Како постати пријатељ Америке

Само у 24 сата био три пута на вези са Бараком Обамом: Мухамед Мурси (Фото: Ројтерс)

Вашингтон – Геополитичка мапа Блиског истока коју користи амерички председник Барак Обама поново је промењена. Египат, највећа арапска земља, поново је на њој поуздани савезник, а њен председник Мухамед Мурси за само неколико дана је од проказаног исламисте претворен у пожељног саговорника.

Доказ број један: управо постигнутом израелско-палестинском примирју у Гази, после једнонедељног међусобног ракетирања које је претило да се отргне контроли, у којем је главни посредник била шефица америчке дипломатије, кључни допринос је дао – египатски председник.

Оваквим исходом Обама је убио неколико мува одједном: САД су вратиле улогу незаменљиве силе у овом запаљивом региону и после свргавања тродеценијског пријатеља Хоснија Мубарака, у Каиру стекле новог партнера.

Доказ број два: Обама је на телефонској вези са Мурсијем, према евиденцији „Њујорк тајмса”, само у 24 сата био три пута, а укупно је са њим у последњих неколико дана водио шест дугих разговора.

Евентуална ескалација коју би донео израелски упад на територију Газе није била у интересу Америке, јер би мало шта решила, а много тога закомпликовала у ионако замршеном мировном процесу. Обама је рад да уђе у историју и као амерички председник коме је пошло за руком оно што његовим претходницима није – да расплете „мајку свих криза” и буде главни сведок на потписивању израелско-палестинског мировног споразума. Зато није желео да мировни воз који је са почетне станице кренуо давно, иако заглављен, буде и потпуно избачен са колосека.

Сарадњом са Обамом у застављању израелског сукоба са Хамасом, Мухамед Мурси је дао и јединствен рецепт за оно у чему многи који то покушавају не успевају: како брзо од америчког непријатеља постати амерички пријатељ.

Када је у јуну ове године постао египатски председник, за Вашингтон је то била обистињена ноћна мора. Кормило најмногољудније арапске земље преузео је осведочени исламиста, водећа личност у Египту донедавно забрањене Муслиманске браће, највећег и најутицајнијег исламистичког покрета у арапском свету.

Мурси је међутим брзо показао да је могуће од ратоборног агитатора постати разуман државник. Амерички медији, брифовани од неименованих функционера Беле куће, наводе да је Обама био импресиониран Мурсијевом прагматичношћу. Њихови разговори су били веома конкретни: ово је тренутна ситуација, ово су њени најкритичнији елементи… Мурси није обећавао оно што не може да постигне, а оно што је обећао спровео је. „Египћанин се показао као човек који је посвећен решавању проблема”, наводе извори „Њујорк тајмса”.

Успостављању радне атмосфере и међусобног поверења свакако је допринела и јасна подела улога: Мурси је био тај који има највећи утицај на Хамас, док је Обама био адвокат Израела. Обојица су међутим показала да разумеју интересе и оне стране коју нису заступали, при чему је од највеће помоћи била међусобна отвореност.

Мурси, наравно, није променио своја идеолошка уверења због којих је ауторитет код палестинских радикала и Американци су сасвим свесни да га у том погледу нису преобратили. Али ову „сарадња из нужде”, овдашњи аналитичари сагледавају и као нешто што би могло да буде нови оквир за америчку дипломатију у том региону.

Наравно, овде се примећује да је Мурсијева кооперативност имала и један сасвим опипљив аспект: да добије америчку подршку за кредит Међународног монетарног фонда од 4,8 милијарди долара, без кога Египту нема економског опоравка. Али оно што такође није спорно, то је да је у Вашингтону уочено да нови египатски лидер није подилазио сопственој јавности, која је безрезервно било на страни Хамаса, а против Израела.

Цитирани Обамини сарадници кажу да је њихов шеф вољан да истрпи Мурсијеве популистичке тираде, све док је конструктиван у оном суштинском, односно док је партнер са којим је могуће радити на реализацији ширих регионалних циљева.

Како постати пријатељ Америке