Колико је штетна експлоатација никла

Улепшан никл

Београд – Вест о могућности истраживања налазишта никла и његовој експлоатацији узнемирила је јавност у Србији. С економског аспекта, инвестиција од милијарду евра свакако је добродошла. Али Српска академија наука и уметности као најауторитативнији критичар скреће пажњу да овај бизнис доноси много већу штету него корист. Они тврде да лежишта никла нису перспективна и да би сваки покушај доласка до танких слојева сиромашне руде био погубан за читав крај и његову околину. А ваздухом, водом, саобраћајем, надалеко би се разносили опасни загађивачи животне средине.

Да ли је то тако за „Политику” говоре Видојко Јовић, професор Рударско-геолошког факултета и члан Српске академије наука и уметности, и Радомир Вукчевић,власник „Србија никла” и бивши професор на металуршким факултетима у Перту, Мелбурну у Јоханесбургу.

Политика: Да ли је Србији потребно истраживање и експлоатација никла?

Јовић: Истраживање је потребно без обзира на то што су појаве никла познате 50 и више година. Проблематична је потенцијална експлоатација. Налазишта руде никла нису као у другим деловима света, код нас су доста сиромашна и садрже испод једног процента.

Највише га има на Мокрој гори и Липовцу код Тополе, док у Руђевцу код Врњачке Бање нису велике залихе. Као геолог бих поставио питање: има ли смисла истраживати ако нећете моћи касније да експлоатишете?

Вукчевић: Аплицирали смо код државе и законским путем добили две концесије: код Тополе и Трстеника. Надам се да ћемо добити и трећу. Ова фаза је фаза бушења, анализа и пробног рударења.

Са становишта инвеститора постоје два ризика: да ли има руде и каквог је квалитета. Ризикујемо 15 милиона евра само да проверимо да ли је има. Ако је нема захвалићемо се држави, дати резултате рећи да нам се не исплати да радимо. Ако има руде, финансираћемо физибилити студију. Урадиће је једна од три водеће светске компаније, чије резултате прихвата банка.

Јовић: Главни проблем око експлоатације је сам начин екстракције никла сумпорном киселином.

Вукчевић: Свашта сам о томе чуо. Наводно ископа се рупа у земљи и поспе се киселином. То нема везе с мозгом. Онај ко то сервира хоће да уплаши народ и пласира причу да су Србији потребне само шљиве, јабуке и прасићи. Наведите неку земљу у свету која ће се одрећи природног блага које има.

Јовић: Поједине богате земље неће да експлоатишу своје руде јер их чувају за будућност. Купују их од других.

Вукчевић: Сиромашне земље као Србија то не могу. Шпанија се извлачи из кризе захваљујући рударству. Активирали су све руднике. У Србији неко има интерес да ову причу заустави.

Политика: Да ли зато што мисли да је експлоатација и прерада никла опасна по животну средину и здравље људи?

Вукчевић: Немојте молим вас. Данас је свет незамислив без никла. Свака шерпа од нерђајућег ростфраја има од 8 до 10 одсто никла.

Јовић: Сигурно да утиче на животну средину. Мештани у Липовцу који су шездесетих година прошлог века долазили у контакт са угљем имали су алергије на кожи. Зна се да у присуству вишка никла настаје једна врста срчане болести. У литератури су описана и канцерогена својства никла.

Вукчевић: Никл је копан у Вардишту за железару у Босни и коришћен као железна руда. Нисам видео да су људи тамо умирали и да им је због тога нешто фалило. Прочитао сам у новинама да ће у кругу од 100 километара од налазишта 40 одсто људи умрети од рака. Створена је лажна пропаганда.

Јовић: Евидентни проблем експлоатације је нарушавање животне средине. На Мокрој гори и Липовцу, вађењем руде, мењате рељеф терена и нарушавате пејзаж.

Вукчевић: Говорите о комплетном рударству или само о никлу?

Јовић: О комплетном рударству. Оно је једно од најтежих видова нарушавања животне средине.

Вукчевић: Значи рударство треба зауставити?

Јовић: Може да се ради у ненасељеним пределима, да не кажем у западној Аустралији. Али овде имате диван пејзаж на Мокрој гори, силне винограде у Липовцу код Тополе, изворе код Врњачке Бање. Експлоатација има утицај на подземне воде. То се односи на било које рударство и никл није ништа специфичнији у односу на друге руде.

