Размножавање Пинка

Никола Влаховић (Фото: Таблоид)

Превара која не застарева: медијска мрежа Жељка Митровића, добила је још једног члана

После сваке преваре коју направи допинговани Жељко Митровић, газда медијске „Пинк“ империје, власти у Србији, преко Републичке радио дифузне агенције, гласно ћуте и снажно одобравају његове „послове“. Доказано је да љубав између њега и политичких хохштаплера у Србији, цвета у свим околностима: ратним, послератним, демократским, европским, антиевропским…Митровић је симбол непобедивог бандитизма, а његова телевизија слика дна на коме се Србија налази. Али, дно Жељка Митровића одлично функционише! Њиме ходају курве, наркомани и политичари свих сексуалних орјентација. Битно је да функционише. Ових дана и недеља, Митровић је још једном скинуо гаће и показао ону ствар свима, а пре свега Александру Вучићу, који је, показало се, исувише мала мачка за штакоре његовог калибра. Упућени тврде да је и Вучић у Пинковом ланцу важна карика, али, Митровићев шоу ће трајати и после Вучића, за неке друге лидерчиће и њихове коалиције.

Штићеник свих диктаторских, недемократских режима у Србији, медијски мешетар, Жељко Митровић, скупио је у својој биографији лепу колекцију „трофеја“: до сада је, уз помоћ одбегле Мирјане Марковић, владе ДОС-а и Млађана Динкића, али и уз помоћ свих српских влада, до Бориса Тадића и Александра Вучића (који је скоро становао у згради Пинка!), покренуо двадесетак националних, сателитских и кабловских програма!

Време је показало да су све политичке коалиције пролазне, само је овај опасни убица српске културе виталан и моћан, као, уосталом, и његов отровни циркус, скројен по мери простачког укуса лажне политичко-естрадне елите, тог скупа најгоре духовне беде у савременој историји Срба.

Систематском рециклажом историје, писмености и културе, спровођеном преко телевизије Пинк на челу са Жељком Митровићем, почињен је највећи културни геноцид на прелазу између два века. Убијања колективног памћења, преко његових медија и данас траје, жешће него икада раније.

Слика Срба која у свет иде посредством Жељка Митровића, застрашујућа је: они су бахати, примитивни, неписмени, глупи, они ждеру, лочу, курвају се, певају и убијају, и једини смисао њихових живота су најниже, животињске страсти. Овај Пинков стереотип о Србима, лажна српска политичка елита препознаје као свој „културни модел“ и у њему и активно ужива. И управо ту лежи тајна дуговечности Митровићевог циркуса…

Скоро две деценије телевизија Пинк врши невиђени терор над грађанима, који је деведесетих година био обележен ширењем расне, верске и националне мржње, а наставила је до данашњих дана разним „садржајима“ попут промоције проституције, како оне „елитне“ тако и малолетничке.

До данашњег дана, Жељка Митровића нико није кривично гонио ни за једно од бројних криминалних дела које је починио. Само га је влада САД ставила на листу непожељних, али, и то је трајало све док га влада ДОС-а није „амнестирала“, тек пошто је „платио откуп“.

Пуних 24 сата дневно, свих 365 дана у години, Митровићев „систем“ подводи малолетнице, а у сред његове телевизијске куће наркотици и данас несметано циркулишу, што би га у свакој цивилизованој држави довело до затвора и то по скраћеном поступку.

Он и његова империја већ одавно представљају прави турски „хамам“, у коме је дрога и проституција део „понуде“ виђенијим гостима из државног врха. Управо захваљујући Пинку, за непуних двадесет година, у Србији је избрисана свака граница између простачке естраде и политике, између проституције и политике, а посебно између педерастије и политике. Овај „концепт“ само је пресељен из Пинка у владине установе, у скупштинске клупе и у сваку државну институције где данас водећа господа упражњавају…

Пред крај 2012. године, поново, као и толико пута раније, настао је нови „пројекат“, Пинк 2, заправо, бивша ТВ Авала, која је и до сада била у рукама Жељка Митровића захваљујући такозваној Републичкој радиодифузној агенцији (РРА), која му не сме и не може ништа, него му још и помаже у овом незапамћеном дивљању медијским простором Србије. Не треба ни наглашавати да такозвани Пинк 2 није на конкурсу добио лиценцу за националну фреквенцију већ ТВ Авала. Пошто је ТВ Авала изгубила националну фреквенцију, то би онда (наивно гледано) требало да значи да је Пинк 2 нелегална телевизија! Али, кад су Митровић и Пинк у питању, ништа није онако како у први мах изгледа…

Чињенице и обмане

У извештају о стању у медијима који је направила покојна Верица Бараћ, некадашња председница Савета за борбу против корупције, Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, помиње се и као незванични већински власник ТВ Авала (још од од марта 2008. године), у којој је формално имао само 4, 95 одсто акција.

