Најава колапса

Последице економског хаоса: Запад повлачи новац са Балкана и источне Еуропе (Фото: advance.hr)

Одговор је веома једноставан: нема покрића у злату, нема чак ни злата или се не може вратити у матичну државу.

Наставља се потпуни хаос на западном тржишту (САД, ЕУ те Јапан као ретки представник Истока који је у огромним проблемима и увек се трпа у кош са западном економијом). Многи говоре да се ради о глобалној кризи. Да ли је баш тако?

Посматрајући ситуацију у Русији, неким земљама Латинске Америке и Кини – мало уздрманој смањењем куповне моћи на Западу, али зато веома добро снабдевеном златом – не би се баш рекло да је криза глобална. Норвешка такође не осећа велике проблеме, Швајцарска нешто веће, али све је то далеко од проблема ЕУ, САД и Јапана. Укратко, они који имају природне ресурсе (Русија, Норвешка…), злато и јаку индустрију (Кина), а муњевито се решавају долара и евра су у много бољој ситуацији од осталих.

Трка за златом се наставља, такође и потрага за њим. Поверење у папирнате вредности вртоглаво пада. У том контексту је веома занимљива вест да западне банке повлаче новац из средње и источне Европе, укључујући и Балкан.

Медији у Србији предњаче са овим вестима у последњих неколико дана. Ево шта каже „Политика“: „Велике западне банке су од средине прошле до средине ове године повукле из Источне Европе око 70 милијарди долара (55 милијарди евра) – показују подаци које је објавила Банка за међународна поравнања (БИЗ) са седиштем у Базелу. То одговара, како преносе ‘Ханделсблатт’ и ‘Неуе Зурцхер Зеитунг’ позивајући се на анализу Бечке иницијативе, око четири одсто привредне перформансе у источноевропским земљама.“

Одакле су банке које су отварале пословнице као што печурке расту после кише у овом делу Европе? Већином из Италије, Немачке и Аустрије – Уникредит, Банка Интеса, Раифајзен, Хипо, Волксбанк итд…

Ерик Берглоф, главни економиста Европске банке за развој, рекао је „Ханделсблату“ да се повлачење капитала наставља јер банке морају да повећају сопствени капитал на домаћем тржишту. „Политика“ пише да Мађарска највише осећа повлачење капитала и да је изгубила око 18 милијарди евра. То је четири одсто њеног БДП. Из Словеније је повучено око пет милијарди евра. То је скоро 10 одсто словеначког БДП.

„Политика“ даље каже: „У Мађарској и Словенији, у две земље регије које задају бригу ЕУ, повучени капитал износи између 10 и 15 одсто брутонационалног производа, у Бугарској, Хрватској, Литви и Србији он је између 5 и 10 одсто“.

Ове бројке су контрадикторне. Прво пише да је повучено новца у вредности од четири одсто БДП, а онда се помињу бројке од 10 и 15 одсто. Очигледно је да и овде влада конфузија.

„У многим земљама попут Чешке, Румуније или Словачке оне држе удео од чак 70 одсто“.

Угрожене Мађарска и Словенија

Шта представници банака кажу у вези са овим? Да је повлачење новца умерено. Интересантно, с обзиром да су пре десетак година агресивно улазиле на ова тржишта, сада је повлачење умерено. Зашто уопште повлачење? Шта се то дешава? Ова изјава са умереним повлачењем звучи као фраза „контролисани банкрот“ за Грчку. Мало је рећи да је нејасно.

Из краће анализе земаља из којих се повлачи новац види се да су Мађарска и Словенија овим потезом највише угрожене. Зашто баш оне? Зато што су на основу вредности државних обвезница одавно банкротирале. Или нису, него су их у ту ситуацију довеле агенције за одређивање кредитног рејтинга?

Сашо Становник из АЛТА Инвеста (Словенија) пише (6.9.2012): „Према подацима ММФ, државни дуг је 52 одсто БДП. Релативно низак у односу на Италију или Грчку, али то је огромно повећање у односу на 2008. годину када је дуг износио 22 одсто. У исто време, смањење кредитног рејтинга утиече на способност државе да изнајмљује новац. Моодy’с сада води словеначки кредитни рејтинг као БАА2, само два степена изнад шпекулативног степена. Зато није чудно да су 10-годишње државне обвезнице око седам одсто.“

Треба рећи да је вредност државних обвезница око седам одсто обично праг банкрота. Или није? Објашњење следи у даљем тексту.

Апсурдно је да су 10-огодишње државне обвезнице Словеније са двоструко мањим дугом у односу на БДП у поређењу са Италијом око седам одсто. Одговор на питање зашто је следећи: Европска централна банка штампа новац и купује италијанске државне обвезнице. На тај начин се „конзерва шутира ногом низ цесту“. То је популарна фраза коју многи економисти користе („кицк тхе цан доwн тхе роад“) кад описују одржавање банака и држава попут одржавања болесника на апаратима.

Данашња вредност (15. новембар) словеначких 10-годишњих државних обвезница је 5,72 одсто. Словенци су очигледно добили неку помоћ или су успели сами да спусте вредност на око шест одсто. Истраживање на ову тему би захтевало прилично времена и нови текст.

