Излечиве болести убијају Србију

(Фото: Новости)

Београд – Говоре да највише живота, и то у најпродуктивнијим годинама, однесу хроничне незаразне болести са којима, у поређењу са другим земљама, бележимо неславна места.

То је, кажу лекари, последица нездраве исхране, недовољне физичке активности, пушења, стреса, недовољно развијеног скрининга и свести о превенцији.

Упркос већем броју жена у популацији, умире више мушкараца. Иако статистика показује да жене више оболевају од кардиоваскуларних и шећерних болести, јачи пол чешће оболева од малигних болести.Стопа смртности од 2002. до 2011. године подигла се за 3,5 одсто.

У том периоду највише је порасла смртност од шећерне болести, болести плућа, малигних тумора, а најмање од болести срца и крвних судова. Истовремено је забележен пад смртности од повреда и тровања.

Без обзира на то, др Наташа Мицковски из Одељења за превенцију и контролу незаразних болести Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ прецизира да су од свих горенаведених, болести срца и крвних судова и даље водећи узрок умирања код нас.

„Сваког дана од њих умру 152 особе. Жене су чешће од мушкараца умирале од ове групе болести, иако је од 2002. до 2011. стопа смртности од њих код жена опала за 13, а код мушкараца за 15 одсто. Сваки осми умрли био је у најпродуктивнијим годинама живота, односно имао је од 25 до 64 године „, наводи Мицковски.Мождани удар је трећи узрок смртности међу болестима срца и крвних судова, а најчешћи је узрок инвалидитет. Код нас на сваких 20 минута једна особа доживи мождани удар, а сваког сата једна умре од њега.

Директор Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава“ др Милан Савић објашњава да је шлог најчешћа болест старих и да ризик од њега знатно расте са годинама. Од њега жене оболевају мање, али умиру више.

„Мождани удар сваке године погоди од 23.000 до 24.000 људи. Жене чине 43 одсто оболелих, али и 62 одсто смртних случајева, што је последица чињенице да дуже живе. Забрињава податак да све већи број млађих пацијената оболева од шлога“, напомиње др Савић.Од 1996. до данас стопе оболевања од рака су се удвостручиле, па годишње у нашој земљи од те опаке болести умре око 21.000 људи.

Мушкарци најчешће оболевају и умиру од рака плућа, који је четврти по учесталости узрок оболевања и други узрок умирања међу женама.

Мушкарци затим најчешће оболевају и умиру од рака дебелог црева, простате, мокраћне бешике, желуца и панкреаса, док је код жена он најчешће локализован на дојци, дебелом цреву и ректуму, материци, плућима и желуцу.Са 4.000 жена које годишње оболе и 1.600 које умру од рака дојке, Србија заузима 11. место по смртности међу 186 земаља.

Горући проблем код нас представља и шећерна болест од које број оболелих дужи низ година расте и поприма размере глобалне епидемије. У свету од дијабетеса болује близу 366 милиона људи, а СЗО и међународне организације за дијабетес процењују да ће до 2030. бити чак 552 милиона. Највећи пораст оболелих очекује се у земљама у развоју, међу којима је и наша, која већ сада припада групи европских земаља са високим стопама умирања од дијабетеса.

Др Ивана Ракочевић из Института „Батут“ истиче да наша земља следи узлазни тренд оболевања и да се очекује да 2030. имамо 700.000 уместо садашњих око 600.000 одраслих које мучи шећерна болест.

„Огромна већина има дијабетес тип 2, док је оболелих од типа 1 вишеструко мање, али то никако не умањује његов значај „, наглашава Ракочевићева и додаје да 2.500 деце има дијабетес тип 1.Не треба занемарити ни број оболелих од хипертензије, болеснике на дијализи, гојазне, депресију…

Све обе болести смањују број становника у Србији и скраћују животни век који је тренутно 74,2 године.

Излечиве болести убијају Србију