их да сами говоре о себи. А они кажу да им је шеф – педер!

… Бил Инглиш за говорницом, поводом отварања Франкфуртског сајма књига – призор достојан сваког презира! Изашао човек пред мноштво људи и натандрчио се пред присутнима са рукама у џеповима, дрско и бахато без основне културе наступа… Животом гарантујем да и новозеландски урођеници имају више стила и виши културни ниво од ове неваспитане вуцибатине и задриглог лопова! Али, шта да радимо када живимо у свету „просвећене“ идиотарије и тираније обездуховљеног насиља, коју над људским стадом спроводе касапи помраченог ума?!

… И истом том педеру указана је велика национална почаст – да отвори 64. Франкфуртски сајам књига у име читаве немачке нације!

… Заиста треба бити идиот и о свему томе дати своје, посебно, мишљење!

… Зашто трчати пред рудо и ризиковати да те згазе кола пуна гована?!

… Ако се, већ, на планетарном нивоу зна да немачку дипломатију предводи педер – зар, није сувишно  констатовати да им је таква и политика!

… Зато, када су Немци у питању – дупе, обавезно, уза зид!

… А воле и да пуцају у леђа – маме ми, причао ми дјед Андрија!

А како описати другу људску утвару којој је, једнако, тако, омогућено да пред читавим светом гази по црвеном тепиху?!

… Чиме је то, Били Инглиш, задужио своју нацију да му се укаже тако велика, државна, почаст поводом једног од најизвиканијих, светских, „форума“ књижевности?!

… Па, вероватно, својом лоповском биографијом!

… Наиме, почетком августа 2009. године у новозеландској јавности је избила афера око лажног државног прорачуна и финансијских малверзација у министарским круговима. Бил Инглиш је, наводно, у то време важио за најутицајнијег новозеландског политичара. И као такав, оштроумно је проценио да  би своје поверење код народа могао дебело и да наплати.

… Али ђаво никад не спава, па тај сатански тотем и својој „деци“ срећу квари! Ти, проклети, медији опет су све засрали! Свакако – не по савести коју имају, већ зато што су од „попа“ који је по својој хијерерхији изнад осталих „попова“ добили миг да подигну прашину.

… Весна Јовановић, репортерка РТС-а, позната као неко ко нема навику да се меша у свој посао. Она, само, ради оно што јој нареде медијски сатрапи, задужени за контролу људског ума… Слуша оно што јој се каже – ради и ћути! Та сека из нашег, учмалог, сокака јавне речи и слике са временском дистанцом, одавно је схватила правила игре која важе у тој, смрдљивој, штали новинарске бласфемије. Зато, када те пошаљу у иностранство да извештаваш о неком догађају – немој, случајно, да изнесеш своје лично мишљење и загребеш по суштини догађаја! Твоје је, само, да избифлаш море сувопарних података, истресеш гомилу статистичких глупости које ништа не значе и слуђеном грађанству пренесеш мишљење, понеког, искомплексираног медиокритета који је у себи, перверзно, сахранио сваку искрену реч и потребу за истином!
…Зато, када чујете да вам се јављају са каквог филмског фестивала или међународног сајма књига под шифром „ексклузивно“ – одмах угасите телевизор!!! И упалите га поново, кад заврши дневник! Или, још боље – кад вам власти с грбаче скину оног бимбастог паразита, Тијанића!

… Тако се обелоданило министарско црнило, и у народу је пукла брука! Мистер Инглиш је, одједном, преко ноћи почео да сања ноћне море, а оне су га теретиле да је покрао државу! И поред тога што је имао месечну плату од 25.000 $, проценио је да његове услуге и жртва за народно благостање заслужују још више. Зато је дао себи за право да наплати и оно за што нема покриће – зашто не узети, када се већ тако лепо наместило!

… “Безобразни новинари“ су га оптужили за државну пљачку, јер је месечно примао и додатак на министарски смештај од неких, „тричавих“, 3000 $. А пошто је доказано да је у истом том Велингтону, у којем је и био на служби, живео у својој кући вредној милион и двеста хиљада долара – неко је збројио 25 + 3 и доакао лопову!

… Другим речима, разобличен је и оптужен да је самоме себи плаћао кирију!

У време када људи, масовно, умиру од глади и док више од милијарду људи ове планете немају приступ чистој води, већ је цеде из муља да би угасили жеђ – ужасавајућа је чињеница да постоји људски накот који и поред својих месечних примања од 25.000 $ има маничну потребу да, још, украде!!!

… И уместо да висе на вешалима, те биолошке утваре и ментални ретарди – они, још, држе и власт у својим рукама! Имају моћ и славу, у чему им помажу проклете журналистичке свиње, уштројене од морала и сваког етичког принципа.

(Наставиће се…)

Сајам књига у Франкфурту отворила два врана гаврана - лопов и педер! (I део)