Политика: Да ли је тачно да је технички поступак при коме се никл испира сумпорном киселином прљав и изузетно опасан, као и сам транспорт киселине кроз Србију?

Јовић: Постоји еколошка опасност ако третирате материјал сумпорном киселином и веома ћете се намучити да је исперете. Значајно питање је и шта радити с јаловином, где је депоновати и да ли ће атмосферске падавине долазити у контакт с њом.

Вукчевић: Много опасније од тога је пепелиште у пиропроцесу. Овде је реч о хидрометалуршком процесу где ништа не може изаћи из њега с пе-ха вредношћу мањом од 6,5.

Јовић: Опасност вреба од јаловине.

Вукчевић: Тестирање ће све да покаже. Било би нам јефтиније да направимо фабрику за производњу сумпорне киселине. Шта ће држава да ради са 400.000 тона киселине из Бора, ја вас питам. Хоћете ли можда да зауставите производњу бакра?

Јовић: Ово ми изгледа да решавамо проблеме Бора преко Мокре горе? Остаје проблем сумпорне киселине и транспорта.

Политика: Шта је решење према вашем мишљењу?

Јовић: То треба да решавају технолози, али није решење ни ово.

Политика: Где ће бити фабрика за прераду никла?

Вукчевић: У зони где се договоримо с државом. Сигурно неће бити у Врњачкој Бањи, Трстенику и Тополи.

Политика: А на Мокрој гори?

Вукчевић:Не. Она нам не одговара ни конфигурацијски ни због подземних копова.

Политика: Чиме ваша фирма гарантује да је озбиљна и да ће применити чисту технологију?

Вукчевић: Гарантујемо свим уговорима са државомд а ће производња да буде по технологији која је у складу са законом и на основу оцене свих релевантних светских експерата. Држава нека каже да ли може или не.

Јовић: Не знам зашто сте изабрали најлепше крајеве у Србији?

Вукчевић: Зато што су ту лежишта никла.

Јовић: Хајде да има 10 одсто никла па да разумем.

Вукчевић: Ако знате да игде има 10 одсто никла, одмах ћемо да идемо тамо.

Јовић: Не знам. Зато нам то није неопходно. Боље је гајити винограде у Липовцу, него вадити руду.

Вукчевић: Не могу да схватим људе у овој држави, поготову оне на одговорним местима. Уместо да размишљају како да помогну држави да изађе из сиромаштва они опструирају инвестиције. Не искључује никл винограде, професоре.

Јовић: Него ћемо да идемо с подземним радовима у Липовцу?

Вукчевић: Кавадарци у Македонији, који се спомињу у јавности, налазе се непосредно поред винограда из којих се производе тиквешка вина. Кавадарци примењује стару технологију, то јест пирометалургију. И упркос томе тамо никоме ништа не фали.

Јовић: Помиње се улагање од 1,2 милијарде евра. Колика би била корист државе?

Вукчевић: Јако велика. Седам одсто од свега што радимо.

Јовић: Чији стручњаци би били ангажовани?

Вукчевић:Локални.

Јовић: А имамо ли лабораторије које ће да утврде квалитет руде?

Вукчевић: Нажалост, овде нема ниједна лабораторија чије анализе би банка као финансијер признала као поуздане.

Јовић: Зашто инвеститор не би уложио у једну такву лабораторију?

Вукчевић: Како ви замишљате инвеститоре? Као овце које треба ошишати? За акредитацију лабораторије треба пет година. Само две лабораторије у свету могу поуздано да анализирају латерите. Једна је у Аустралији, а друга у Канади. Оне су предуслов за инжењерску анализу и свака банка у свету ће тражити њихове резултате. Јер банке имају различита искуства. Све анализе рађене овде до осамдесетих година 20. века су поуздане, а после тога су фалсификоване.

Јовић: Колико пара ће бити употребљено за геолошка истраживања?

Вукчевић:Прво да видимо да ли има никла и да ли је то економски исплативо. Наш ризик је сто милиона евра.

Јовић: Зашто је тајанствено ко стоји иза „Србија никла”?

Вукчевић: Ви сте академик. Ми смо озбиљни људи. Да ли вам је јасно да ако је неко излистиран на Лондонској берзи, као што смо ми, уз његово име не сме да се нађе ниједна мрља.