Посредством аустријске компаније Греенберг инвест, а која је била у поседу 48,4 одсто те станице, Митровић је имао већински удео у ТВ Авали, што је, такође, било противно члану 99. Закона о радиодифузији о недозвољеној медијској концентрацији. Потврда ове информације стигла је у јуну 2011. године, када је у медијима објављено да Митровић продаје „своју“ телевизију Авала групацији ЦМИ, која у Хрватској поседује ТВ Нова, а затим и да преговара о продаји ТВ Авале са телевизијском мрежом Ал Џазиром.

Остали познати власници ТВ Авале, били су Данко Ђунић са 45,65 одсто власништва, док 0,99 одсто удела има Економски институт (то чувено „сјемениште“ још непохапшених филозофа пљачкашке транзиције), који је под контролом Ђунића и Александра Влаховића, посланика Демократске странке и бившег министра за привреду и приватизацију.

Некадашњи Милошевићев министар и заменик председника Савезне владе, Ђунић важи за идејног творца концепта приватизације и за једног од најмоћнијих људи у Србији. Најпознатији је као први човек консултантске куће „Дилојт“ у Србији, која је била приватизациони саветник у продаји многих домаћих компанија, али и као сувласник поменутог Економског института и фирме „Еки инвестмент“.

Учествовао је у већини спорних приватизација у Србији, почев од времена Милошевића као функционер његове Владе, па све до данас, било као консултант, или као власник предузећа – од прве продаје Телекома Србије Италијанима, до стечаја и ликвидације банака у Србији, продаје Сартида и Имлека, и бројних домаћих предузећа.

Овде ваља подсетити и на чињеницу да је Жељко Митровић, користећи се инфраструктуром РТС-а, блискошћу са ЈУЛ-ом, партијом Мирјане Марковић, из једне собе у згради тадашње зграде бившег ЦК (Централног комитета) на Новом Београду, постао „балкански медијски магнат“.

РТС је, крајем деведесетих, био принуђен да Пинку уступи сву потребну технику уз минималну накнаду, па је управо захваљујући тадашњем пропадању РТС-а, дошло до процвата Пинка. Митровић је од те мале ЈУЛ-овске телевизије, у међувремену, изградио империју коју чине телевизијски огранци у БиХ, Црној Гори, Македонији и Словенији, петнаестак специјализованих сателитских канала (Екстра, Кидс, Мјузик, Плус, Мовиес…), музичка и филмска продукција (Цитy рецордс, Пинк Филм Интернатионал), маркетиншке услуге фирме „Медиа систем“ и фабрика за производњу дискова (Пинк дигитал Сyстем).

Напад и контранапад

Ни након демократских промена 2000. године није покренуто питање одговорности за пропадање РТС-а, нити је поднет захтев за накнаду штете јавном сервису због онога што је Пинк радио.

Према истраживању Савета за борбу против корупције, у односу на остале телевизије, ТВ Авала није имала велику гледаност и утицај на јавно мњење, али је значајно што је ова станица заступала интересе економског лобија. ТВ Авала се највише бавила темама које одговарају њеним власницима, па тако од 2008. године имала и ексклузивна права на пренос аукцијских продаја у Агенцији за приватизацију.

Свакако, не треба заборавити ни на околности сукоба Жељка Митровића и њему супротстављеног тајкуна, Милана Бека, где су обојица злоупотребљавали медије за остваривање својих личних интереса. ТВ Пинк је у фебруару 2011. године изненада почела да се бави ониме чиме се та телевизија никада није бавила – истраживачким новинарством!

Током неколико дана, почела је да „открива“ оно о чему су поједини медији одавно извештавали – да је продаја акција Вечерњих Новости обављена незаконито. Према извештавању других медија којима је овај сукоб привукао пажњу, разлог изненадног интересовања Пинка за незаконитости у Новостима јесте претходно извештавање тог дневника о пословној пропасти Пинка у Словенији, због чега је уследио „контранапад“ Пинка. У овом „контранападу“ у првој половини фебруара 2011. године, упоредо са Пинком, учествовала је и ТВ Авала, на којој су емитовани готово истоветни прилози о незаконитостима у приватизацији Новости. Тако је на очигледан начин показано „пословно јединство“ Пинка и Авале, као повезаних система у којима је апсолутни владар био и остао Жељко Митровић.

