Немачка златна грозница

Златна грозница

Франкфурт – Реномирана јувелирска породица Ришенбек већ више од 108 година чува тајну израде првокласног накита и сатова. Од када су били у малој радионици у Дортмунду до садашњих неколико продавница широм Немачке, како каже продавачица у једној од луксузних радњи у центру немачке финансијске престонице, за њих „нема дилеме колико свака огрлица има грама злата и којег је квалитета”.

Међутим, дилема око тежине и квалитета златних резерви Бундесбанке протеклих дана усковитлала је јавност у Немачкој. Када је канцеларија Савезне службе књиговодства (Савезни ревизорски суд) у прошлoнедељном извештају парламентарцима навела да „Бундесбанка нити неки независни ревизори никад нису проверили аутентичност или тежину” немачких златних резерви које се чувају у иностранству, многобројни експерти и политичари су подигли глас захтевајући да Франкфурт што пре врати своје злато кући.

Јавност се усталасала јер се више од две трећине од укупно 3.396 тона немачког злата, вредних око 190 милијарди долара, налази у Њујорку, Лондону и Паризу, при чему је таблоид „Билд” објавио да чак ни Филип Мисфелдер, посланик владајућих демохришћана канцеларке Ангеле Меркел, није успео да завири у сефове британске и француске централне банке и својим очима се увери да немачко злато тамо заиста постоји. Томе су допринеле политике тих банака, а сумњичавост јавности је додатно порасла када се сазнало да Бундесбанка, на пример, Банци Енглеске годишње плаћа пола милиона евра за чување златних полуга а да притоме нико не може да их види.

У таквој ситуацији смирујуће саопштење Бундесбанке није било довољно већ је Карл-Лудвиг Тиле, члан извршног одбора немачке централне банке, био принуђен да у интервјуу новинској агенцији ДПА прецизно каже да се у Франкфурту налази 1.036 тона злата (31 одсто), док је 1.536 тона у банци америчких Федералних резерви у Њујорку, 450 тона у Банци Енглеске у Лондону а 374 тоне у Банци Француске у Паризу.

Објашњавајући зашто Бундесбанка толико верује својих парнтерима, Тиле је рекао да је на почетку прошле деценија из Лондона у Франкфурт допремљено 930 тона немачког злата и да је део тог злата претопљен у нове златне полуге како би био повргнут мукотрпној контроли.

„Ниједан грам од 930 тона злата није недостајао. Немамо ни најмање сумње да су и наше полуге у Њујорку и Паризу израђене од најфинијег злата”, рекао је Тиле и додао да имају листу свих полуга као и документе о њиховом квалитету које су има пружиле партнерске банке, као и што то и сама Бундесбанка чини са туђим златним резервама у својим сефовима.

Прича о немачком злату покренута је безмало тачно годину дана пошто је лидер Венецуеле Уго Чавес повукао 160 тона венецуеланског злата из Лондона, што су тада водећи финансијски медији па и они у Немачкој оценили као особењаштво, радозналост или чак као још један доказ „лудости” овог латиноамеричког лидера.

Овог пута медији нису тако критички дочекали иницијативу „Вратимо наше злато кући”, коју су подржали поједини немачки економисти, посланици и индустријалци а у онлајн петицији и на десетине хиљада грађана.

Подсећа се на традиционални немачки страх од инфлације, који потиче још од хиперинфлације у Вајмарској републици двадесетих година прошлог века, потом на то да повраћај свог злата траже и Саудијска Арабија и Кина, као и да велике инвестиционе куће све чешће купују злато како би се заштитиле од тога да им инфлација „поједе” вредност папирног новца.

Немачка „златна грозница” проширили се и на Италију и Холандију где су тамошње централне банке такође саопштиле да физички никад нису провериле постојање својих златних резерви похрањених у иностранству већ верују у исказе партнерских банака које им чувају златне полуге.

„Као и Бундесбанка, покушавамо да гледамо и друга места за складиштење, али о томе дискутујемо интерно”, рекао је портпарол холандске централне банке, прецизирајући да се сада холандске златне резерве налазе у Њујорку, Лондону и Отави.

Зебња ове три државе добија на значају, будући да подаци Светског савета за злато указују да су, ако се изузме ММФ, Немачка, Италија и Холандија друга, трећа и девета земља са највећим златним резервама на свету. А проверити квалитет толиких тона златних полуга није једноставно као и топљењем проверити вредност златних огрлица.

Немачка златна грозница