Јовић: Чудно је да се не открива ко стоји иза тога.

Вукчевић: Држава зна. И нема ниједан Србин.

Политика: Да ли Мило Ђукановић стоји иза „Србија никла”?

Вукчевић: Чуо сам ту причу. Ја живим с његовом сестром Аном Коларевић и то је једина моја веза с Ђукановићем.

Политика: Зашто вам је проблем да кажете ко стоји иза фирме. После прича о штетности експлоатације и прераде никла јавност се заинтересовала за ову тему и жели да зна коме је поверен тај посао?

Вукчевић: Значи ли то да јавност треба да уђе у мој кревет да види с ким спавам?

Политика: Ако Академија наука и уметности каже да је штетно, многе организације за заштиту животне средине…

Вукчевић: На основу којих података? На основу рекла-казала!? Јесте ли чули из овог разговора колико је штетно?

Политика: Морате признати да мишљење САНУ, као једне од најзначајнијих научних институција, има тежину.

Вукчевић: САНУ је институција за најдубље поштовање, али нисам знао да је она институција за експлоатацију никла. Саопштење које је потписао академик Никола Хајдин далеко је испод нивоа који се очекује од САНУ. Господине Јовићу, изјавили сте да ће експлоатација и прерада да се користе за одлагање опасних отрова из Европе.

Јовић: Рекао сам да постоји таква могућност и да се то ради у свету.

Вукчевић: Такве се изјаве, мој добри академиче, не дају јер утичу директно на бизнис и наносе штету. Ако имате доказ за то што говорите, немам ништа против.

Јовић: То је било у поредбеном смислу.

Вукчевић: Такве приче се не износе у поредбеном смислу. Ја само желим да знам шта смо ми урадили противзаконито. Ми хоћемо да уложимо у истраживања. Хајде да се договоримо да ли су она потребна Србији.

Политика: Зашто сте се баш одлучили за Србију?

Вукчевић: Зато што је једна од малобројних земаља која има слободних латеристичких лежишта никла.

Политика: Има ли их Грчка?

Вукчевић: Грчка је заузета. Има три велика лежишта и производи фероникл.

Политика: Значи да није тачно да Европска унија прљаве технологије пребацује у неразвијене земље?

Вукчевић: То су будалаштине. У скандинавском Кристијансену, у центру града, постоји рафинерија никла. Прерађује се у Енглеској, Француској, Швајцарској…

Према званичном документу Европске уније никл је у самом врху по важности метала. На скали од 0 до 5 по опасности никл је на 0,2. Овде читам да ће никл и Чачак зацрнити не би ли пробудили Вељу Илића да и он нешто каже.

Јовић: У земљама с чврстим еколошким законима то можда може да прође. Код нас то није тако.

Вукчевић: Не знам како ви замишљате инвестиције. Ако смо излистирани на Лондонској берзи морамо да се понашамо према строгим правилима. Направимо ли најмањи прекршај акције одоше у понор. Зато људи који раде преко листираних компанија не смеју ништа да фалсификују и краду.

Свака држава ако жели да иде у Европу мора да има исте законе. Тако нећете моћи да се понашате каубојски.

Јовић: То је оно што нас брине. Ми смо мало каубојска земља и код нас се често не поштују закони.

Политика: Да ли су вама аргументи господина Вукчевића довољан доказ да ће се држати еколошких закона и применити чисту технологију?

Јовић: У нашој земљи, нажалост, ништа није гарант. Поштујем ово што је господин Вукчевић рекао, али када ви дођете на брдовити Балкан питање је како ће се то даље развијати.

Политика: Да ли и даље стојите иза саопштења САНУ о штетности експлоатације никла по здравље људи, флору и фауну?

Јовић: Свакако. Доћи ће неко ново време с можда још бољим технологијама, са интегралним експлоатисањем. Хајде нешто и да оставимо потомцима. Да не кољемо бика због киле меса, већ да све употребимо.

Вукчевић: Технологија је савршена. Колико инвестиција у овој земљи има на нивоу милијарде евра, 5.000 запослених и великог процента који остаје држави. Јесте ли ви против просперитета и против инвестиција?

Јовић: Можемо да окренемо и овако. Колики је ваш профит?

Вукчевић: То може једино да каже физибилити студија.

Колико је штетна експлоатација никла