Славље прошло, проблеми почињу

Обами предстоји решавање бројних проблема: насловне стране америчке штампе (Фото: Ројтерс)

Вашингтон – Славље због изборне победе трајало је веома кратко: задовољство због успешно обављеног изборног посла замениле су бриге због политичких проблема који предстоје. А има их много, тешких, на свим фронтовима.

Први и најхитнији је долазећа „фискална литица”, пакет аутоматских кресања буџетских ставки и повећања пореза који, ако се у Конгресу у међувремену не постигне међупартијски компромис, аутоматски ступају на снага 1. јануара, по ранијем споразуму усвојеном приликом усвајања буџета. Ова претња је изазвала нервозу Волстрита и пад берзанских индекса само дан после избора, а најцрњи сценарио је да ће њено дејство бити нова рецесија.

Да ли ће Барак Обама, пошто му то није пошло за руком у првом, успети да фронт одбијања републиканаца савлада у другом мандату? Пре четири године, на првом сусрету са конгресним лидерима о истој теми, фискалним проблемима, када су одбили његов план, хладно им је рекао: „Господо, ја сам добио изборе”.

Пошто их то није импресионирало онда, тешко да ће и сада. Чини се међутим да је неуспех да поврате Белу кућу републиканце мало отрезнио, или бар натерао на размишљање.

С обзиром на хитност решавања фискалне кризе, прва ствар коју је Обама урадио по повратку из Чикага у Вашингтон било је телефонирање лидерима опозиције на Капитол хилу, Џону Бејнеру и Мичу Мекдоналду, са новим позивом за сарадњу у решавању заједничког проблема.

Главна препрека коју треба савладати јесте то како наћи средину између Обаминих жеља да оштрије опорезује имућније земљаке, оне који годишње зарађују више од 250.000 долара, што укључује и домаће милионере и милијардере и одбијања републиканаца да аминују било какво повећање пореза, јер то по њима доноси удар на економски раст. А фискална консолидација је неминовност – смањивање буџетског дефицита који се усталио на преко билион долара и смањивање државног дуга који је већ достигао 100 одсто бруто националног производа (16 билиона).

Одговор који је стигао од Бејнера, председавајућег Представничког дома, где су републиканци обновили већину (демократе су сачувале своју предност у Сенату), била је прва „маслинова гранчица” послата на други крај Пенсилванија авеније, где је Бела кућа. Републиканци ће пристати на „повећање прихода” (не додуше повећавањем пореза, већ затварањем пореских рупа), под условом да председник покаже вољу да смањи социјалне издатке, који су, према Бејнеру, главни генератори дефицита.

„Бирачи нису оверили неуспехе и претеривања из председниковог првог мандата, већ су му само пружили додатно време да заједно са Конгресом доврши започете послове”, гласила је порука Меконела.

Потпредседник Џо Бајден је међутим оценио да су, кад је реч о пореској политици, односно опорезивању богатих, бирачи више за право дали приступу владе, а да је на опозицији да преиспита своје ставове.

Погађање је у сваком случају почело и обе стране су свесне да мора да се заврши брзо, а ко ће више да попустити зависиће од процена сваке стране колико ће уступцима или тврдоглавошћу политички добити, односно изгубити.

Колико и фискални проблеми, послеизборну пажњу привлаче и персонални: ко одлази из Обаминог кабинета и ко попуњава упражњена места. Већ раније је најављено да су се „уморили” државна секретарка Хилари Клинтон, секретар за одбрану Леон Панета, шеф финансија Тимоти Гајтнер, секретар за енергију Стивен Чу, секретар унутрашњих послова Кен Салазар…

Утакмица за новог шефа дипломатије при томе је најзанимљивија. Кандидата да замене прилично успешну супругу бившег председника Била Клинтона, која би могла да буде председнички кандидат демократа 2016, има неколико. Према медијским спекулацијама, главни ривали за то место су сенатор (и председнички кандидат из 2004) Џон Кери и амбасадорка САД у УН Сузан Рајс.

Кери је задужио Обаму у неколико важних прилика. Позвао га је, као тада још неафирмисаног сенатора из Илиноиса, да буде први говорник на његовој инаугурацији за изазивача Џорџу Бушу, подржао је његову кандидатуру 2008, а у овој кампањи био му је главни спаринг партнер у припремама за дебате са Митом Ромнијем.

Керијев хендикеп је међутим што би његов одлазак у Стејт департмент оставио упражњеним једно сенаторско место, са ризиком да га попуни неки републиканац.

Сузан Рајс је пак блиска Обами, али њен проблем је што би наишла на велике препреке током потврде њеног постављења у Конгресу, где би републиканци отворили досије „Бенгази”. Рајсова је наиме у првим моментима после погибије амбасадора Криса Стивенса у Либији говорила да је била реч о протесту који се отео контроли, да би влада накнадно заузела став да је то био планирани терористички напад.

Сви функционери који су најавили одлазак пристали су иначе да на својим местима остану док њихови наследници не прођу ход по трњу у Конгресу.

Славље прошло, проблеми почињу