Британији неће бити исто без Уније

Британци су већином за напуштање ЕУ (Фото: Новости)

Лондон – Да ли да останем или да одем? Дилема из апсолутног “Клешовог” хита с почетка осамдесетих, озбиљно раздире Велику Британију последњих недеља.

Већина Острвљана, њих 56 одсто, изјаснило се за излазак земље из Европске уније у анкети листа “Обзервер”, док је тек 30 одсто испитаника за останак у Унији.

Криза у еврозони и планови да Брисел добије већа овлашћења над економијама земаља чланица, подгрејала је британски евроскептицизам до усијања, па притисци на премијера Дејвида Камерона да распише референдум о изласку из Уније јачају. Зато се у континенталном делу Европе озбиљно разматра: да ли је са или без Острвљана исто?

Мартин Шулц, председник Европског парламента, каже да Велика Британија треба да остане део ЕУ, али да у исто време не би требало да са стране придикује другима.

„Чланство Велике Британије је и у британском и у европском интересу. Јединствено тржиште веома погодује британској економији“, навео је Шулц за Би-Би-Си.

„У глобализованом свету, Британија би много ризиковала да буде сама. Њен утицај би опао и била би одвојена од најближих географских и политичких савезника у континенталној Европи.“

Одлазак Велике Британије из ЕУ не би био добар ни за њу ни за ЕУ, мишљења је Дерк Јан Епинк, белгијски посланик, који каже: “Ако Британија оде, европска бирократија ће је казнити јер је отишла и одустала, тако да јој неће дати повољан трговински споразум”.

А где је, конкретно, проблем и зашто британска подршка чланству у ЕУ пада? Професор политичких наука на Универзитету у Есексу Пол Вајтли за АФП објашњава да је Британија постала чланица ЕУ због економских предности. Због тога, није случајно да је однос ка ЕУ почео да се хлади протеклих пет година, након појаве економске кризе.

Иза раста евроскептицизма код Британаца, по Филипу Вајтију из организације “Центар за европску реформу”, стоји други окидач: проширење блока ка источној и централној Европи 2004. године. Он истиче да се, након што је око милион нових власника пасоша ЕУ ушло у Велику Британију “чланство у европском блоку повезује са губитком британских граница”. У комбинацији са економским проблемима, наведени фактори још више су очврснули евроскепсу унутар редова конзервативаца британског премијера Дејвида Камерона, што је довело до сукоба са њиховим коалиционим партнерима, проевропски настројенијим либералним демократама. По Вајтију, референдум о евентуалном изласку из ЕУ могао би да се одржи око 2017. године, две године после наредних општих избора.

Брисел и француски вукови

За Ервеа Маритона, француског конзервативног посланика, играње са идејом референдума је опасно, јер би могло да се догоди да Велика Британија из Уније оде без анализе свих последица. Што се тиче повратка надлежности из Брисела на национални ниво, Маритонов став је сличан ставу британске владе јер су, каже, неке теме сасвим локалног карактера, као, рецимо, питање вукова на француским Алпима:

„ЕУ каже да се више од одређеног броја не сме убити. Шта уопште Европа и има са тим како се француски фармери носе са вуковима у француским планинама?  То није европско питање.“

Буџетска драма у Бриселу

„У џепу носим напуњен револвер за случај да наши захтеви не буду испуњени“, метафорично је јуче најавио Марк Руте, премијер Холандије уочи почетка другог дана самита ЕУ лидера о буџету за период 2014–2020. године.

Сликовита Рутеова претња одражава напету неизвесност која влада међу лидерима ЕУ окупљеним у Бриселу од самог почетка „буџетског самита“ у четвртак вече.

Уочи почетка самита, Херман ван Ромпај провео је 15 сати у припремним, билатералним разговорима са сваким од 27 пристиглих лидера, не би ли премостили оштре разлике у виђењу висине и структуре следећег ЕУ буџета. Након три сата закашњења, самит је почео да би, након 90 минута отворене свађе учесника, нагло био прекинут без икаквог договора – до јуче у подне.

„Тешко да ће сада бити постигнут договор о буџету: јаз је исувише велики. Биће неопходан вероватно још један буџетски самит почетком следеће године, у јануару или фебруару…“, прогнозирала је немачка канцеларка Ангела Меркел пред јучерашњи наставак самита.

Најновији предлог Хермана ван Ромпаја за скромно смањење буџета (на око 1.001 милијарду евра) и његову прекомпозицију, Француска и Велика Британија већ су – из опречних разлика – прогласиле „неприхватљивим“. Лондон тражи да следећи буџет ЕУ буде сведен на око 868 милијарди евра, уз драстично смањење привилегија бриселској администрацији и укидање многих међудржавних инфраструктурних пројеката.

„Уопште нисам задовољан током преговора. Није тренутак за погађања, пресипања из једне касе у другу. Потребно је смањење потрошње коју не можемо да приуштимо. Ако код куће стежемо каиш, то исто мора да следи и у ЕУ“, упозорио је британски премијер Дејвид Камерон. међу 30.000 службеника Европске комисије више од 200 њих годишње прима изнад 180.000 евра, колика је плата британског премијера, додао је гневно Камерон.

Француски председник Франсоа Оланд и италијански премијер Марио Монти запретили су у међувремену да неће прихватити никакве компромисе ради компромиса – поготово не оне који дирају у дотације пољопривреди двеју земаља.

Париз истовремено захтева да се преиспита право Лондона на рабат што Камерон одлучно одбија. Пољски премијер Доналд Туск је одлучно против смањења трошкова бриселској администрацији, а поготово против кресања средстава за развој сиромашнијих чланица ЕУ. Шведска, Холандија, Аустрија и Данска залажу се управо за завртање славине развојним пројектима на југу и истоку ЕУ.

„Лидери чланица ЕУ исказују недопустиву неодговорност. Нема шансе да ће Европски парламент у времену овакве кризе, одобрити било какав предлог буџета ЕУ који предвиђа мање новца за подстицаје привредном расту“, најавио је Мартин Шулц, председник Европског парламента – тела које такође има право вета на буџет.

Несложна „бриселска фамилија“ ипак није у буџетском цајтноту: „двадесетседморица“ имају рок до јесени 2013. да се коначно договоре како ће надаље финансирати заједничке послове.

Јалови исход текућег „буџетског самита“ послао би међународној и домаћој јавности јасан сигнал о неодлучности и неслози Европе усред акутне дужничке кризе и нове рецесије.

Самит прекинут без договора

Дводневни буџетски самит лидера ЕУ прекинут је јуче касно после подне без договора о финансирању заједничких послова „двадесетседморице“ од 2014. године. Разлике међу учесницима самита су у овом тренутку непремостиве, пренела је британска штампа.

Британији неће бити исто без Уније