Одбрана и последњи дани старонове владе

Драган Атанацковић Теодор

Премда сам од самог старта старонове владе, указао да од ње, као ни од претходне неће бити ништа осим замајавања, и због тога претрпео многе критике и нападе верујућих у ту владу – сада, кaда је и верујућима углавном ишчилела вера, што се види и по писању многих политичких аналитичара који су пре пар месеци такође имали оптимизма поводом устоличења те старонове владе – хтео бих да кажем и понеку реч у „одбрану“ оних који је чине.

Одмах да нагласим да мој став о некомпетентности и замајавачкој улози старонове владе није промењен.

Моја „одбрана“ иде у другом правцу.

Најпре питам све који су тој влади досад, и то неосновано, веровали, не мисле ли да је какав-такав ред колико-толико признати и сопствену саодговорност за поступке оних о којима се бланко уображавало да представљају неку патриотску варијанту?

Ако неко о неком, без обзира на све чињенице које су му биле познате, уображава нешто што не стоји,  да ли је тај неко за то одговоран?

Његова одговорност, односно одговорност старонове владе, па и председника државе, започиње од оног тренутка када су то уображење искористили као гориво за своје постојање и акције.

Указивао сам, пре пар месеци, да може доћи и до тога да заљубљеници у старонову владу у једном моменту, разочарани што је онаква каква јесте, а не онаква каквом су је замишљали, тај свој предмет заљубљености, односно старонову владу почну да криве за све, па и за оно за шта баш и није крива.

Тако то бива у свим, па и политичким пропалим романсама.

Јесте људски грешити, али ништа мање људски није и признати своју погрешку и за њу, ако смо већ жељни криваца и оптуживања, кривити и оптуживати пре свега себе, па тек онда оне који су нас преварили помоћу наших самообмана.

Без овог чина нема ниједне, па ни политичке катарзе, односно прочишћења.

Када први пут прочитам или чујем да је неки политички аналитичар или било ко други, ко је гајио наду у безнадежне, написао чланак или коментар у којем ће признати своју грешку, па тек онда распалити по грешкама старонове владе, рећи ћу као Пилат поводом Исуса: Ecce homo! (Ево човека!).

Овако видим само најпре неосновано очаране, а потом разочаране, који немају намеру да (и код себе) нешто промене.

Одбрана и последњи дани старонове владе