Минус у буџету већи од Динкићевог

Нове новчанице, срећом, не покривају дефиците у буџету (Фото: Политика)

Београд – Уместо планираних 3,6 дефицит ће вероватно достићи 4,3 одсто БДП-а, кажу у Фискалном савету, јер су расходи 25 милијарди већи од плана.

Намеру министра финансија Млађана Динкића да преполови минус у државној каси, како би Србија избегла дужничку кризу, чланови Фискалног савета описују као „храбру и добру одлуку“. Али под једним условом – да се оствари. Јер, њихове процене нешто су другачије од оних у Министарству финансија. Како је „Политика” већ писала, мањак у буџету вероватно ће бити већи од 3,6 одсто бруто домаћег производа (БДП).

„Дефицит је већи од плана за 25 милијарди динара, првенствено због већих расхода. Тиме би минус у буџету достигао 4,3 одсто БДП-а“, казао је Павле Петровић, председник Фискалног савета.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић оценио је да већи минус може бити резултат увећаних издатака за компензацију дугова наслеђених из прошлости, а не због преправке буџета за следећу годину, јер је он добро направљен. Процене Фискалног савета, међутим, показују да би с државним плаћањима старих дугова, буџетски дефицит могао да достигне и свих пет одсто БДП-а.

„Неопходно је смањити расходе за 25 милијарди, како би се та разлика отклонила, јер је план оптимистичан. Предлажемо неколико мера од којих је најзначајније и економски оправдано – смањење трансфера локалној самоуправи. Такође важна је и стриктна контрола расхода, коју је Министарство финансија већ најавило. Уколико су потпуно сигурни да ће се зацртани циљеви остварити, предлажемо дефинисање и праћење тромесечних циљева извршења буџета. Наравно, ту би много помогло и закључивање споразума са Међународним монетарним фондом“, казао је Петровић.

На којим то ставкама у буџету постоји разлика у рачуну између Министарства финансија и Фискалног савета? Прво, планирано је знатно смањење расхода за куповину робе и услуга, али без конкретних мера. Чланови Фискалног савета рачунају да ће ти издаци премашити 10 милијарди динара. Уз то ће и издвајања за субвенције бити већа за исти толики износ, додају. Кад се на то додају и расходи за плаћање камата, који ће према њиховој процени, премашити план за пет милијарди долази се до цифре од укупно 25 милијарди динара. Могуће је да тај јаз буде и већи уколико динар реално ослаби.

„Ту постоје још неки ризици“, упозорава Петровић.

„Нису предвиђена издвајања за Железару Смедерево ако приватизација не буде успешна. У јавности постоје најаве продужења програма „тринаесте пензије” иако је то требало да буде привремена мера. Ипак, највећи и најопаснији ризик представља могућност одустајања од планираног ограниченог раста плата и пензија у 2013. години. Без обзира на то што није било таквих најава постоји опасност да ће притисака бити – процењује Петровић.

Када је о приходној страни буџета реч, у Савету оцењују да ће се оптимистично планирани приливи ипак остварити. Савезник у том послу министру финансија биће инфлација, јер ће раст цена по свему судећи бити већи од планираног.

Петровић сматра да ће државна дуговања до краја године највероватније премашити 60 одсто БДП-а. На том нивоу за земље сличне Србији опасност од дужничке кризе је врло вероватна. Као најбитније мере које ће допринети стабилизацији јавних финансија у овој институцији наводе повећање неких пореза и ограничавање раста плата и пензија током 2013. године. С обзиром на то да ће мере бити исцрпљене током следеће године, Фискални савет предлаже неколико средњорочних реформи. На првом месту то су наставак пензионе реформе и продужење старосне границе жена за одлазак у пензију, затим реформа запослености и зарада. Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, процењује да у јавном сектору постоји око 20.000 до 30.000 људи вишка.“

„Без обзира на став да отпуштања нема док траје криза требало би током 2013. године направити неки план рационализације броја запослених“, предлаже он.

На списку предлога мера налази се и реформа државних и јавних предузећа, што је Министарство финансија већ започело.

„Иако је најављено да ће се процес реструктурирања завршити до средине 2014. године неопходно је да се већ у 2013. години предузму значајни кораци како не бисмо дошли у ситуацију да продужимо рок за завршетак тог процеса – казао Петровић и додао да је неопходна и реформа система субвенција, државних гаранција али и социјалне заштите.

