Набавке: Државно у туђим џеповима

(Фото: Новости)

Београд – Купују се непотребне ствари. У старту се дају нереалне процене вредности посла. Набавке се уситњавају мимо сваке мере. Наручиоци инсистирају на карактеристикама које може да испуни само жељени добављач. Бирају се изузеци, уговори се склапају по хитном поступку. Ово су само неке од „црвених“ тачака на корупцијској мапи јавних набавки у Србији.

Наша земља у просеку годишње на јавне набавке потроши 3,5 милијарди евра. Колико од тог новца заврши у „приватним џеповима“, нико поуздано не зна. Процене, базиране на искуствима других земљама, показују да корупција прогута од 400 до 600 милиона евра годишње.

„Стварни износ који оде на корупцију у јавним набавкама је можда и већи од 400 милиона евра, али је и та цифра огромна“, упозорио је Александар Вучић, потпредседник Владе Србије задужен за борбу против криминала и корупције на представљану студије „Корупцијске мапе јавних набавки“.

„Можете мислити колико радних места, инвеститора, свега оног што је спас за Србију, изгубимо због лошег система и закона и због неодговорности свих нас. Ако се уштеди тих 400 милиона евра који заврше у, најблаже речено, сивој зони, то је два и по пута више од оног што Србија очекује као помоћ ове године. Најкасније за две недеље, нови закон о јавним набавкама ће се наћи на дневном реду Скупштине Србије. Тај закон ће омогућити да инвеститори лакше, брже и више улажу у Србију, јер ће бити обезбеђен неупоредиво бољи амбијент за њихово пословање.“

У јавне набавке у Србији из године у годину све мање верују и сами понуђачи. У првој половини 2012. године на тендер се у просеку јављало свега 2,6 понуђача. Током 2003. за сваки посао је конкурисало 8,5 фирми. Ове године је скоро трећина, 31 одсто јавних набавки, обављена без објављених јавних позива.

„Ревизија је утврдила да је у Србији 2010. године на јавне набавке директном погодбом отишло 850 милиона евра, а број набавки по хитном поступку у овој години се удвостручио „, рекла је Пола Тиде, вршилац дужности шефа мисије ОЕБС у Београду.

„Сваке године је све мање понуђача на тендерима, углавном по један, а највише три, јер већина сматра да су они намештени. Систем јавних набавки можда је највидљивије мерило рада једне владе и добро је што Влада Србије ставила у центар пажње реформу система јавних набавки и ради на доношењу новог закона за ту област.“

Нови закон, који ће се ускоро наћи у Скупштини, предвиђа „грађанског надзорника“, особу која има друштвени углед и велико искуство у јавним набавкама. Задатак ће му бити да указује на случајеве где се сумња да је било злоупотреба и корупције у јавним набавкама. Предвиђена је и комисија за заштиту права понуђача, која ће моћи да изриче казне за наручиоце набавке. Нови закон би требало да онемогући наручиоца да, у договору са понуђачем, формира понуду која фаворизује одређену фирму. Закон уводи и службу чији ће задатак бити провера сврсисходности куповине.

Планирање

Аутор студије Саша Варинац упозорава да корупција постоји не само у поступку прикупљања и одлучивања о понудама јавних набавки, већ и у њеној реализацији.

„У Србији је било примера набавке непотребног, по садржини, квалитету и количини, због чега се у нацрту новог закона посебна пажња поклања планирању набавки“, каже Варинац.

„Уколико се убудуће намерно одреди нереално ниска или превисока цена или се јавне набавке намерно „уситне“ да би се примењивао поступак за јавне набавке мале вредности, таква понуда на тендеру убудуће мора бити одбачена.“

Набавке: Државно у туђим џеповима