Миодраг Костић (Фото: Новости)
Београд – Монсантов штићеник у Србији поздравља предлоге да се опорезује необрађивана земља и најављује да ће куповати још земље у Србији.
У време када је храна свуда у свету изузетно скупа, опорезивање необрадиве земље је права одлука. То је конкретна мера која треба да подигне пољопривредну производњу. Да повећа приносе. Земља је богатство свих нас и нико нема право да то злоупотребљава. Србија своју економску позицију може да промени једино повећањем пољопривредне производње. Све остало је нереално.
То у разговору за Вечерње новости истиче Миодраг Костић наглашавајући да ће његова компанија учествовати у приватизацијама пољопривредног земљишта, јер је то њен примарни посао.
Послујете и ван Србије. Може ли се наћи паралела наше земље са Украјином? ЕУ нас упозорава да држава одваја превише за субвенције у пољопривреди које немају ефекат?
Помоћ пољопривреди у Србији је два пута мања, него рецимо у Хрватској, а друго је питање што субвенције нису адекватне. Било је више покушаја промене начина субвенционисања, али не треба смишљати топлу воду. Ако нам је ЕУ циљ, погледајмо како се то тамо ради и прекопирајмо. Ако се у ЕУ субвенције дају по тони, онда и ми треба тако да радимо.
Држава мора да уради оно што је за њу добро, а то је модел помоћи по тони. Субвенције су паре обвезника и нису социјална, већ развојна категорија. Помоћ имањима која нису економска, треба пребацити под окриље Министарства за рад и социјалну политику.
Власник сте шећерана. Да ли и ви стичете утисак да су цене пале када је држава запретила конкуренцијом?
Са шећером никада није ни било проблема. Све време га је било на нашем тржишту. Претила је несташица само у случају да је 40.000 тона репе отишло у Хрватску. Најскупља репа у Европи је у Србији, а шећер је код нас најјефтинији. Ми извозимо шећер у пет земаља Европске уније за 740, а продајемо га у Србији за 680 евра. На рафовима у Европи килограм је од једног евра до 1,3 евра.
Привредници траже тржишни, предвидљив и стабилан курс динара. Колико је реално јачање домаће валуте?
Курс је пао за 85 одсто, а инфлација отишла 180 одсто. Или ћемо инфлацију обарати или успоравати, а курс убрзавати. Сваки пут када је курс нереално јак, домаћег произвођача држите мање конкурентним од страног. Када је курс потцењен домаћег произвођача чините атрактивнијим, а када је прецењен, онда субвеционишете увозника. За Србију која је толико кредитно задужена, која има толико непроизводно издржаваног становништва, свако померање курса значи директно уплитање у плате запослених.
Најављује се да ће се порез на имовину предузећа процењивати на основу реалне, а не књиговодствене вредности?
Мислим да је то крај српске економије. Књиговодствене вредности су најчешће веће од реалних вредности фирми. Ништа се онда не постиже. Реална вредност је била виша само 2006. и 2007. године, када су цене некретнина доживеле скок.
Сада је тржишна вредност имовине углавном нижа, односно то је она цена коју је неко спреман да вам плати. Често се не разуме да пореска политика превасходно треба да буде развојна. Порез је потребно да плаћају они који имају приходе и зарађују, а не они који немају. Свака наплата пореза на имовину, а не на приход од имовине је пропаст .
Ушли сте у малопродају, не само са шећером већ и са месним прерађевинама. Какви су ту услови пословања?
Сада када смо ушли у малопродају, са „Карнекс“ производима, видимо да су услови плаћања веома тешки, тамо по правилу нико ништа не плаћа и ако случајно неко плати робу на време, онда тражи проценат. У месној индустрији сива економија учествује са 40 одсто.
Шта значи за привреду то што ће порез на добит бити 15 одсто?
Администрација процењује да је порез од 10 одсто недовољан, али се не спомињу бројне таксе које нигде у свету не постоје. Србија треба да уплаћује само када има од чега. Не могу у Србији само четири фирме да плаћају порез, јер имамо 4,5 милиона пореских обвезника. Поштеђен ове обавезе може бити само онај ко према одговарајућим критеријумима и документима докаже да нема. Зато постоје социјалне карте. Поборник сам идеје унакрсног опорезивања.
Србија је земља са најнижим субвенцијама у Европи. Аналитичари стално упоређују и кажу да је земља у Србији јефтина, док је у Француској, на пример, хектар и до 30.000 евра. Заборављају да су у протеклих 20 до 30 година, политиком високих субвенција, те земље подигле ниво пољопривредне инфраструктуре и аграра, који ми нећемо видети наредних 15 година. У Украјини су субвенције сличне као у Србији, али њена предност је у томе што је састављена од великих парцела.
Платите порез на необрађивану земљу или ћу ја да је купим
0 comments:
Post a Comment