Могућа несташица млека

Фармери упозоравају да су њихове испоруке млекарама из дана у дан све мање (Фото: Новости)

Београд – Страховање да нам прете несташице млека, по свему судећи, није било без разлога. Фармери у Србији све гласније упозоравају да су количине млека које испоручују из дана у дан све мање.

Суша је, наиме, „десетковала“ приносе кукуруза и соје и тиме условила раст цене сточне хране, а производња млека је све тежа.

„Ситуација је јако озбиљна, а количина млека које испоручујемо млекари опада из дана у дан“, забринут је ових дана Јосип Дулић из Ђурђина, код Суботице, власник фарме са 160 музних крава, расе црни холштајн, који је, пре само годину дана, млекари испоручивао 1.600 литара млека дневно, затим је смањио на 1.100 литара, ових дана, свео је испоруке на само 800 литара. „Луцерку сам већ потрошио, набавка нових количина ми је сувише скупа, а замена у ‘рецептури’ за сточну храну, сигурно ће довести до даљег смањења количине млека. Уз ово, од државе нам стиже само низ обећања, и исплата другог квартала премија за млеко.“

За домаће прерађиваче недостатак домаћих сировина јесте могућ сценарио, али се они ипак надају да до несташице млека неће доћи. „Сомболед“ је из тог разлога кориговао откупне цене млека на свом откупном подручју за 14 одсто у односу на откупне цене млека у јулу.

„Дефицит свежег сировог млека на тржишту Србије свакако може да постане озбиљан проблем и зато је неопходно сагледати га на свим нивоима млекарског сектора, од произвођача млека, индустрије и надлежних институција“, кажу у „Сомболеду“, који послује у оквиру француске „Лакталис“ групе.

С друге стране, стручњаци истичу да се не очекују већи потреси на тржишту млека.

„У случају да дође до мањка сировине, код нас послују велике млекарске индустрије из Француске, Велике Британије, Немачке, које могу да користе своје залихе из испостава у региону, како не би изгубиле своје позиције на тржишту“, каже Милан Простран, саветник у Привредној комори Србије. „То међутим не значи да ћемо имати већу домаћу продукцију, али оно што је најбитније, потрошачи неће осетити било какве поремећаје на тржишту. Иначе, због слабе куповне моћи смањена је потрошња пуномасних сирева и маслаца, па је и тај део сировина преусмерен на прераду дневног, пастеризованог млека, које се највише тражи.“

Колико ко заради

Сељаци, као примарни произвоћачи млека добијају од 29 до 43 динара по литру, зависно од млечне масти и такозване екстракласе. Питање је како то да крајњи потрошач плати два-три пута вишу цену. Литар прерађеног млека у продавницама кошта од 70 до 85 динара. На питање зашто сељаци у овом „ланцу“ најмање зараде, кажу да одговор треба тражити на релацији прерађивач – трговина.

„Водеће млекаре никада нису показале калкулацију њиховог коштања млека“, каже Милан Р, произвођач млека из околине Уба. „Литар сировог млека у зимском периоду је махом четири одсто млечне масти, а прерађивачи га ‘оберу’ на 2,8 или пак 1,6 одсто, и исти литар касније продају два-три пута скупље.“

Могућа несташица млека