Међу предложеним мерама је и једна за коју су и у Фискалном савету свесни да је Министарство финансија неће применити. Наиме, реч је о промени система фискалне децентрализације, која је с променом закона 2011. године довела до повећања јаза у централној каси и већих прихода на локалном нивоу.

„Проблем је што се та средства углавном нерационално троше“, оцењује Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.

„Вишак новца користи се за повећање плата и броја запослених, робе и услуга и субвенција.“

Да би се равнотежа између републике и локала поново успоставила предлажу неколико мера: враћање дела новца републици и пренос надлежности са републике на локал.

„Свесни смо да ће овај предлог наићи на најмање позитивне одјеке у Министарству финансија. Нисам сигуран ни да ли ће бити усвојен, али смо просто морали да га поновимо још једном“, закључио је Петровић.

Незаконите повишице у МУП-у

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, истакао је како су уочили да се упркос законском ограничењу плата „нешто чудно дешава”. Јер, од краја 2010. до 2012. године тараде у јавном сектору порасле су за 11,4 одсто више него што је то било предвиђено индексацијом.

„Нерегуларност је нарочито изражена у МУП-у где се у 2012. и 2013. години на позицији „социјална давања за запослене” појављује годишње око шест милијарди динара додатних расхода зарада запослених“, упозорио је Вучковић.

Иначе, ово није први пут да Фискални савет указује на ову нерегуларност.

Скретање са грчког путаМлађан Динкић сигурно не жели да буде запамћен као министар финансија за време чијег мандата је држава Србија банкротирала.Зато ће морати да преполови минус у каси, Србију помири са Међународним монетарним фондом и већ током следеће године стабилизује наше јавне финансије. Да би тек 2015. године, малтене на крају свог мандата, могао да се похвали да је државни дуг почео да пада и да су грађани и привредници избегли дужничко ропство.

Претходно ће министар финансија морати да одоли притисцима коалиционих партнера за повећање пензија и плата у јавном сектору, иако је био један од највећих заговорника одмрзавања личних примања током 2010. године  Мораће и да обезбеди да му се колеге из владе не мешају у посао, што му је засад у доброј мери полазило за руком. Као министар финансија мораће самом себи, као министру привреде, да смањи издатке за субвенције, нашта је у прошлости врло ретко пристајао.

Без одлагања ће у јуну 2014. године, као што је и обећао, морати да стави тачку на предузећа у реструктурирању, што је процес који се у Србији орочавао и разрочавао безброј пута. Јер, пара за њихово одржавање у животу више нема. Или ће им држава наћи стратешког партнера или ће око 170 предузећа банкротирати. У супротном – банкротираће Србија.

Надлежни министар ће већ са првим знацима привредног опоравка бити принуђен да направи списак прекобројних у јавном сектору, иако је сада заговорник става да нема отказа док траје криза. У канту ће морати да баци добар део ауторских текстова нобеловца Пола Кругмана, иако је његову идеју о подстицању потрошње једно време рекламирао.

Уколико заиста жели да се издаци за камате, који ће у следећој години премашити два аграрна буџета, смање, Динкић ће морати да нађе начин да трајно утиче на њихов пад. Математички је то, на кратак рок, могуће само у једном случају – уколико новац од евентуалне продаје преостале државне имовине искористи искључиво за враћање неповољних зајмова. Теоретски гледано то није немогуће, јер је пре неколико година Млађан Динкић и предложио да се новац од продаје „Телекома” искористи за измиривање скупих и неповољних кредита, што су подржали и његови тадашњи највећи критичари.

Зато је важно да током овонедељних преговора са ММФ-ом, који се на први поглед чине безначајним, јер се не одлучује о аранжману, заједно са нашим преговарачким тимом чланове Мисије убеди да Србија неће банкротирати. Први корак у супротном смеру је буџет за 2013. годину. Да би минус у буџету заиста остао у планираним оквирима, Министарство финансија ће морати расходе за смањи за додатних 25 милијарди динара, како то сугерише Фискални савет или да постави чврсту контролу трошења пара из буџета како мањак не би премашио план. То ће бити први сигнал да је наша земља на добром путу у мењању смера у вођењу фискалне политике, који не води према Грчкој.

Минус у буџету већи од Динкићевог