Такође, анализа те фамозне границе од седам одсто је веома занимљива. „Политика“: „Иницијатива однедавно прати трендове раздуживања у регији у тромесечним извештајима и у другом по реду извештају констаовала је да су банке у 12-месечном раздобљу до краја јуна смањиле финансирање филијала и осталих банака и предузећа у регији нове Европе, уз изузетак Русије и Турске, у противредности 4,1 оссто њеног БДП.“

Изузетак Русије и Турске?

Погледајмо стопу 10-годишњих обвезница за Русију и Турску. Турска 7,490 одсто, Русија 7,380 одсто. Апсурдно, зар не? Смањује се финансирање у Мађарској (6,9 одсто) и Словенији (5,7 одсто), где су вредности обвезница мање него у Русији (7.3) и Турској (7,4).

Очигледно је да банке саме не верују том прагу од седа одсто, него гледају конкретна привредна збивања знајући да су Турска и Русија прилично „неинфициране“ у односу на ЕУ. Још једна чудна ствар: Немачка 10-тогодишња обвезница вреди 1,357 одсто а Норвешка 2,047. Многи ће се читаоци сложити да је сувишно говорити колико је Норвешка у бољој економској ситуацији од Немачке. Ако ништа, не мора давати огроман новац за спас других ЕУ економија.

Норвешка не само да није у еврозони, није ни у ЕУ. И једно веома битно питање: зашто би ико купио папир који му доноси добит од 1,357 одсто, а то је Немачка обвезница (питање се може односити на све обвезнице држава)? Ако сте ЕЦБ, онда итекако има логике. Или ако желите да се задужите и добијете новац (дословно да продате дуг). Али онда се у игру мешају агенције за одређивање кредитног рејтинга и настају велики проблеми. Те обвезнице дају кисеоник уморној Италији и сличним државама. Ако сте приватни инвеститор, која је корист? Чак ће од вас тражити „хаирцут“ – одрицање од добити (које добити, кад је Грчка давно банкротирала?).

Вредност мађарских 10-годишњих државних обвезница је 6,930. Очигледно налазе се на прагу фамозног прага од седам одсто. Држава која има дупло већи дуг у односу на БДП од Словеније – Италија – може да се похвалити са 4,9 одсто. Наравно, захваљујући Европској централној банци. Ако би Италија дошла у ситуацију у којој је Грчка (она то заправо јесте, али ЕЦБ чини све што може да се то одгоди, као ФЕД у САД), то би била катастрофа за ЕУ и евро. Словенија и Мађарска, попут Португалије, Грчке, Ирске, па чак и Шпаније, нису непосредна опасност. Италија јесте. Опасност ових држава осим Италије је заразна, а постоји веровање да се инфекција може обуздати. Сад видимо колико је успешно обуздана да и Немачка почиње да осећа прве јаче таласе кризе.

Зато је одговор зашто банке повлаче новац из такозване Нове Европе у Стару Европу веома једноставан. Нема покрића у злату, нема чак ни злата или се не може вратити у матичну државу. Људи у великом броју подижу новац из банака и за папирнату вредност купују метале, некретнине (не баш паметан потез, али ако је породици потребан стан, онда је више него оправдано), земљу итд. Чињеница да италијанске банке повлаче новац не би требало никог да зачуди. Али чињеница да аустријске и немачке банке такође повлаче новац већ је за неке чудна. Али није.

Титаник звани Запад

Оно што се дешава на периферији ЕУ и Јапану и САД почиње да нагриза и државе које су сматране имуним – Немачку, Холандију, Аустрију итд. Вирус звани економски колапс Запада се шири. Направљено је превише грешака, вода почиње да цури на све стране јер пуцају закрпе, и овим повлачењем новца се покушава закрпити покоја рупа док се не појави нова. Конзерва се и даље шутира низ цесту. До када? Изгледа да то више нико не зна. Многе већ поменуте ствари су многи економисти поновили стотинама пута. Како нема помака напред, иста прича се понавља.

Које додатно објашњење можемо дати на основу ових података? Титаник звани Запад тоне, сви трче ка врху брода и надају се да ће вода стати негде на половини, и да ће они остати изван воде. Обзиром на шутирање конзерве и скакање по Титанику, јасно је да се ради о томе да се свако спасава како зна и уме. Економија какву познајемо губи било каква правила и већ неколико година траје сурова борба за опстанак. Исток има добре шансе да без великих потреса изађе из свега овога као победник. А Запад? Бројеви говоре сами за себе.

Идеално би било да се сви извуку из ове ситуације уз што мању штету, али чини се да ће економски систем доживети велике промене. Можда и нешто попут компјутерског термина – рестарт.

А неки се и даље питају зашто је злато толико битно? Зар то није више него очигледно? Права јединица вредности би требало да буде енергија, људски рад и сл. Док не буде тако, ако икада буде, остаје нам злато, уз земљу и семена као једина сигурна уточишта у овом економском урагану.

Најава колапса