
Јужни ток по плану…
Софија – Дуги преговори између Москве и Софије у вези с гасним споразумима ближе се крају. Споразум о „Јужном току“ је спреман за потпис, али је процедура одложена услед дана жалости у Бугарској због упокојења патријарха Бугарске Православне Цркве Максима.
Међутим, танано ткиво преговора о гасу, по правилу укључује масу околности. Бугарска сагласност на „Јужни ток“ жели да да у размену за попуст од 11% на руски гас. И то да не плати казну за одустајање од изградње АЦ „Белене“ у коју је Русија већ уложила значајна средства. Притом ће Гаспром платити изградњу бугарске деонице „Јужног тока“. Истина, Софија неће добити транзитни допринос за транспорт сировина до 2030. године.
На крају се поставља питање да ли ће руска страна изгубити у економском смислу? Како сматра генерални директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов:
„Јужни ток“ је за Русију значајан пројекат. „Гаспром“ улаже велике напоре у његову реализацију. Само у последњих неколико недеља потписани су споразуми о коначним инвестиционим решењима са Србијом и Мађарском. За пуштање у погон морске деонице цевовода желели бисмо да имамо детаљне договоре и с другим транзитним државама. Бугарска је у овом ланцу најпроблематичнији партнер.
Једино предрасудама могу да објасним, на пример, то што је Софија одбила изградњу нафтовода Бургас-Александропулис и завршетак изградње нуклеарке Белене. А колико година се отежу преговори о „Јужном току“! Због коначног циља пристајемо на одређене уступке. Попусти на гас су у овој „игри“ важан адут. Морамо, како то захтева ЕУ, да изједначимо цене гаса. Јер, за Пољску и Бугарску оне су више него за Немачку и Италију. И ако се иде на компромис кад су цене у питању, боље је да то буде у размену за реалну корист.
Бугарски министар економије и енергетике Дељан Добрев је изјавио да Европска комисија треба да координира споразум о „Јужном току“. По Симоновом мишљењу, то значи да неки на „Јужни ток“ покушавају да примене правила „Трећег енергетског пакета“, који претпоставља равноправост приступа свих произвођача гаса транспортној инфраструктури.
Односно, власник сировина не сме бити апсолутни власник цевовода. А ако јесте, мора да обезбеди најмање 50% транспортних количина за друге алтернативне испоручиоце. Ми доказујемо да осим руског гаса ниједан други не може да се нађе у „Јужном току“. Он једноставно нема одакле тамо да доспе! А пошто је тако, зашто да пројекат не добије статус TEN (Trans European Network), односно трансевропске магистрале, што га стваља ван дејства „Трећег енергетског пакета“? Али, „Јужни ток“ има европског конкурента „Набуко“. И зато нико не жури да нам олакша живот.
Истовремено је у Бугарској, на морској граници с Румунијом, откривено налазиште нафте „Хан Аспарух“. Бугари су већ изјавили да ће се до 2030. избавити од увоза гаса. Какве су перспективе потражње руског гаса у Бугарској и у Европи у целини? Потражња ће расти, убеђен је Симонов:
Бугарска је по угледу на Француску забранила вађење гаса из шкриљца, због екологије. Уместо тога, пронађено је налазиште на копну испод воде. Међутим, потребно је да се ове резерве потврде, а за истраживања су потребна велика средства. Пројекти који се тичу копна испод воде у Грчкој, у Украјини и Бугарској су највероватније пи-ар акција против традиционалног испоручиоца „плавог горива“. Скептички се односим према перспективи енергетске независности Бугарске, коју ће јој наводно обезбедити налазиште гаса у водама које се граниче с Румунијом.
У Европи има крајње мало сопственог гаса. Постојеће резерве се налазе у фази опадања експлоатације. Наде у гас од шкриљца, у налазишта на копну испод мора, или у компримовани шкриљац из САД нису ништа друго до елементи притиска на Русију, која већ преко 40 година регуларно испоручује гориво Европи. Притом је до прекида дошло само два пута: 2005. године због љутих мразова и 200 кривицом Украјине.
Константин СИМОНОВ је уверен да је тренутно опадање потрошње гаса у ЕУ пролазно, повезано с финансијском кризом. По претпоставкама, потребе за њим ће до 2020. године порасти на 110-120 милијарди кубних метара. Нови цевоводи, које Русија у Европи гради са својим партнерима ће бити од врло велике користи.
Гасни споразуми са Софијом: тежак финиш
0 comments:
Post a Comment