Жељко Митровић, паликућа, преварант и пљачкаш

Пред новогодишње празнике, 24. децембра 1999. године, у рано јутро, око шест сати, избио је пожар у телевизији Пинк. Било је то тачно пет дана након што је ова медијска кућа потписала полису осигурања са осигуравајућом кућом „Дунав“. Да није у питању никакав случајан ред ствари, биће јасније из следа догађаја који су претходили, где постаје јасно како је постојао план да део студија телевизије Пинк изгори, а да његов власник наплати велики новац од осигурања. На основу начина на који је осигуравајућа кућа „Дунав“ учествовала у томе, било је јасно да са наплатом неће бити проблема.

Непуних недељу дана пре паљевине у студију телевизије Пинк (тада на привременој локацији у згради Народног универзитета „Браћа Стаменковић“), власник овог медијског и културолошког смећа потписује са осигуравајућом кућом „Дунав“ полисе осигурања на низ преносивих уређаја, такозване покретне технике, али и на грађевинске објекте.

Укупан профит од ове планиране паљевине био је 23 милиона динара, или целих 800.000 тадашњих немачких марака! Незаустављива београдска чаршија одмах је дошла до података да је Митровић детаљно саветован од режимских мешетара како да изведе ову паљевину и како да је наплати.

Осигурање имовине телевизије Пинк за 2000/2001. годину од опасности пожара „и неких других опасности“, урађено је према полиси осигурања 00459947-5, према подацима из пописних листа на дан 31.12.1999. године, са повећањем од чак 500 одсто! Тачније, увећана је набавну вредност опреме телевизије Пинк за 500 одсто!

После пожара од 22. децембра 1999. године, из ког ће Жељко Митровић изаћи богатији за скоро милион тадашњих немачких марака, стручна комисија компаније „Дунав осигурање“ утврдила је узрок штете…

У документу под називом „Анализа интервенције“, који је потписао потпоручник Душан Милићев, командир ватрогасне бригаде која је гасила пожар у студију телевизије Пинк, пише да „Објекат није покривен уређајима за заштиту од пожара“. И то „ни у једном делу“!

Даље пише да је у ходницима око студија постојала зидна хидрантска мрежа, али да „није коришћена“. Има у том документу који је ревносни потпоручник Милићев потписао једна реченица која јасно говори о суштини овог „самозапаљења“. Пише да је „…до пожара дошло у студију ТВ Пинк доста пре алармирања ватрогасне бригаде…“

Али, како је Милићев забележио сваки детаљ, није му промакло да је у студију телевизије Пинк било организовано дежурство, па је тако приметио да су код самог студија то дежурство обављала „два лица“. Зашто су та два лица гледала како студио гори „доста пре алармирања ватрогасне бригаде“?

Претходно у записнику Милићева, у оном делу који се зове „Развој и гашење пожара“, пише како је „због веће количине запаљивог материјала и висине студија од 9,5 метара дошло до велике концентрације врелих продуката сагоревања и дима до плафонске конструкције израђене од дрвета и трске омалтерисане са унутрашње стране…“.

Дакле, студио са скоро десет метара високим плафоном је горео, а да то она „два лица“ нису одмах приметила! Милићев бележи и нешто што би сваком осигуравајућем друштву требало да „боде очи“, само не „Дунав осигурању“. Наиме, прецизни потпоручник пише да је приликом интервенције из пожара спасена угрожена опрема, и то: из режије студија ТВ Пинк изнети су монитори, десет камера и друга опрема! Ову дрску пљачку незграпно запаковану у инсценирани несрећни случај, Митровић је могао да спроведе само уз добру помоћ ондашње власти. Закон је ту постојао само као лаки хумор за послеподне…

РРА, отуђени центар (не)моћи

Извештај (Савета за борбу против корупције) о раду РРА из 2009. године, говори да је та институција само у 2009. години остварила приход од око 457 милиона динара ( 4.160.000 евра) од закупа лиценци, од којих је 318,5 милиона динара (2.905.000 евра ) отишло на функционисање саме РРА, док је остатак од 139,3 милиона динара (1.270.000 евра) трансферисан у Буџет Републике Србије. Та пракса никада није промењена. Мада је, како у извештају пише „недопустиво“ да сама агенција одлучује колико ће новца од лиценци потрошити за своје потребе и колико ће вратити у буџет, а да притом не учествује ни у финансирању развојних пројеката за медије, очито да је и ова, као и неке друге државне агенције, подивљала и осамосталила се до криминалних размера. Данас је то већ један отуђени центар моћи под контролом одређених „деликатних служби“, које диригују медијским талогом Србије и убијањем преосталог здравог разума милиона грађана.

Сва та превара

О томе како је шеф „пинковизије“ и даље гладан државних ресурса, говори и случај серије „Сва та равница“, коју емитује „национални сервис“ (РТС) где се на шпици појављује име „главног уредника“ Жељка Митровића. Чега је он „главни уредник“, објашњава његов „пословни партнер“ Александар Тијанић који каже да је реч о серији коју је снимио Жељко Митровић и да његово име „ни за живу главу“ не треба скидати са шпице. А колико је то РТС платио Митровићу, ко је одобрио куповину и треба ли то некоме осим њему и Тијанићу?

Жељкове жеље и честитке

Бројни су људи и институције које је Жељко Митровић преварио, којима дугује велики новац и услуге, али, права слика његовог карактера је мизерна, ситна отимачина, тако рећи, џепарење лаковерних грађана. Тако је, на пример, током прошле године његова империја срама, Пинк, емитовала такозвани ријалити шоу, о Данијели и Зорану, сиромашном брачном пару, и њихово осморо деце. Обећавали су им да ће добити помоћ, да ће учинити све за њихово збрињавање.

Али, чим се завршила последња епизода, оставили су их у истој трошној кућици где иначе једва преживљавају, у беди и без струје.

Понижење су доживеле и Мирјана Зорица из Београда и Татјана Тинтеровић из Лознице, учеснице Митровићевог ријалити програма „Шопингхоличарке“, као и многи пре и после њих. Остале су без обећаних награда (које су симболичне, по 500 евра, али говоре о његовој моралној беди и криминалној психологији). Кад год би се јавиле Пинк телевизији, тамо су им запослени искрено причали о томе како „плату нису видели пола године“.

Пловидба белом лађом

Пре годину дана, власник „Пинк медија групе“ Жељко Митровић, дозлогрдио је властима у Хрватској својим понашањем, пре свега сталном „промоцијом“ његове јахте у лукама на Јадрану, и то углавном тамо где му није место, по закону о поморском саобраћају те земље. Због тога су хрватске власти огласиле и продају јахте коју су запленили.

У маниру увређеног детета коме је неко отео скупу играчку, запретио је одмах противмерама и „укидањем хрватске музике и кинематографије у свих пет земаља, у којима Пинк има своје телевизије“. Тако је јавност још једном сазнала колику медијску моћ поседује овај промотер најгорег простаклука у чијој телевизији је све противзаконито, од самог њеног оснивања.

До које мере му је била важна заплењена јахта, и какав је кад неко његову имовину дотакне, говори и једна његова тадашња изјава: „…Ово је за мене животна тема и обећавам Хрватској, да за време власти (премијерке) госпође Јадранке (Косор), моја нога неће више крочити тамо“, те да има „велико поверење у институције у Бриселу и Стразбуру“ и да се нада „брзом разрешењу и наплати штете коју је бахата Хрватска власт направила“.

Наравно, у питању је било 10 милиона евра колико је платио ово пловеће чудо са шест кабина на две палубе, купљена 2007. године, од пара које је зарадио слуђивањем милиона људи, уз одобрење и подршку власти у Србији.

Једино још Тарабиће није опљачкао

Пуних петнаест година, током владавине Слободана Милошевића и после њега, разни пророци и чудотворци харали су на телевизији Пинк, вршећи посао масовне хипнозе народа, само да би застрашујућа пљачка државе била мање видљива. Жељко Митровић је у том периоду са њима заједно отео огромне паре наивним људима. Сведоци знају да је овај чудовишни шибицар тражио од сваког „видовњака“, за сваки наступ по хиљаду, а касније, (кад „развије посао“) и до десетак хиљада ондашњих марака.

Глоса

Телевизија Пинк на челу са Жељком Митровићем починила је највећи културни геноцид над Србима убијањем колективног памћења, што и данас траје, жешће него икада раније.

Размножавање Пинка